Povratak delegacija u pregovore Beograda i Prištine: Veće šanse za uspeh ili izlišna predstava?

U pregovorima Beograda i Prištine oprobani su različiti formati - menjali su se kako posrednici, tako i zastupnici obeju strana: od višečlanih delegacija, preko tehničkog nivoa, do ranga glavnih pregovarača i najvišeg političkog nivoa. Depersonalizacija dijaloga i povratak na format u kom bi za stolom svaka strana imala više članova delegacija, prema ocenama nekih analitičara mogla bi da izbavi ovaj proces iz slepe ulice, ali postoje i gledišta da bi takav model samo bio „teatar“ koji ne bi ništa promenio.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

„Dvoje ljudi iz Beograda i Prištine ne znače dijalog“, mišljenje je Naima Rašitija iz Balkanske grupe za politiku, prema čijoj oceni je dijalog postojao u Beču, kada su dve delegacije imale mnogo više članova.

Kada se dijalog odvija dva sata na istim stolicama još od 2011, on postaje birokratski proces, smatra Rašiti.

„Kada bi obe strane uključile više ljudi, to bi bilo nešto drugo, ovako je sve samo protokol od nekoliko sati, u Briselu ili negde drugo. To je fundamentala promena koja nam je potrebna“, izneo je Rašiti na nedavno održanoj konferenciji u Beogradu „U susret sporazumu“ na kojoj su se razmatrala ključna pitanja procesa dijaloga.

Tokom pregovora u Beču, 2006. i 2007. godine, kojima je posredovao izaslanik Ujedinjenih nacija Marti Ahtisari i njegov zamenik Alber Roan, dve strane su imale mnogočlane pregovaračke timove, a razgovori su se vodili u 17 rundi.

O doprinosu delegacija koje bi uključivale stručnjake iz relevantnih oblasti, univerzitetski profesor Kolje Krasnići donekle razmišlja kao i Rašiti.

On veruje da bi proširenje pregovaračkih delegacija moglo da donese mnoge suštinske koristi, kao što su povećanje profesionalizma i kvaliteta sporazuma, ali istovremeno ističe da uspeh dijaloga zavisi isključivo od političke volje pregovaračkih strana.  

„Proširene i profesionalne delegacije utiču na depersonalizaciju procesa, a činjenica je da trenutni personalizovani model Vučić-Kurti, Petković–Bisljimi, drži dijalog zavisnim od ličnih stilova i sukoba. Široke delegacije institucionalizuju proces i povećavaju stabilnost i utiču na povećanje transparentnosti i odgovornosti“, naveo je Krasnići za Kosovo onlajn.

Međutim, bez obzira na sastav delegacija, Krasnići ističe, da uspeh dijaloga zavisi isključivo od političke volje pregovaračkih strana i uspostavljanja obavezujućih i kažnjavajućih mehanizama od strane Evropske unije i SAD.

„Zbog toga, da bi se postigao stvarni napredak u dijalogu, potrebna je potpuna rekonceptualizacija procesa, jasan konačni cilj, garancije sprovođenja sporazuma i upozorenja o posledicama, simetričan pristup obema stranama, šire uključivanje međunarodnih partnera, depersonalizacija i profesionalizacija pregovora i povratak dijaloga sa upravljanja krizama na konačno rešenje. Samo nova, uravnotežena i obavezujuća arhitektura može okončati trenutnu blokadu i stvoriti stvarne uslove za održivu normalizaciju između Kosova i Srbije“, mišljenja je ovaj profesor.

Povratak na format bečkih pregovora, u kojima su obe strane za stolom predstavljale delegacije, a ne samo glavni pregovarači, prema oceni docenta Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stefana Surlića, bio bi predstava u kojoj učestvuje više ljudi, a sa suštinski istim rezultatom, odnosno, neuspehom normalizacije odnosa.

„Bilo kakva vrsta delegacija zapravo je više teatar za unutrašnju političku javnost, mnogo je važnije da se rezultati dijaloga, ako ih ima, predstave parlamentu i javnosti, da se ide u tom pravcu da građani, i Srbi i Albanci, osećaju da je dijalog nešto što je nacionalni interes i nešto u čemu oni učestvuju. Ovako, kada to udaljite i predstavite samo kao susret dva lidera koji se i ne rukuju, gde je medijator taj koji postavlja agendu, onda niko od građana ne vidi da je to nešto što se tiče njih i njihovog boljeg života, razumevanja i pomirenja. Tako da bih više gledao na to da li su zaista parlament i javnost uključeni više, bar što se tiče izveštaja o procesu dijaloga“, rekao je Surlić za Kosovo onlajn.

Delegacije, kako je dodao, u principu se sastaju onda kada postoji bazični konsenzus oko toga u kom okviru može postojati dogovor. Bečki pregovori, prema rečima Surlića, i propali su zato što je bilo jasno da za prištinsku stranu može samo da se govori o kosovskoj nezavisnosti, a za beogradsku samo o nekoj formi autonomije za Kosovo, i da u tim okolnostima nema dijaloga.

„Pretpostavljam da kada bi se sada sastale delegacije da bi zahtev Prištine bio članstvo u Ujedinjenim nacijama, a za Beograd da to ne dolazi u obzir, da se može razgovarati o nekim drugim međunarodnim organizacijama, ali ne o Ujedinjenim nacijama. I onda bismo zapravo imali samo predstavu u kojoj više ljudi učestvuje, sa suštinski istim rezultatom, a to je neuspeh normalizacije odnosa“, zaključuje naš sagovornik.

Ni programski direktor NVO Centar za zastupanje demokratske kulture iz Severne Mitrovice Aleksandar Rapajić ne veruje da je promena formata dobro rešenje u ovom trenutku.

Problem u dijalogu, kako je rekao za Kosovo onlajn, ne predstavlja format u kom se on odvija već odustvo volje da se bilo šta reši.

„Mislim da je problem u tome da ne postoji volja da se bilo šta reši. Videli smo da je ovaj format dijaloga u ranijim godinama dao rezultate i da su oni bili pozitivni, što znači da nije problem u formatu, nego je problem u trenutnoj volji koja ne postoji. Ona najviše ne postoji u Prištini, mada donekle ni Beograd nije baš zainteresovan za neke ustupke u ovom trenutku. Menjanje formata ili ulazak u neki novi proces nije dobro rešenje u ovom trenutku“, stav je Rapajića.

U delegaciji Prištine tokom pregovora u Beču bili su Hašim Tači, Ljutfi Haziri, Enver Hodžaj, Bljerim Šalja, Skender Hiseni, Isa Mustafa, Sadik Idrizi, Ardijan Đini, Iljber Hisa, Veton Suroi, Fatmirom Sejdiju.., dok su  beogradsku delegaciju predvodili predsednik Srbije Boris Tadić, premijer Vojislav Koštunica i ministar spoljnih poslova Vuk Drašković, koordinatori su bili Slobodan Samardžić i Leon Kojen, a članovi: Aleksandar Simić, Dušan Bataković, Sanda Rašković-Ivić, Marko Jakšić, Goran Bogdanović, Tomas Flajner, kao stalni savetnik tima...