Postoji li zakon koji utvrđuje valutu Kosova, po kom osnovu se koristi evro?

Dinar Evro ilustracija
Izvor: Kosovo Online

Suprotno izreci "Prvo skoči pa reci hop", kosovske vlasti su, kako stvari stoje, u "lov" na dinar krenule a da prethodno nisu zakonski regulisale koja je važeća valuta na Kosovu. Naime, evro je ušao u opticaj na Kosovu 2002. godine, nasleđujući nemačku marku koja je svojevremeno usvojena kao defakto valuta bez pregovora sa nemačkom Bundesbankom, ali jedinstvena evropska valuta, ukazuju sagovornici Kosovo onlajna, do danas nijednim zakonom nije proglašena za zvaničnu valutu Kosova.

Ustav Kosova precizira da će postojati samo jedna valuta, ali ne i koja, dok Zakon o Centralnoj banci kaže da će "valuta Kosova biti određena zakonom", ali takvog zakona - nema.

U ovim okolnostima 1. februara je na snagu stupila Uredba o gotovinskom poslovanju Centralne banke Kosova koja u članu 35 kaže da je jedina valuta dozvoljena za obavljanje gotovinskih platnih transakcija i u platnom sistemu Kosova - evro, čime je praktično dato zeleno svetlo za "obračun" sa dinarom i građanima na Kosovu koji imaju primanja iz budžeta Srbije.

Politikolog Ognjen Gogić kaže za Kosovo onlajn da su Kosovo i Crna Gora jedina dva prostora na kojima se evro koristi kao defakto valuta, mimo sporazuma sa Evropskom centralnom bankom.

“Na Kosovu se defakto paralelno koriste dve valute - dinar i evro i ni za jednu od njih ne postoji jasan pravni osnov u smislu zakona kojim se to reguliše. Ustav Kosova govori da će na Kosovu postojati jedna valuta, ali ne i koja, a zakon o Centralnoj banci Kosova navodi da će valuta biti određena zakonom a taj zakon nikada nije donet”, kaže Gogić. 

On kaže i da je situaciju sa upotrebom valuta na Kosovu na najjezgrovitiji način objasnila šefica Unmika Karolina Zijade tokom obraćanja u Savetu bezbednosti UN, rekavši da postoje dve defakto valute i da je takva situacija u poslednjih 25 godina.

Gogić navodi da je Kosovo po pitanju upotrebe evra u specifičnoj situaciji jer evro mogu da koriste samo članice EU i to nakon što ispune kriterijume konvergencije i postanu deo evrozone. 

“Čak ni sve članice EU ne mogu da koriste evro ako ne ispunjavaju sve kriterijume. One su u obavezi da pređu na evro kada ih ispune. Najbolji primer je Hrvatska koja je ušla u evrozonu čitavih devet godina nakon što je postala članica EU. U nekim ranijim situacijama zemlje koje su bile na putu ka EU - Hrvatska Bugarska ili BIH takođe su razmišljale da na jednostran način uvedu evro kao svoju valutu ali im je EU pretila sankcijama, odnosno, nagoveštavala im je da će doći do obustavljanja procesa evropskih integracija ako uvedu evro pre nego što na to postanu spremne. To se nije desilo u slučaju Kosova i Crne Gore koje koriste evro jednostrano, i tu EU toleriše upotrebu evra. Ovde se ne radi o velikoj novčanoj masi koja može da poremeti ozbiljnije monetarnu stabilnost u evrozoni, ali je pre svega reč o političkim razlozima koji su imali veze sa procesom raspada državne zajednice Srbije i Crne Gore i kasnije sa jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova”, objašnjava Gogić. 

On, ipak, kaže da će i u odnosima EU i Kosova, pre ili kasnije, pitanje evra postati problem ukoliko Kosovo bude nastavilo da se kreće ka članstvu EU jer će se doći u situaciju da je počelo da koristi evro pre nego što je za to bilo spremno.

“To jeste pitanje koje svi izbegavaju i na koje se žmuri, ali problem je nastao što se evro koji je jednostrano uveden na Kosovu sada koristi kao način da se maltretira jedna manjina i da se vrši pritisak na jednu nevećinsku zajednicu na Kosovu koja koristi dinare. To sad već jeste pitanje za Evropsku centralnu banku i EU - kako je uopšte moguće da se njihova valuta koristi u te svrhe? Takođe, ako nije bilo razloga pre da se postavi pitanje da li Kosovo može da koristi evro, sada je zaista trenutak, jer se dolazi u situaciju da se on koristi kao način za kršenje ljudskih prava. Tako da je sada zapravo pitanje dijaloga u Briselu ne između Beograda i Prištine kako da se tehnički reši pitanje platnog prometa, već između Brisela i Prištine da li evro može da se koristi kao sredstvo za pritisak na jednu etničku zajednicu”, kaže Gogić.

On kaže da Uredba CBK kojom se ukida korišćenje dinara nije zasnovana na zakonu zbog toga što CBK ne može svojom uredbom da odredi koja valuta se koristi na Kosovu već to može da uradi jedino parlament putem zakona, na šta su, podseća već ukazali pravnici na Kosovu, kako srpski tako i albanski. 

“Kosovo se opredelilo na ovaj “trik” da CBK, koja je navodno nezavisna, donese takvu odluku i da se kaže da vlasti nisu za to odgovorne jer ne mogu da utiču na rad nezavisne ustanove. To je bila prečica jer ako je Kosovo želelo da ustanovi jednu valutu, odnosno evro, pravi put bi bio donošenje zakona ali to bi trajalo mnogo duže i otvorilo bi mnoga druga pitanja. Tako da je ovde na delu licemerje jer se poziva na vladavinu prava i kaže kako izvršna vlast ne može da utiče na rad CBK a sa druge strane imamo CBK koja neku odluku donosi mimo zakona, pa onda čak i policija preduzima mere na osnovu odluke CBK koja nije zakonita. To je selektivno pozivanje na vladavinu prava”, kaže Gogić. 

Upotreba evra na Kosovu uspostavljena je još za vreme administracije Unmika, kaže za Kosovo onlajn advokat Ardian Barjaktari, ali istovremeno navodi da pitanje valute treba da se odredi posebnim zakonom.

"Prema članu 11. Ustava određeno je da će se na Kosovu koristiti samo jedna valuta, a član 16. Zakona o Centralnoj banci navodi da će zakonom biti određeno koja će valuta biti u upotrebi. Ne znam da li postoji neka posebna zakonska odredba koja određuje koja je ta jedina valuta na Kosovu. Jedini autoritet za uspostavljanje pravila je Centralna banka, ali pitanje valute treba da se odredi posebnim zakonom", kaže Barjaktari. 

Kako dodaje, mora da se u obzir uzme i činjenica da je pre proglašenja nezavisnosti Kosova, nadležnost imao Unmik i da postoji relevantna uredba Unmika kojom je utvrđeno da je evro jedina valuta na Kosovu. 

"Dakle, evro je na Kosovu uspostavljen još u vreme Unimka. Proglašenjem nezavisnosti Kosova, naša zemlja je preuzela neke obaveze, od kojih je neke odobrio specijalni predstavnik UN", kaže Barjaktari. 

O tome da li postoji zvaničan dogovor sa EU da valuta na Kosovu bude evro, kaže da veruje da oko upotrebe evra kao jedine valute nema primedbi.

Advokat Vasilije Arsić koji je prošle nedelje sa kolegama podneo zahtev Ustavnom sudu Kosova za ocenu ustavnosti člana 35 Uredbe Centralne banke kaže da Ustav Kosova predviđa da Skupština donese zakon o valuti, ali da taj zakon nije donet, dok je, ističe, svojevremeno Uredba Unmika definisala upotrebu dinara u platnom prometu Kosova i taj akt je još na snazi.

„Uredba Centralne banke Kosova je protivzakonita zbog činjence da CBK nema ovlašćenja da donosi akte kojima se uređuje platni promet na Kosovu. Po Ustavu Kosova Skupština treba da donese zakon o valuti. Taj zakon još nije donet, a CBK je sama sebi dala mandat da donosi akte koji su nezakoniti i protivustavni jer je prekršen Ustav kojim je jasno definisano da će Skupština zakonom urediti valutu na Kosovu“, kaže Arsić za Kosovo onlajn.

On očekuje da će Ustavni sud pravno oceniti zahtev koji je podneo u ime advokatskog tima i podseća da je zahtev podneo i u lično ime.

„Podneo sam zahtev i kao Vasilije Arsić jer sam oštećen i ugrožen uredbom CBK, pošto kao pripadnik srpske zajednice ostvarujem primanja u dinarima, a ovim mi je uskraćeno pravo primanja penzije, a tu su i druga prava - na imovinu i dostojanstvo. Uredbom se krši i pravo na život, jer je mnogim ljudima otežan život pošto ne mogu da ostvare svoje dnevne potrebe, ne mogu da kupe hranu, lekove, odnosno, da ostvare egzistencijalne potrebe. 100.000 Srba koji žive na Kosovu imaju primanja iz centralne Srbije i mnogo toga im je ugroženo ovom Uredbom CBK, dok je Uredba Unmika koja je definisala upotrebu dinara u platnom prometu Kosova još na snazi. Dinar kao valuta nije nezakonit na Kosovu“, kaže Arsić.