Popis ratne štete: Šta je statistika otkrila, šta zaobišla i šta dalje sa prikupljenim podacima?

Podaci popisa stanovništva na Kosovu, održanog tokom aprila i maja ove godine, prema rečima kosovskog premijera Aljbina Kurtija, više su nego brojke. Prema brojkama dobijenim u vezi sa pričinjenom ratnom štetom, sagovornici Kosovo onlajna, međutim, iskazuju rezervu. Prijavljena materijalna šteta u domaćinstvima od 5.081.493.000 evra, kako smatraju, morala bi da prođe kroz sito provere u okviru koje će se zahtevati dokazi. Osim toga, ukazuje se i da o ratnoj šteti nisu imali priliku da se izjasne Srbi proterani sa Kosova posle juna 1999.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Da su pretrpela ratnu štetu izjasnila su se 154.272 domaćinstva. Da je ta šteta iznosila do 10.000 evra procenjeno je u 30.787 domaćinstava, štetu između 10.000 i 20.000 evra prijavilo je 26.791 domaćinstvo, između 20.000 i 40.000 evra - 30.330 domaćinstava, dok je njih 66.364 procenilo da je pretrpelo ratnu štetu veću od 40.000 evra.

Osim materijalne štete prijavljivalo se i da li je tokom rata neko od članova porodice ubijen, nestao ili ranjen. Popis je pokazao da je ubijeno 11.417 ljudi, nestalo 1.047, ranjeno 6.682 i zatvoreno 3.312 osoba.   

Imajući u vidu da je popisom ratni period definisan od 28. februara 1998. do 11. juna 1999. godine, nekadašnji sudija Višeg suda u Kosovskoj Mitrovici Nikola Kabašić kaže za Kosovo onlajn da prikupljeni statistički podaci nisu potpuni jer nedostaju iskazi pripadnika srpske zajednice, ali i drugih nealbanskih zajednica koji su na Kosovu živeli do 1999. godine, a zatim proterani.  

„Više od 240.000 Srba, Crnogoraca i drugih nealbanaca je proterano sa Kosova od 1999. do 2004. godine, kada je bio još jedan talas nasilnog proterivanja sa Kosova i oni nisu imali priliku da se izjasne o šteti koju su doživeli. Najveća razaranja srpska zajednica je doživela od juna 1999. godine pa do kraja 2000. godine, kada je čitava Metohija proterana iz gradova, tako da ovi podaci nisu potpuni“, navodi Kabašić. 

Da li su prikupljeni podaci realni ili ne Kabašić kaže da ne može da proceni zbog prirode postavljenih pitanja i jer su građani sami birali neku od ponuđenih opcija o visini štete. 

„Ovo su velike brojke, jer su 2017. godine izlazili sa procenama štete od dve milijarde evra. Pretpostavljam da će se nakon ove prve faze u kojoj su podaci statistički izneti verovatno krenuti u drugu za potpunije utvrđivanje i da će se ići od domaćinstva do domaćinstva i tražiti neki dokazi. Oni bi trebalo da budu materijalni, da svedoče da je neko imao određenu imovinu, da je ona imala određenu vrednost i da je uništena tokom oružanih sukoba na Kosovu i tokom Nato agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Ili, kao što je to slučaj svugde na Kosovu da će se to dokazivati uz pomoć dva svedoka, kao što se vode mnogi sudski postupci“, ističe Kabašić. 

Kako napominje, ovde je reč samo o materijalnoj šteti koja se odnosi na stanovništvo, dok se u obzir nije uzela infrastruktura, industrijski objekti, sredstva komunikacije, železnice, putevi, mostovi i slično. 

Naš sagovornik dodaje da se pitanje ratne odštete koju Kosovo traži od Republike Srbije često poteže na Kosovu u poslednjih dvadesetak godina i da je to uglavnom motivisano političkim ciljevima, kao mehanizam pritiska na Srbiju da bi se iznudila neka druga rešenja. 

Istovremeno podseća da su neki građani već pokušavali da pred sudovima traže naknadu za štetu koju su pretrpeli.

„Bilo je primera individualnih tužbi Republike Srbije pred kosovskim sudovima radi naknade štete koju su imali tokom oružanih sukoba, ali to su sudovi na Kosovu od 2015. pa naovamo redovno odbijali i to je čak stizalo do Ustavnog suda Kosova koji je takođe odbijao takve slučajeve uz obrazloženje da Republika Srbija ne može da bude tužena pred ovim sudovima. Takođe mi je poznato da su Fond za humanitarno pravo iz Beograda i neki privatni advokati zastupali pojedinačno Albance koji su pretrpeli materijalnu štetu pred sudovima Republike Srbije u Beogradu i neki od njih su i uspevali u tim postupcima ili je to bilo kao u slučaju Bogujevci za nematerijalnu štetu“, kaže Kabašić. 

Uzimajući u obzir da je popis ratne štete obavljen 25 godina posle sukoba upitno je da li danas postoje potrebni dokazi šta je nekome uništeno, ali Kabašić kaže da su dokazi i videomaterijali i fotografije kojih je internet pun, bilo da su građani sami snimali svoju imovinu pre, tokom i nakon sukoba, kao i vezano za ono što se dešavalo nakon dolaska međunarodnih snaga. 

„Dosta toga je dokumentovano i oni će to koristiti. Republika Srbija ne treba da bude naivna i uspavana pa da kaže da bilo kakva tužba neće biti uspešna jer Kosovo nije država i nije član Ujedinjenih nacija, pa ne može da tuži Srbiju pred Međunarodnim sudom pravde. Srbija ne treba da sedi skrštenih ruku, već treba da dokumentuje štetu koju je pretrpela kao država, mislim na veliku imovinu koju je imala na Kosovu, a i na imovinu svih građana koji su silom proterani sa Kosova. Ti dokazi postoje, a tamo gde ih nema verovatno će se ići na posredan način uz pomoć svedoka koji će potvrditi da je neko imao određenu imovinu i da je ona bila uništena tokom ratnih dejstava“, zaključuje Kabašić.

Komenatrišući rezultate popisa na Kosovu u vezi sa ratnom štetom, Bekim Bljakaj iz Fonda za humanitarno pravo ocenjuje da je nemoguće da se iznos ratne štete i objekti koji su srušeni tokom rata na Kosovu pouzdano registruju tokom procesa registracije stanovništva, jer su, kako kaže, tokom popisa ljudi verovatno mogli da prijave i nešto čega nije bilo.  

Bljakaj je naveo za Kosovo onlajn da su Albanci živeli u velikim porodicama koje su se posle rata podelile i da je vrlo moguće da je više članova jedne porodice prijavilo isti objekat kao ratnu štetu, zbog čega postoji mogućnost da su neki prijavljeni iznosi  duplirani.  

„Takođe, ljudi mogu nešto proizvoljno da prijave ako im se ne traži neka potvrda, bilo kakav dokazni dokument, a koliko znam to u ovom procesu nije traženo, pa su, verovatno ljudi mogli da prijave nešto čega i nije bilo. Zbog toga bi ovakvu štetu trebalo da registruje posebna komisija koja bi bila dobro obučena i koja bi bila nadležna da traži dokumentaciju na osnovu koje bi se onda okvirno utvrdila ratna šteta“, kaže Bljakaj.

Kako smatra, dokaze o pričinjenoj šteti za svaki uništen objekat gotovo izvesno nije moguće obezbediti. 

O tome - treba li očekivati da se podaci dobijeni popisom oko ratne štete koriste kao pritisak na Beograd, Bljakaj kaže da to ostaje da se vidi.

„Ali najverovatnje će se političari pozivati na podatke koje je objavila Agencija za statistiku nakon registracije stanovništva“, smatra on.

Docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić podseća da je Aljbin Kurti u više navrata pominjao zahteve za ratnom odštetom koji će se upućivati Beogradu, ali smatra da to, bazirano na ovom popisu, neće naići ni na međunarodnu podršku, a ni stručnih tela koji se bave tim pitanjem.

Surlić ističe za Kosovo onlajn da su svi oni koji su se bavili suočavanjem sa prošlošću i tranzicionom pravdom izjavili i uoči popisa i tokom njegovog sprovođenja da ne postoje adekvatni uslovi da se govori o načinjenoj ratnoj šteti.

Popisivanje ratne štete u sklopu popisa stanovništva, prema njemu, bila je populistička mera jer su oni koji su popisivani imali potpunu slobodu da određuju visinu štete, a što dovodi u pitanje tačnost podataka.

„Ne možemo građane smatrati stručnima da govore o realnoj tržišnoj vrednosti bilo kog oštećenog objekta. Sve ovo vidim kao jasnu populističku meru da bi se došlo do te famozne brojke od pet milijardi evra i to predstavilo kao još jedan argument u pregovorima u kontekstu nekog zahteva za ratnom odštetom prema Beogradu. Aljbin Kurti je takav zahtev pominjao u nekoliko navrata, ali mislim da to neće naići ni na međunarodnu podršku, a ni stručnih tela koji se bave tim pitanjem. Da bi se ta brojka zaista proverila posebne komisije bi morale ponovo da sprovedu popis i da intervjuiušu i pribave dokaze od svakog ko se izjasnio da je imao neku vrstu štete tokom rata“, navodi Surlić. 

Popis na Kosovu sproveden je od 5. aprila do 17. maja, a Srbi na severu Kosova većinom su ga bojkotovali.