Odbrana Kosova iz Tirane - borba za političke poene?

Ratna retorika kosovskog premijera Aljbina Kurtija, po kojoj je Kosovo u stalnoj opasnosti od napada Srbije, iako nailazi na osude na samom Kosovu, jer su procene da se njome odvraćaju investitori a mladima daje razlog više za odlazak u inostranstvo, plodno tle je našla u Tirani.

U razmaku od samo nekoliko dana, najpre je albanski premijer Edi Rama izjavio da će "Albanija stajati uz Kosovo čak i ako stvari dođu dotle da se više ne priča, već da se koristi oružje i da je svaki napad na Kosovo - napad na Albaniju", da bi zatim i predsednik ove zemlje Bajram Begaj u čestitiki predsednici Kosova Vjosi Osmani naveo da će Albanija uvek biti uz Kosovo "i u suočavanju sa svakom pretnjom".

Zbog čega se Tirana naslanja na retoriku Kurtija o spremanju napada na Kosovo? Ko bi napao Kosovo, imajući u vidu prisustvo snaga Nato, odnosno Kfora?

Teza da bi to bila Srbija, prema oceni sagovornika našeg portala, ne stoji. Iza reči albanskog premijera oni zapravo vide prikupljanje političkih poena u regionu, jer se Rama i Kurti, kako kažu, utrkuju ko će biti lider svih Albanca.

Predsednik Saveta za strateške politike i nekadašnji ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac kaže da ne misli da iko u Tirani „ko iole ima mozga“ razmišlja na način da neko planira da napadne Kosovo, zbog čega izjave zvaničnika Albanije u kojima se aludira da bi tako nešto moglo da se desi, posmatra u funkciji unutrašnjih potreba i podizanja emotivnog naboja kod dela građana kako na Kosovu tako i u Albaniji.

Raminu izjavu Šutanovac vidi i kao deo interne borbe oko toga ko će biti lider svih Albanca.

„Aljbin Kurti nema ambicije koje se tiču samo KiM, već mnogo šire, koje ugrožavaju bezbednost na celom potezu u regionu. Njegova politika koja se odnosi prema Srbima, a koja praktično inicira puzajuće iseljavanje Srba samo je deo onoga što je naumio da uradi. U poltičkom programu njegove stranke jasno piše da se oni zalažu za ’veliku Albaniju’. Do momenta kad je postao premijer, pa čak i jedno vreme kao premijer, iza njega je uvek stajala uvek zastava Albanije dok je davao intervjue. Dakle, on želi da se formira neka nova albanska država, što je verovatno težnja jednog velikog broja Albanaca u regionu. Međutim, ono što je interesantno i što je lična želja je da on bude taj ujedinitelj i da on bude lider svih Albanaca. Utoliko Rama ima potrebu da odgovora na njegove težnje tako što će on pokazati da je on veći Albanac“, kaže Šutanovac za Kosovo onlajn.

On podseća da je Albanija u Natou, a da su na Kosovu prisutne Nato snage po mandatu UN, odnosno, Kfor.

„Srbija sigurno nema vojne aspiracije da to područje na vojni način osvaja ili oslobađa, kako god ko definiše i to se sve završava na retorici koja treba da podigne emotivni naboj kod dela građana kako na Kosovu tako i u Albaniji i da skreće pažnju sa suštinskih problema koji postoje i na Kosovu i u Albaniji. Ne mislim da iko u Tirani ko iole ima mozga razmišlja na način da neko planira da napadne Kosovo. Srbija definitivno ne“, naglašava Šutanovac.

Zbog toga je retorika dela albanskih političara, smatra, s ciljem podizanja tenzije na nacionalnoj osnovi i emocija.

„To busanje u grudi kako će da spašavaju jedni druge ustvari je njihova interna borba u tome ko će biti lider svih Albanca, kako su najavili na mitingu u Tetovu Kurtija prošle godne, gde su rekli da je on premijer svih Albanaca sveta. Siguran sam da je to bio okidač za Edija Ramu da on pokaže da je on veći premijer svih Albanaca sveta nego što je Kurti“, kaže Šutanovac.

Slično rezonuje Marko Blažić iz Centra za društvenu stabilnost, po kome je albanski premijer Edi Rama zarad političkih poena prihvatio igru Aljbina Kurtija da se nadmeću ko će da vodi ekstremniju politiku i ko će da se promoviše za lidera Albanaca na Balkanu.

„Posle onog skupa u Tetovu kada se Aljbin Kurti promovisao za lidera ’velike Albanije“ i svealbanca, kako oni to nazivaju, da će on konačno ispuniti san Prizrenske lige o ’velikoj Albaniji’, Edi Rama je primoran i, nažalost, vidimo da je prihvatio igru Aljbina Kurtija da se nadmeću ko će da vodi ekstremniju politiku, jer takva politika ima podršku kod albanskog stanovništva kako na prostoru Kosova, ali i na prostoru Severne Makedonije i Albanije. Rama je bio primoran da prihvati ovakvu igru zarad političkih poena i trke koja je sad već evidentna - ko će da se promoviše za lidera Albanaca na Balkanu, da li će to biti Aljbin Kurti ili Edi Rama“, kaže Blažić za Kosovo onlajn.

On ukazuje da je ova izjava Rame i istorijski potkrepljena, jer su, kaže, 1999. godine albanske regularne snage pružale podršku agresiji na SRJ.

Blažić, međutim, ističe da je apsurdno komentarisati neki rat zbog prisustva snaga Kfora na terenu.  

„Srbija nikada nije iskazala želju da vojnim putem rešava pitanje KiM i to je više puta dokazano. Nijedne pregovore nismo odbili iako je Briselski sporazum prekršen i iako Zajednica srpskih opština nije formirana više od 11 godina. I dalje smo svesni da je bolje pregovarati 100 dana nego jedan dan voditi rat. Aljbin Kurti je taj koji želi etnički čisto Kosovo i on se trenutno odlučio za model tihe ’Oluje’. Međutim, vidimo naoružavanje Kosovskih bezbednosnih snaga i da je u nekoj perspektivi formiranje tzv. vojske Kosova njegova želja i da možda on vidi da bi sa modela tihe ’Oluje’ prešao na nasilno etničko čišćenje prostora KiM. Te svoje želje on reflektuje nekim ’opravdanjima’ da će Srbija izvršiti agresiju“, kaže Blažić.

Situaciju dodatno usložnjavaju, dodaje, geopolitičke okolnosti jer Aljbin Kurti konstantno govori i pravi paralelu rata između Rusije i Ukrajine i toga da bi Srbija mogla da pribegne tako nečem.

„Govori da je Vučić ’mali Putin’ na Balkanu i da smo mi ruska baza na Balkanu, a što ništa nije utemeljeno u realnosti i činjenicama. Ali, ta retorika je prijemčiva za albansko stanovništvo u našoj južnoj pokrajini i to njemu nesporno donosi političke poene“, zaključuje Blažić.

Analitičar iz Tirane Ben Andoni objašnjava za Kosovo onlajn da između Albanije i Kosova postoji memorandum u kom postoje klauzule koje čine legalnom pomoć Albanije Kosovu, ali i pomoć Kosova Albaniji. Ukazuje i da druge članice Natoa, kao što su Crna Gora i Severna Makedonija takođe imaju memorandume sa Kosovom i mogu da mu šalju oružje.

„Albanija može u ekstremnim slučajevima da promeni zakonodavstvo i da pošalje ljude na Kosovo. Verujem da bi u ovom slučaju to bila zvanična obaveza Albanije, i da ne bi bila reč samo o dobrovoljcima. Mora da se uzme i nešto u obzir. Na osnovu člana 5 protokola, Nato interveniše samo ako Srbija direktno napadne Albaniju, dok u ovom slučaju sve ima veze sa memorandumom koji Albanija ima sa Kosovom. Razume se da se sve pravda time što smo dve bratske drzave. Dve smo države ali jedan narod“, kaže Andoni za Kosovo onlajn.

Prema njegovoj oceni, postoji velika zabrinutost, posebno posle nekih nedavnih izjava iz Srbije, a kao primer navodi izjave Alekandra Vulina.

„Mislim da je Rama reči o Kosovu izgovorio i u ime SAD, ali razumelo se da sada postoji opredeljenje i Tirane za ono što čeka Kosovo u budućnosti. Nad Kosovom se, po mom mišljenju, skupljaju crni oblaci. To se vidi i po potrošnjama za naoružanje i Srbije i Kosova, ali posebno po tome što je, prema informacijama koje imam, dve trećine srpske vojske blizu granice sa Kosovom. Očigledno, je Rama dobio informaciju od Natoa, čiji smo član. Premijer je izabrao trenutak, ali i način da prenese svoju poruku, a pokušava i da poboljša svoj imidž na Kosovu. On zna da je Samoopredeljenje još uvek veoma jako na Kosovu i pokušava da tamo ostvari uticaj. Razume se da je budućnost Kosova veoma problematična”, smatra Andoni.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kako dodaje, u poslednje vreme govori o progonu Srba na severu Kosova od strane kosovske vlade i ističe opstrukciju formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom.

„Prema ovoj doktrini, Rusija je intervenisala u Ukrajini, odnosno u Gruziji. Takođe, Azerbejdžan je ušao u sukob sa Jermenijom. Ovo je dostiglo vrhunac zahtevom Srbije, kao zemlje članice Ujedinjenih nacija, da Kosovo odgovara pred Savetom bezbednosti”, kaže Andoni.