Politički oksimoron: Može li Kurti do nove vlade bez većine u parlamentu?

Oksimoron. Ovako se može objasniti logička mozgalica koalicije oko Pokreta Samoopredeljenja po kojoj im je jasno da nemaju potreban broj glasova za izbor predsednika Skupštine, ali su uvereni da imaju većinu za izbor nove kosovske vlade. Za sagovornike Kosovo onlajn u pitanju je ipak „politička gimnastika“ u kojoj se računa ili na „preletače“ ili na nove izbore.

Piše: Đorđe Barović

„Išao sam u cirkus 46 puta, i to je dosadilo. Skupština je još gora“, naveo saradnik Kosovskog demokratskog instituta Eugen Cakoli nakon neuspešne konstitutivne sednice održane u nedelju.

I nije jedini koji je iskoristio ovakvo poređenje.

„Mogu to opisati jednom rečju, cirkus“, kazao je nemački ambasador u Prištini Jorn Rode nakon 47. neuspeha u konstituisanju Skupštine.

U svakom cirkusu, dok se ne upale svetla, smenjuju se nastupi žonglera, klovnova, krotitelja divljih zveri i mađioničara.

U kosovskom bi program trebalo da se završi 26. jula. Do tada je barem rok Ustavnog suda.

Jedino se još ne zna kojom „tačkom“ će se ova predstava okončati.

U međuvremenu građani su uvereni da bi Kosovo, ukoliko se ovako nastavi, moglo da se na neslavan način nađe i u Ginisovoj knjizi rekorda.

Bez obzira na očiglednu institucionalnu krizu u kojoj stranke oko Pokreta Samoopredeljenje ne mogu do magične cifre od 61 poslanika, poslanici ove koalicije ne odustaju od tvdrnje da imaju dovoljno glasova za vladu „Kurti 3“.

„Nemamo dovoljan broj za skupštinu, ali mislimo da ih imamo za vladu. U ustavnom sistemu Kosova, te dve faze su odvojene“, objasnio je poslanik stranke Gudžo Nezir Kraki.

Ma koliko se činilo da ta logika „ne pije vodu“, uporno je ponavljaju i ostali koalicioni partneri Pokreta Samoopredeljenje.

Predsednica Alternative Mimoza Kusari-Ljilja kaže da bi, ukoliko se izaberu skupštinska tela kao preduslov za izlazak iz krize, nova vlada Aljbina Kurtija mogla brzo biti formirana, jer, kako tvrdi, postoji potrebna prosta većina.

„Što se izvršne vlasti tiče, brojke za vladu 'Kurti 3' postoje i moguće je formirati vladu s novim mandatom. Međutim, mora se prevazići proces konstituisanja Skupštine, koji se neopravdano otegao na štetu građana i ostalih procesa. Ne možemo da prisilimo opozicione poslanike da glasaju, iako im je to zakonska obaveza”, objasnila je Kusari-Ljilja.

„Pravila igre“

Za političkog analitičara iz Prištine Gezima Kasapolija ovakve tvrdnje „nemaju smisla“.

U razgovoru za Kosovo onlajn Kasapoli ističe da je sva suština insitucionalne krize u tome da Aljbin Kurti „traži sve", mada zna da nema potreban broj glasova ni za novog predsednika Skupštine, ni za novu vladu i da zbog toga želi da se na jesen uz lokalne, održe i vanredni parlamentarni izbori.

Da bi „kupio vreme“. Kurti blokira proces konstituisanja kosovskog parlamenta, upozorava ovaj analitičar.

„Kurti blokira ovaj proces jer zna da nema glasove za vladu i da u ovom prvom koraku sa Aljbuljenom Hadžiju blokira proces kako bi video šta dalje, kako bi, po njegovom planu, odugovlačio do lokalnih izbora. On vidi da polako gubi većinu i hoće da kapitalizuje kroz pobedu na lokalnim i parlamentar izborima“, kaže Kasapoli.

Objašnjava da je Kurtijeva ideja da sa novim izborima pokuša da osvoji ne samo potrebnu parlamentarnu većinu, već i poboljša rezultate stranke na lokalu.

„Prošli parlamentarni izbori su bili u disproporciji sa lokalnim izborima. Na lokalnim izborima 2021, Kurti je dobio samo 170.000 glasova, a na parlamentarnim 400.000. To je velika disproporcija. U principu, on hoće da produži ovu situaciju do lokalnih izbora i da 'proda' i sebe i Samoopredeljenje na lokalnim i parlamentarnim izborima“, smatra Kasapoli.

Upitan da li bi se eventualnim tajnim glasanje za kandidata Pokreta Samoopredeljenja za predsednika Skupštine - isti model primenio i tokom glasanja za novu vladu, ovaj analitičar je izričit.

„Ne mogu se menjati pravila igre usred igre. U početku, posle izbora, na sastanku sa bivšim predsednikom Skupštine Gljaukom Konjufcom održan je sastanak na kome su bile sve političke partije. I dogovorili su se oko dnevnog reda novog saziva. Posle šest ili sedam pokušaja Samoopredeljenje je odlučilo da menja pravila igre. I u odluci Ustavnog suda je jasno da ne mogu da se menjaju 'pravila igre usred igre'. I to je ključno“, tvrdi Kasapoli.

Naglašava da je odluka Ustavnog suda jasna da nema promene pravila, već da se izbor predsednika Skupštine mora obaviti po istovetnoj proceduri po kojoj se i do sada birao.

„Verujem da Kurti vidi da nema glasove za vladu i onda hoće da odugovlači ovaj proces do lokalnih izbora, jer mu odgovara da se istog dana održe i lokalni i parlamentarni izbori“, ponavlja Kasapoli.

Sumnja u moguća „preletanja“ iz drugih stranaka koja bi Kurtiju dala i skupštinsku i većinu za novu vladu.

„Ne verujem naročito sada da Kurti može da pronađe glasove. I to ne samo iz albanske većine, već iz partija etničkih grupa. Kurti od početka ima problem da njegov problem nisu samo albanske političke partije, nego i druge grupacije. Zbog toga ne verujem da će sada neko popustiti. Naročito što je Kurti bio jasan sa kim može pregovarati“, tvrdi ovaj analitičar.

Podseća i da je Kurti otvoreno pozvao DSK da naprave koalicionu vladu, ali da je ova stranka to odbila.

„DSK je ponovila svoj stav da neće sa Samoopredeljenjem što ne daje nikakve garancije, ni nadu da će Kurti naći partnere u ovom sastavu parlamenta“, uveren je Kasapoli.

Politika „malverzacija“

Saradnik Centra za društvenu stabilnost Srđan Barac mnogo je direktniji.

Tvrdi da će izbor novog predsednika parlamenta, ali i nove Vlade Kosova zavisiti isključivo od „političkih malverzacija u kombinaciji sa stranim faktorom“.

„Nakon izbora je vrlo jasno da skupštinsku većinu teško da će napraviti bez određenih političkih malverzacija, a to podrazumeva određene promene ko koga podržava, sa koje liste je izabran i za koga će glasati kada dođe trenutak glasanja. Mislim da se upravo zato komunicira ta tema tajnog glasanja da bi taj mandat možda mogao i par puta da se unovči“, kaže Barac za Kosovo onlajn.

Prema mišljenju ovog analitičara tajno glasanje je idealna prilika za „pregovore i lične interese“, ali da to oslikava i trenutnu situaciju među političkim strankama na Kosovu.

„Mislim da je ideja tajnog glasanja i za jedno i za drugo da bi moglo da se pregovara, da bi mogli da se maksimalizuju lični interesi zarad i kontra interesa naroda i društva. Mislim da to dovoljno govori o stanju političke svesti na prostoru Kosova i Metohije“, ističe Barac.

Dodaje da je u takvoj „matematici“ jedino jasno da niko ne može da računa na glasove Srpske liste koja će biti „protivteg“.

„Jedino što je sigurno to je da ne mogu da računaju na glasove Srpske liste i da jedino što će biti protivteg jeste ta Srpska lista“, naglašava Barac.

Kada je reč o imenima mogućih „preletača“ kaže da po pravilu to uvek bude onaj „za koga svi najmanje očekuju“.

„Teško je licitirati sa imenima jer oni za koje najmanje mislimo da bi to uradili mogli bi u poslednjeg trenutku, posebno ako bi dobili taj čuveni 'poziv'. Biće to kombinacija ličnog interesa i pritiska“, smatra ovaj analitičar.

Ipak, uveren je i da glasovi koji odluče u izboru novog predsednika Skupštine Kosova, nužno neće biti ti koji će odlučiti o novoj vladi.

„Mislim da neće biti uzročno-posledično, već će biti pojedinačno dogovarano i za jedan i za drugi politički proces, sa posebnim implikacijama spolja“, uveren je Barac.