Svakodnevni napredak i dešavanja „iza kulisa“: Šta je za Sorensena uspeh u dijalogu?

Za specijalnog izalanika EU za dijalog Beograda i Prištine Petera Sorensena opipljiv dokaz da dijalog funkcioniše je taj što se „svakog dana, ljudi, vozila i roba slobodno kreću između Kosova i Srbije“, kao i to što „ljudi plaćaju energiju koju potroše pod dogovorenim uslovima“, dok se mnoge stvari rešavaju „iza kulisa“. Izjavu Sorensena sagovornici Kosovo onlajna ocenjuju kao pokušaj da proces dijaloga predstavi kao uspešan pod svojim vođstvom, dok će Zajednica srpskih opština biti prvo pitanje za novu kosovsku vladu.

Piše: Milena Miladinović

Od preuzimanja funkcije specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prišine, Sorensen se sa glavnim pregovaračima srpske i kosovske strane, Petrom Petkovićem i Besnikom Bisljimijem, u Briselu sastao tri puta. Prvi put 2. i 3. jula, kada je najavio da će uskoro biti održan trilateralni sastanak.

Samo nedelju dana kasnije održan je prvi trilateralni sastanak na kome je dogovoreno da se razgovori nastave.

Razgovori su se nastavili 11. septembra. Zaključak sa obe strane bio je – bez značajnog napretka, a poruka EU da očekuje konačni epilog procesa normalizacije.

Više od susreta u Briselu, Sorensen je posećivao Beograd i Prištinu, a poslednji put je na Kosovu boravio daleko od očiju javnosti.

Iako se iz Beograda i Prištine nakon svakog susreta u Briselu mogle čuti poruke da nema značajnog napretka u procesu dijaloga, Sorensen je u intervjuu za italijansku agenciju Nova poručio da normalizacija odnosa između Kosova i Srbije nije jednokratni rezultat postignut nakon sastanka, već kontinuirani proces koji se odvija svakog dana.

Prema njegovim rečima, u tom procesu se veliki deo toga dešava „iza kulisa“.

Mišljenja sagovornika Kosovo onlajna o izjavi Sorensena su podeljenja. Za docenta na Pravnom fakultetu Univerziteta u Severnoj Mitrovici Duška Čelića ta izjava predstavlja „hvalisanje“ bez pokrića, dok analitičar Škeljzen Maljići podseća na pregovaračke grupe koje rade na rešavanju spornih pitanja.

Uspešni pregovori pod vođstvom Sorensena?

Docent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Severnoj Mitrovici Duško Čelić ocenio je za Kosovo onlajn da Sorensen svojim izjavama želi da predstavi dijalog kao uspešan proces pod njegovim vođstvom.

Ipak, prema rečima Čelića, ukoliko je tačno da se stvari rade iza kulisa, svi bi trebalo da budu zabrinuti zbog nedostatka transparentnosti u procesu dijaloga.

„Ako je tačno to što je rekao gospodin Sorensen, da se dešavaju stvari iza kulisa, mislim da svi treba da budemo zabrinuti. To znači da postoji nedostatak onoga što zovemo transparentnost u pregovorima, dakle, da možda neka rešenja mogu da nas zateknu“, rekao je Čelić za Kosovo onlajn.

Čelić smatra da je tu reč o tome da se proces briselskih pregovora prikaže uspešnim, ali i vođstvo Sorensena u tom procesu. 

„Svi znamo, nažalost, da je taj proces zapao u ćorsokak iz više razloga. Prvo, postoji kriza vlade i vlasti u Prištini. Drugo, postoje jednostrani potezi Prištine. Tako da, pre bih toj izjavi pridavao tu vrstu sadržine - neku vrstu samohvalisanja bez pokrića“, ocenio je Čelić.

ZSO prva obaveza za novu kosovsku vladu

Analitičar Škeljzen Maljići rekao je da će prva obaveza po pitanju dijaloga sa Beogradom za novu kosovsku vladu biti Zajednica srpskih opština, kao i da izjavu Sorensena da se mnoge stvari u tom procesu dešavaju „iza kulisa“ vidi kroz rad pregovaračkih grupa koje rešavaju sporna pitanja.

„Pre dve godine ceo paket sporazuma je bio gotov, bilo je nekih sporazuma koji su u detaljima bili nerešeni, ali Ohridski i Briselski sporazum imali su način kako da se postepeno dođe do rešenja, ali u paketu. Tu je imalo vrlo malo posla, i verovatno su oni u pregovaračkim grupama rešavali sporna pitanja, recimo po pitanju nestalih lica i tako dalje... Oko 40 sporazuma ili se primenjuju ili su gotovi za primenu“, rekao je Mlajići za Kosovo onlajn.

Prema rečima našeg sagovornika, glavna tema je Zajednica srpskih opština, oko koje su se, kako kaže, lomila koplja. Prema mišljenju Maljićija, Sorensen ZSO i sporazum o njenom formiranju vidi kao gotovu stvar, te da sada samo treba naterati strane da ga primene.

„Tu su se lomila koplja, međutim, postoji sporazum i EU smatra da on samo treba da se primeni, ali prvo zbog izbora u Srbiji, a sada i izbora na Kosovu, sve je to odloženo. To je nekako odgovaralo i Vučiću i Kurtiju da to odlažu... Kurti je hteo da ne formira ZSO dok je on na vlasti jer se protiv nje borio 10 godina. Verovatno će prvi zadatak nove vlade na Kosovu da krene sa implementacijom tog sporazuma, u tom smislu sam izjavu Sorensena shvatio da je to gotova stvar i da samo treba dve strane naterati da se ona primeni“, dodao je Maljići.

Uloga EU i SAD u dijalogu

Prema rečima Maljićija, EU ipak možda odlučna da „gura dijalog napred“, a kako dodaje, u tom procesu ima dosta materijala za pregovore i rešenja. 

„Vidimo da je EU odlučna i u Bosni i u Crnoj Gori i u svim zemljama da gura procese. Možda ima razloga za optimizam, mada svi govore da je to propao dijalog. Ja sam uvek bio uveren da tu ima dovoljno materijala da se vode pregovori i  da to treba nekako da se završi. Neće biti idealno, ali će biti bolje nego što je danas“, zaključio je Maljići.

Sa druge strane, prema mišljenju Čelića, EU je izgubila kredibilitet, a rezultate u dijalogu Beograda i Prištine očekuje kada se Sjedinjene Američke Države ponovo aktiviraju u tom procesu.

„EU je izgubila kredibilitet, ne samo kada je reč o vođenju briselskog procesa i pregovora Beograda i Prištine, nego i generalno. Evropska unija je zauzeta ratom u Ukrajini, tako da očigledno moramo da čekamo. Da li čekamo Godoa ili Sjedinjene Američke Države, videćemo. U senci SAD su se i inače vodili pregovori, potpisivani su i postizani svi sporazumi, tako da ja očekujem rezultate tek kada se budu ponovno aktivirale Sjedinjene Američke Države. Od Evropske unije Srbi na Kosovu i Metohiji ne mogu da očekuju ništa dobro i ništa operativno u ovom času“, zaključio je Čelić.

Sa Čelićem je saglasan i viši direktor Saveta za nacionalnu bezbednost za Evropu i zamenik pomoćnika sekretara odbrane za Rusiju, Ukrajinu i Evroaziju Majk Karpenter, koji je pesimista da će dijalog doneti bilo kakav progres.

Prema njegovim rečima, EU i SAD su na različitim stranama i biće veoma teško dijalog vratiti na pravi put.

„Mislim da smo u prošlosti imali pravu šansu da pokušamo da dijalog krene ne ka međusobnom priznavanju, već normalizaciji odnosa između dve strane. I nažalost, ne mislim da je diplomatija bila posebno vešta. Razmišljam posebno o proleću 2023. godine kada su SAD i EU bile pomalo labavo usklađene, ali sada mislim da su SAD i EU na različitim stranama, što znači da će dijalog biti veoma teško vratiti na pravi put“, naglašava Karpenter.