Zdravlje, sloboda, mir - šta je recept za sreću na Zapadnom Balkanu?

Istraživanje američke organizacije Galup svrstalo je Kosovo na 16. mesto liste najsrećnijih na svetu i na prvo mesto na Zapadnom Balkanu. Dok građani u regionu sreću vezuju za zdravlje, porodicu i mir, stručnjaci ističu da je ona subjektivna i zavisi od šireg društvenog i ekonomskog konteksta. I jedni i drugi se slažu da ovakva istraživanja ne odražavaju uvek realno stanje i da čak mogu biti i politizovana.

Piše: Katarina Saičić

U Galupovom istraživanju, kao i prethodnih godina, na vrhu liste nalaze se Skandinavci, a u prvih 20 većinom su stanovnici visoko razvijenih zapadnih regiona. Iznenađenje predstavlja Kosovo koje je ove godine na visokom 16. mestu od ukupno 147, dok je sa Zapadnog Balkana Srbija na 30. mestu, Crna Gora na 60. poziciji, Severna Makedonija zauzima 82. mesto, a Albanija 86.

Jedan od ključnih elemenata istraživanja je anketa u kojoj ispitanici ocenjuju koliko im život izgleda ispunjeno.

Tragom ove studije, pokušali smo da saznamo šta to čini ključni recept za sreću i u kojoj meri istraživanja ovog tipa mogu da pokažu realno stanje i ono što ljudi stvarno osećaju kada je u pitanju zadovoljstvo svojim životom.

Meštani Gračanice: Za sreću su potrebni sloboda i mir

Meštani Gračanice ističu da se sreća meri zdravljem porodice i naroda, ali i da su za srećnog građanina potrebni sloboda i mir u svetu. Podatak da je Kosovo na 16. mestu na listi najsrećnijih video je kao nerealnu sliku.

„Kada je čovek zdrav, to je za mene sreća. Sve zavisi od ljudi, kakvi su ljudi takva je i njihova sreća“, kazao nam je stariji žitelj Gračanice.

Za Ivu Ničić sreća je što se ovoga jutra probudila zdrava.

„Za mene je sreća što sam se jutros probudila, i moja porodica. Zdravlje mi je prioritet, kao i zdravlje mojih najbližih“, rekla je ona.

Na konstataciju da je Kosovo na 16. mestu na listi najsrećnijih u svetu, Živka Savić kaže da to nije realna slika.

„Ne mislim da je to tačno, da li za nas Srbe ili Albance... Svi mi isto razmišljamo. Kakva je to sreća kada toliko omladine albanske nacionalnosti napušta Kosovo, idu trbuhom za kruhom. Ne vidim tu neku sreću. Ne znam ko je to izglasao, ali je nerealna slika“, dodala je ona.

Žika Marinković iz Gračanice smatra da se sreća meri zdravljem porodice i naroda, ali i da je sloboda najvažnija.

„Zdravlje porodice i zdravlje naroda. Sloboda je najvažnija, sve drugo je manje važno, a mi ovde na Kosovu teško da imamo slobodu. Kakva je to sloboda ako ja ne mogu da odem u Prištinu i ne osećam se lepo, a ceo vek sam proveo tamo? Sloboda je nezamenljiva“, kazao je Marinković.

Građani Prištine: Sreća je u zdravlju i miru

U razgovoru za Kosovo onlajn građani Prištine kažu da bi voleli da je istraživanje prema kome se Kosovo nalazi na 16. mestu u svetu po sreći građana tačno, ali da, sa druge strane, sve loše što se dešava utiče i na sreću društva.

Frok Neziraj istakao je da građani moraju da cene to što je Kosovo visoko rangirano na listi najsrećnijih u svetu, ali i da loša politička i ekonomska situacija utiču na živote ljudi.

„Ako je svet procenio da smo srećan narod, onda verovatno imaju pravo. Imam 80 godina i nikome ne činim zlo, bez obzira na nacionalnost. Ako su drugi tako procenili, mi to moramo ceniti. Sve što je loše utiče na sreću građana. Ja sam dosta srećan čovek, imam četvoro dece i osam unučadi“, dodao je Neziraj.

Afrim Veselji je mišljenja da je za sreću ključan mir koji se na Kosovu može postići suživotom Albanaca, Srba i ostalih naroda.

„Da bude mir, da ljudi žive bolje, da bude sloge između ljudi u našoj republici, među Albancima, Srbima i svima ostalima. Voleo bih da je istraživanje tačno, ali sva ova poskupljenja, ekonomska kriza u celom svetu, pa i kod nas u Prištini ukazuju da nije baš tako. Možda će biti bolje“, poručio je Veselji.

Čalovska Hercog: Rezultati upitni i zbunjujući

Psihijatar iz Beograda Nevena Čalovska Hercog smatra da je veoma upitno i zbunjujuće to što je Kosovo na visokom 16. mestu Galupovog globalnog istraživanja o percepciji sreće. Ona u izjavi za Kosovo onlajn naglašava da taj rezultat može biti i politizovan.

„Taj rezultat je visoko zbunjujući i upitan. Znajući, barem donekle, kakvi su tamo uslovi za život, koliki je stepen predvidivosti, koliko je ekonomsko-politička situacija neizvesna ili izvesna, možemo da se čudimo kako neko može u takvom kontekstu da govori da je srećan. Da li on govori o nekom svom najintimnijem doživljaju sreće? Znate, zaljubljeni ljudi kažu da su srećni, gde god da se nalaze. A koliko je to ipak politizovana poruka? Treba biti veoma kritičan u interpretaciji ovih rezultata“, kazala je Čalovska Hercog.

Kako objašnjava, doživljaj sreće je subjektivan i veoma ga je teško izmeriti.

„Ono što mi znamo jeste da postoji definitivno genetska predispozicija za ljude da budu optimisti ili pesimisti, što sigurno oblikuje njihov doživljaj. Drugi deo pripada okolnostima koje nisu promenljive. To se odnosi na to da li neko živi u Izraelu, da li živi u Srbiji, da li živi u Danskoj. Život u određenom kontekstu sigurno definiše koliki je stepen predvidivosti i šta čovek može da očekuje u kriznoj situaciji od društvene zajednice ili države. To predstavlja jedan deo ličnog ili porodičnog zadovoljstva“, naglasila je Čalovska Hercog.

Dodala je da treći deo pripada mogućnostima i on čini 25–30 odsto od ukupnog doživljaja zadovoljstva ili sreće.

„To je ono što mi možemo da učinimo sa našim životima. Tu se radi o tome koliko možemo da angažujemo svoje snage, koliko možemo da sačuvamo sposobnost da damo smisao svom životu, da uživamo u bliskim odnosima koje imamo, koji su definitivno visoko protektivan faktor za naše zdravlje i našu dobrobit“, istakla je psihijatar.

Upitana u kojoj meri ekonomska i politička situacija čine čovekov doživljaj sreće, Čalovska Hercog naglašava da one predstavljaju 30 do 40 odsto sreće i spadaju u ono što su okolnosti.

Pad optimizma u Albaniji

Dok je Kosovo na 16. poziciji, situacija u Albaniji je drugačija, pa je ta zemlja na 86. mestu. Profesorka sociologije na Fakultetu socijalnih nauka na Univerzitetu u Tirani Entela Binjaku smatra da je razlog za to činjenica da su građani nezadovoljni korupcijom, ali i da osećaju pad optimizma i poverenja u budućnost.

Binjaku za Kosovo onlajn ističe da je Albanija ove godine poboljšala svoj rang, uprkos tome što je i dalje na najnižem mestu od svih zemalja Zapadnog Balkana.

„Prošlog puta ovaj indeks rangirao je našu zemlju na 89. mesto. U međuvremenu, vidimo da je među šest zemalja Zapadnog Balkana Kosovo najbolje u ovom pogledu. U toku godine Priština je dobila mnogo poena na rang-listi, jer je ove godine na 16. mestu, dok je pre godinu dana bila na 29. mestu“, kazala je Binjaku, koja je i izvršna direktorka fondacije „Harijet Martino“.

Dodala je da je generalno Zapadni Balkan na nižem delu ove rang liste, kada se poredi sa globalnom konkurencijom, ali su ipak Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Srbija bolje rangirane na rang-listi od Albanije.

„Mislim da su razlozi zašto je Albanija tako nisko rangirana, ili zašto se može smatrati manje srećnom od drugih zemalja, povezani sa faktorima kao što je nivo korupcije. Građani sve više kažu da su pogođeni korupcijom, što ih čini manje zadovoljnim načinom života u našoj zemlji. Još jedan faktor je pad nivoa društvenih odnosa, odnosno kvaliteta društvenog života. U prošlosti su društveni odnosi bili karakteristični i važni za Albaniju, ali danas građani ističu da je ova vrsta odnosa oslabila. Dakle, vide da im je sve teže da pronađu nekoga na koga mogu da se oslone, ko im može pomoći u teškim danima. Treći razlog je pad poverenja u budućnost, odnosno nedostatak optimizma. Naši građani su pokazali da su skeptični i prilično neodlučni u pogledu onoga što očekuju u budućnosti. To su takođe tri glavna faktora koja su uticala na ovakav plasman naše zemlje“, istakla je profesorka.

Binjaku veruje da su odgovori građana poruka za državne rukovodioce.

„Građani izražavaju nezadovoljstvo nivoom korupcije i neizvesnost u pogledu budućnosti, bez obzira kojoj starosnoj grupi pripadaju. To su poruke koje bi političari trebalo pravilno da pročitaju. Da li je teško biti optimističan u pogledu budućnosti? Svakako jeste teško, ali ono što najviše motiviše društvo poput našeg da ima više samopouzdanja i da bude srećnije jeste upravo put koji je naša zemlja izabrala, a koji ostaje put integracije u veliku porodicu zapadnih zemalja, gde mislimo da treba da budemo i čemu najviše težimo“, zaključuje profesorka.

Makedoncima važniji individualni ciljevi 

Psiholog iz Skoplja Katerina Dimova ocenila je da su građani Severne Makedonije pretežno usmereni na individualne ciljeve umesto na građenje odnosa sa bližnjima, zbog čega nisu visoko rangirani u Galupovom istraživanju o najsrećnijim nacijama na svetu, već se nalaze na 82. mestu.

Prema njenom mišljenju, jedan od pokazatelja sreće je i to da li su ljudi usmereni na sadašnjost ili na budućnost.

„Jedan od faktora sigurno je to da možda više mislimo šta će se dešavati u budućnosti, odnosno planiramo i postavljamo ciljeve kako da uspemo, na primer koja je sledeća stepenica koju treba da pređemo, a nismo fokusirani na ovde i sada. Možda nemamo osećaj zahvalnosti za ono što nam se dešava u trenutku, u kojoj smo fazi i da li se mi radujemo nečemu u tom trenutku“, kazala je Dimova za Kosovo onlajn.

Kako navodi, da bi se postigao unutrašnji mir, važno je usporiti i vratiti se na odnose sa ljudima, a Makedoncima to često nedostaje.

„U praksi imam osećaj da smo mi ovde na našoj teritoriji više okrenuti ka individualnosti, umesto ka građenju bliskih relacija. Više smo okrenuti individualnosti nego odnosima. Možda je jedan od razloga zašto su druge okolne zemlje rangirane na višem mestu upravo to. Oni neguju one kulturološke momente, provedeno vreme sa porodicom, sa bližnjima, podršku, ostvarivanje socijalnog kontakta. Nisam sigurna da mi to negujemo na visokom nivou da bismo osećali sreću ili radost“, navela je Dimova.

Građani Skoplja: Sreća se ogleda u malim stvarima

Za građane Skoplja sreća se ogleda u zdravlju, porodici, ali i malim stvarima koje ih okružuju.

„Od kada ustanem ujutru do uveče pokušavam da uživam u danu pomoću lepih malih stvari“, rekla je jedna meštanka Skoplja u anketi za Kosovo onlajn.

Njen sugrađanin ocenjuje da je zdravlje najbitnije.

„Važno mi je da budem zdrav. Nekako sa ovim virusima u poslednje vreme, i mi stari obično nastradamo, tako da imam jednu želju. Uživam i kad mi je srećna porodica, deca, unuci, da ih gledam, da ih čuvam i to je to“, rekao je on.

Drugi građanin Skoplja kaže da je sreća u porodici i miru.

„Sreća je pozitivna misao. I pored svih negativnosti na ovom svetu, čovek mora da nađe način da živi dalje. Iako u životu ima mnogo padova, treba da se ispravimo i da idemo napred“, kaže on.