Bjelić: Budućnost Otvorenog Balkana zavisi od njegovih članica, potrebna institucionalna saradnja između ministarstava

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Predrag Bjelić rekao je za Kosovo onlajn da budućnost inicijative Otvoreni Balkan zavisi od država članica koje su u njoj, a kako smatra, potrebno je da se između ministarstava uspostavi institucionalna saradnja kako bi rad unutar inicijative bio operacionalniji.

Bjelić za Otvoreni Balkan kaže da je prva inicijativa koja dolazi baš iz regiona, dok su druge stimulisane spolja, ali primećuje da mnogi sporazumi koji su potpisani u okviru Otvorenog Balkana nisu u primeni, jer nedostaje zajednički okvir.

"Ima mnogo sporazuma o različitim oblastima, ali to sve treba staviti u jedan zajednički okvir i operacionalizovati rad koji zavisi od sastanaka na vrhu koji se održavaju jednom do dva puta godišnje. Treba uspostaviti institucionalnu saradnju između ministarstava kako bi to bilo mnogo operacionalnije. Da li će se to desiti veliko je pitanje. Bojim se da postoji neka prepreka u vidu preplitanja političkih uticaja iz inostranstva koji na to mogu da utiču. Videli smo, bio je sajam vina, koji je i prethodno organizovan. To je na primer jedna vidljiva strana ove inicijative, mada mislim da tu saradnju više guraju kompanije i privredne komore koje imaju dobru saradnju u okviru regiona nego što je to sprovođenje od strane vlada", ocenjuje Bjelić. 

Najveća dostignuća Otvorenog Balkana, kako kaže, su mere za olakšavanje trgovine, odnosno za prelazak granice, sporazumi između država o priznavanju ovlašćenih privrednih subjekata što je bilo inicirano u Cefti, ali je operacionalizovano u Otvorenom Balkanu, kao i zajednička promocija regiona događajima poput sajmova

. 

On ukazuje i da u nekim stvarima dolazi do preklapanja sa Ceftom.

"Na primer, taj olakšan prelazak granice i zeleni koridori Cefte, što se vidi na granici kada dođete, jer postoji poseban kanal za prolazak kamiona. Mnoge stvari nisu operacionalizovane i to će sada zavisiti od ove tri strane i od usklađivanja odnosa koji Cefta ima sa Otvorenim Balkanom. To je posebno važno i za Srbiju, pošto znamo da postoje i u Cefti različite inicijative da se saradnja još više razvije u okviru Berlinskog procesa. Inaugurisano je zajedničko regionalno tržište, a to je isto i cilj Otvorenog Balkana. Tu postoje preklapanja, pa moraju strogo da se definišu prioriteti i jedne i druge integracije", smatra Bjelić.

Naš sagovornik kaže da se videlo u jednom trenutku da se Albanija politički povlači iz ove inicijative, i pored toga što je, kako smatra, ona bila jedan od najvećih zagovarača čitavog procesa. Takođe ističe da bi za Srbiju bilo veoma bitno da i Crna Gora i Bosna i Hercegovina pristupe Otvorenom Balkanu. 

"To su u stvari naši najznačajniji partneri iz regiona. Oni jesu deo Cefte, a Cefta je sada malo odblokirana, pregovara se o sporazumu o rešavanju trgovinskih sporova što je veoma važno jer upravo su ti sporovi ono što koči Ceftu. Videćemo da li će u budućnosti postojati politička volja, pošto su bitni i politički uticaji iz regiona, ali i spolja koji utiču na budućnost i jedne i druge inicijative", navodi Bjelić. 

Naš sagovornik objašnjava da je Otvoreni Balkan zaživeo u političkom trenutku kada su Severna Makedonija i Albanija bile blokirane na evropskom putu i da je to bio reginonalni odgovor na tu situaciju.

"Sa druge strane, pošto je Cefta bila pod političkom blokadom zbog odnosa Kosova i Srbije, to je bio povoljan trenutak da Srbija, Severna Makedonija i Albanija stvore neku svoju regionalnu integraciju. To je, da kažemo, prva inicijativa koja dolazi baš iz regiona. Sve ove druge su stimulisane spolja i ona je prvenstveno zaživela politički, mada je njen osnovni smisao ekonomski, znači liberalizacija trgovine u regionu. Ona nema tu neku osnovnu liberalizaciju u smislu smanjivanja carina na trgovinu robom i uslugama što je još u Cefti, ali po nekim merama ide preko onoga što je dogovoreno u Cefti", objašnjava profesor.  

Kako kaže, Otvoreni Balkan je zapravo subregionalna integracija u kojoj su tri od sedam potpisnica Cefte.

"Svaka saradnja je dobrodošla i svaka liberalizacija dodatno doprinosi razvoju regionalne trgovine. Smatram da je nedostatak inicijative što su u njoj samo tri strane, a čak i kada bi više njih ušlo, postavlja se pitanje šta će nam ovo, ako već imamo Ceftu. Tu mora da se napravi neka strateška odluka i da se koordinira rad, jer cilj treba da bude uspostavljanje što liberalnijeg tržišta u regionu i prisajedinjenje Evropskoj uniji", kaže Bjelić.