Surlić o analogiji ukrajinskog i kosovskog konflikta: Isti samo redosled koraka

Profesor na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić ocenio je za Kosovo onlajn da bi razgovori SAD, Rusije i Ukrajine 10. i 11. novembra u Abu Dabiju trebalo da obuhvate bezbednosne garancije, obustavu napada na energetsku infrastrukturu i primirje na Crnom moru. On smatra da bi se u slučaju ukrajinskog sukoba mogao preuzeti redosled koraka koji je postojao u slučaju Kosova, odnosno da Kijev i Moskva prvo dogovore obustavu borbi, a statusna pitanja ostave za kasnije.

„Na Kosovu je takav redosled bio moguć zato što su povlačenje jugoslovenskih i srpskih snaga 1999. godine pratili uspostavljanje međunarodne uprave Unmika i Kfora. Politika 'standardi pre statusa' usledila je kasnije i odnosila se, između ostalog, na funkcionisanje institucija, slobodu kretanja i povratak raseljenih. Pouka za Ukrajinu je da odlaganje statusnog pitanja ima smisla kada već postoji način da se zaštite ljudi i sprovede ono što je dogovoreno“, istakao je on.

Surlić u pisanoj izjavi ukazuje i da se tu završava analogija sa Kosovom, jer ako bi ruska vojska i uprava ostale na okupiranoj teritoriji, aranžman bi bio dugačiji.

„Linija primirja mogla bi da posluži za nadzor prekida vatre, dok bi Kijev zadržao svoj pravni zahtev, a osuda pokušaja aneksije u Generalnoj skupštini UN ostala bi pravna i politička polazna tačka. Za sada je realnije očekivati ograničene dogovore“, predviđa on.

Na pitanje kakve bi ustupke svaka od strana morala da prihvati, Surlić dodaje da bi Kijev mora da pristane da deo međunarodno priznate teritorije ostane pod faktičkom ruskom kontrolom i da se, dok primirje traje, uzdrži od pokušaja da ga vrati vojnom silom.

„Za Moskvu bi stvarni ustupak bio da odustane od zahteva da joj Ukrajina preda i delove Donjecke oblasti koje ruska vojska još ne kontroliše, da prihvati da pitanje priznanja aneksije ostane izvan sporazuma i da pristane na aranžman u kojem Ukrajina može da se naoružava i dobija pouzdanu spoljnu podršku“, naveo je on.

Kada je reč o ulozi američkog predsednika Donalda Trampa u ukrajinsko-ruskom dogovoru, Surlić konstatuje da Tramp i dalje ima znatan uticaj, jer može da okupi pregovarače, koristi američke sankcije kao polugu prema Moskvi i da sa evropskim saveznicima pregovara o tome kakvu bi zaštitu Ukrajina dobila.

„Tramp zadržava predsednička ovlašćenja u diplomatiji, dok će mu za novo višegodišnje finansiranje vojne pomoći biti potrebna saradnja Kongresa u kome je izgubio većinu u oba doma. Šira podrška u Kongresu ujedno bi Kijevu dala više razloga da veruje da će američke obaveze trajati i posle Trampovog mandata“, smatra Surlić.

Surlić dodaje da bi održivo primirje bilo politički plus Trampu i posle izbornog poraza, jer bi mogao da pokaže konkretan rezultat svog posredovanja.

„Upravo zato postoji iskušenje da požuri sa objavom dogovora. Vašington može relativno brzo da izdejstvuje ustupak Kijeva, koji zavisi od američke pomoći. Teže je promeniti računicu Kremlja ako on i dalje veruje da ratom može dobiti više. Trampov uspeh merio bi se time da li je uspeo da promeni i računicu Moskve“, zaključio je on.