Podsticaji, kazne ili nešto treće: Šta može da otkoči dijalog Beograda i Prištine?

Da je u dijalogu Beograda i Prištine „neophodan napredak“, redovna je poštapalica u govorima evropskih zvaničnika, ali malo ko od njih ima recept kako da se dođe do pomaka. Sagovornici Kosovo onlajna imaju potpuno suprotstavljene sugestije - od onih da bi EU mogla da motiviše strane da budu konstruktivnije ako bi donela pozitivne odluke na koje Beograd i Priština dugo čekaju, do toga da samo pritisci i pretnje ozbiljnim posledicama u slučaju nesprovođenja sporazuma iz dijaloga mogu ovaj proces da privedu kraju.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Dijalog je u krizi, stagnira, došlo je do zamora. Sa ovom kliničkom slikom saglasili bi se mnogi koji prate pregovarački proces između Beograda i Prištine kojim Evropska unija posreduje od 2011. godine, ali se razilaze kada se dođe do ključnog pitanja: koje bi metode garantovale „izlečenje“? 

Novu energiju u ovaj proces, prema mišljenju Dragiše Mijačića, koordinatora Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35, unela bi odluka Evropskog saveta da u pregovorima sa Srbijom o članstvu otvori klaster 3, kao i odluka da se ukinu kaznene mere uvedene prema kosovskoj vladi.
 
„To bi moglo da donese novu energiju koju bi posle gospodin Sorensen i Kaja Kalas morali da neguju. Negde mora da se počne, a možda je upravo to taj početak - ukidanje kaznih mera Kosovu i otvaranje klastera 3 za Srbiju“, izjavio je Mijačić za Kosovo onlajn.

On ukazuje da će novi sastanak Evropskog saveta biti u decembru i da je to prilika za povlačenje ovih poteza. 

„Taj sastanak Evropskog saveta mora da donese neke pozitivne odluke kada je u pitanju i napredovanje Srbije ka Evropskoj uniji u ovom slučaju otvaranje klastera 3 i kada je u pitanju ukidanje sankcija ili kaznenih mera prema kosovskoj vladi. Mislim da Evropski savet treba da ide ka tome iako će to biti nepopularno i u srpskom i u kosovskom društvu jer će se videti kao ustupak strankama koje su u ovom trenutku na vlasti i u Srbiji i na Kosovu. Ali, takve odluke zaista moraju da se ukinu jer štete i jednom i drugom društvu“, ističe Mijačić.

Za obe ove odluke, međutim, među članicama EU postoje i oni koji su „za“ i oni koji su „protiv“. 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je juče da je pre nekoliko dana na samitu ministara spoljnih poslova u Briselu visoka predstavnica EU Kaja Kalas izašla sa predlogom da se Kosovu ukinu sankcije, što su odmah podržale Hrvatska i Slovenija, dok su se Mađarska i Francuska tome usprotivile.

Preneo je i da je Italija poslala pismo da se Srbiji otvori klaster 3.

Po oba pitanja ishod će se znati 18. decembra za kada je zakazan sastanak Evropskog saveta. 

„Nedostatak poverenja i efikasnog pritiska“

Univerzitetski profesor i stručnjak za bezbednosna pitanja Kolje Krasnići ne veruje da bi novi zamah u dijalogu bio stvoren ako bi EU Kosovu ukinula kaznene mere, a Srbiji otvorila nova pregovaračka poglavlja.

„Takav predlog nije uravnotežen i ne doprinosi stvarnoj normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, već ima za cilj samo maksimiziranje koristi za Srbiju, bez bavljenja uzrocima stagnacije dijaloga. Ovaj predlog takođe ignoriše činjenicu da je Kosovo sankcionisano zbog dešavanja na severu, dok je Srbija sistematski kršila sporazume. S druge strane ne zahteva nikakvu odgovornost od Beograda, ne predlaže recipročne mere i ne pominje demontažu ilegalnih struktura na severu Kosova, već samo širi narativ 'status kvo plus' za Srbiju, što jača njen unutrašnji položaj bez donošenja stvarnog napretka ni u Srbiji ni na Kosovu“, ocenio je Krasnići u izjavi za Kosovo onlajn.

On je pristalica drugačijeg pristupa.

U interesu deblokiranja i uspešnog završetka dijaloga, prema mišljenju Krasnićija, međunarodna zajednica treba da utvrdi jasne i ozbiljne posledice za nesprovođenje postignutih sporazuma, uključujući zamrzavanje pregovaračkih poglavlja Srbije, uslovljenost fondova EU i kaznene političke i diplomatske mere za strane u dijalogu na simetričan način.

Krasnići ocenjuje da je dijalog ušao u svoju najdublju fazu stagnacije u poslednjoj deceniji, kao rezultat strukturnih faktora, kao što su nedostatak poverenja između strana, nedostatak efikasnog pritiska od strane posrednika EU, zbog različitih tumačenja sporazuma i nedostatka inicijative i stvarne političke volje za kompromisom.

„Čini se da je trenutni model dijaloga propao, jer je EU, kako u Beogradu tako i u Prištini, izgleda izgubila svoju ulogu neutralnog posrednika. Srbija tretira dijalog kao tehnički proces, dok ga Kosovo vidi kao politički proces. S druge strane, sporazumi se ne sprovode i nema kazni za prekršioce. Pošto je dijalog između Kosova i Srbije trenutno sveden na nivo upravljanja krizama, trebalo bi primeniti potpuno novi pristup, uključujući preformatiranje poglavlja dijaloga u jedinstveni završni paket, sa jasnim konačnim ciljem koji će biti defakto priznanje Kosova ili normalizacija prema francusko-nemačkom modelu i prihvatanje pravne realnosti Kosova od strane Srbije“, navodi Krasnići.

Pitanje Zajednice srpskih opština, prema njegovom mišljenju, trebalo bi da se rešava uz posredovanje i garancije glavnih evropskih sila da neće biti dozvoljeno uspostavljanje paralelne vlasti, i da će biti sprovedena „tek nakon demontaže ilegalnih struktura na severu i da će biti sprovedena u obliku reciprociteta - Srbi na Kosovu, kao i Albanci u Srbiji“.

„Prvo ZSO pa ukidanje sankcija“

Ni direktor Instituta za evropske studije Slobodan Zečević ne veruje da bi pozitivni podsticaji odblokirali dijalog, ali ističe da pritisak treba da bude usmeren - ka Prištini.

Srpska strana je, kaže, dobrim delom primenjivala sporazume iz dijaloga, dok kosovska nije, pošto je suština Briselskog sporazuma Zajednica srpskih opština. 

„Srbija nikada ne bi prepustila nadležnosti kosovskim institucijama na severu Kosova da nije bilo obećano da će biti uspostavljena Zajednica srpskih opština. Ne znam koliko bi ukidanje sankcija albanskim vlastima na Kosovu koje nisu formirale ZSO  doprinelo da oni to kasnije urade. Nisam siguran u to. Srbija je do sada pokazivala veliki stepen tolerancije i stalno je išla napred u tim pregovorima, dok su sa druge strane Albanci stalno izmišljali neke nove prepreke za formiranje ZSO. Tobože ne mogu jer imaju Ustav i on je jači od ugovora koji su sklopili pod posredništom EU. Upravo je obrnuto. Ugovor koji su sklopili pod posredništvom EU ima veću snagu od njihovog Ustava. Ako treba moraju da menjaju Ustav, a ne da menjaju ugovore koje su zaključili“, istakao je Zečević za Kosovo onlajn. 

On je zbog toga mišljenja da je potreban pritisak i Amerike i Evropske unije na Prištinu da oni prvo formiraju ZSO, pa da potom dođe do ukidanja sankcija, koje su, kako kaže, manje-više simbolične. 

„Pritisak Zapada bi ih opredelio da moraju da urade ono što je trebalo da urade još davnih dana, 2013. godine. Imali su mnogo vremena da pokažu dobru volju u tom smislu i nisu je pokazali. Ako se ukinu i te simbolične sankcije, šta će Albance naterati da formiraju ZSO? Koji bi bio njihov motiv? Politika je odnos snaga, nažalost je tako. Nije tu reč o dobroj volji, nego o tome da Albanci shvate i da im neko pokaže konkretno da to što rade nije u redu. A ako im to neko ne pokaže, nego stalno pokazuje dobru volju prema njima, oni idu dalje u svojim ambicijama da očiste Kosovo od Srba“, ocenjuje Zečević.

Politički analitičar Seb Bitići rekao je za Kosovo onlajn da Evropska unija kao posrednik dijaloga Beograda i Prištine ne podstiče napredak u ovom procesu gestovima dobre volje i ne koristi strategiju štapa i šargarepe, što je verovatno razlog zbog kog dijalog nije postigao veliki uspeh.

Upitan da li bi dijalog krenuo napred ukoliko bi EU pokazala dobru volju tako što bi ukinula sankcije Kosovu, a Srbiji otvorila klaster 3 u pregovorima o pristupanju, Bitići navodi da ukidanje mera prema Kosovu može da se očekuje, ali da će to biti zbog rezultata lokalnih izbora na kojima su etnički srpski političari pobedili u četiri severne opštine. 

„EU je trenutno zauzela oštriji stav prema Srbiji zbog suzbijanja studentskih protesta i napada u Banjskoj, tako da je malo verovatno da će EU otvoriti bilo kakva nova poglavlja sa Srbijom za pristupanje u bliskoj budućnosti“, mišljenja je Bitići. 

„Društvena diplomatija“

Time kako može da se revitalizuje dijalog, bavio se i Stefan Surlić, direktor Centra za interdisciplinarne studije Balkana, u analizi „Dijalog u zastoju: Kako inovativni mehanizmi mogu pokrenuti proces normalizacije“. 

Surlić tu, između ostalog, navodi da je potrebno institucionalizovati formate u kojima civilno društvo, akademske institucije, kulturne i sportske organizacije iz Srbije i Kosova sarađuju na zajedničkim projektima. Ti forumi, kako smatra, ne bi trebalo da ostanu jednokratne inicijative, već trajne platforme za međusobnu komunikaciju i razmenu ideja. 

„Ključna inovacija može biti formiranje 'građanskih radnih grupa' ili 'saveta za dijalog' koji bi imali savetodavnu ulogu prema pregovaračkim timovima, pružajući preporuke u vezi sa lokalnim prioritetima – od zapošljavanja pripadnika ugrožene zajednice do zaštite kulturnog nasleđa“, navodi Surlić. 

Na taj način, kako ukazuje, stvorio bi se mehanizam „društvene diplomatije“ koji omogućava smanjenje stereotipa, kreiranje konstruktivnih narativa i indirektno vršenje pritiska na političke elite da održavaju kontinuitet dijaloga. Institucionalizacija ovih grupa bi bila formalizovana redovnim sastancima sa evropskim posrednicima u Briselu paralelno sa susretima lidera ili tehničkih timova. 

Surlić konstatuje i da je jedan od najvećih izazova dijaloga percepcija da je on „nametnut spolja“, zbog čega je neophodno stvoriti osećaj da proces pripada ljudima na terenu. 

„Povremeno održavanje pregovaračkih sesija u gradovima Srbije i Kosova, naročito u mešovitim sredinama poput Kosovske Mitrovice ili Bujanovca, poslalo bi snažnu poruku da se glas lokalne zajednice čuje“, takođe ukazuje Surlić. 

Kao jedan od glavnih problema dosadašnjeg dijaloga, Surlić navodi netransparentnost u primeni dogovorenih tačaka i smatra da je potrebno uspostaviti javno dostupnu digitalnu platformu koja bi u realnom vremenu pratila implementaciju svih sporazuma.