Preuzima li Turska ključnu ulogu na Zapadnom Balkanu?

Turska od oktobra preuzima rotirajuće mesto komandanta Kfora na Kosovu, a istovremeno, već sledeće godine je domaćin samita Natoa. Za analitičare Kosovo onlajna: od Tirane do Beograda, bez obzira što je reč o državi koja je najduže u „čekaonici za EU“, Turska je istovremeno i sve značajniji partner EU i članica Natoa sa jasnim geopolitičkim ciljevima, od kojih je jedan i primat na Zapadnom Balkanu.

Piše: Đorđe Barović

Generalni sekretar Natoa Mark Rute saopštio je da će samit ove Alijanse biti održan 7. i 8. jula sledeće godine u predsedničkom kompleksu Beštepe u Ankari.

„Želim da zahvalim Turskoj što će biti domaćin ovog važnog sastanka. Turska je snažan saveznik Natoa više od 70 godina i daje neprocenjiv doprinos našoj zajedničkoj bezbednosti“, istakao je Rute. 

Dodao je da će na narednom samitu Nato nastaviti da jača kako bi bio „snažniji, pravedniji i efikasniji", spreman da odgovori na „ključne izazove bezbednosti".

Turska je od osnivanja Natoa do sada samo jednom bila domaćin i to 2004. godine u Istanbulu.

Istovremeno, u redovnoj, godišnjoj rotaciji, od oktobra na čelo Kfora na Kosovo dolazi turski general Ozkan Ulutaš.

„Naša zemlja, koja je dala značajan i odlučujući doprinos bezbednosti Natoa i evroatlantskog regiona, nastaviće to da čini i ubuduće. Zadatak će biti ispunjen neutralno i transparentno, u skladu sa rezolucijama Natoa i Ujedinjenih nacija“, izjavio je portparol Ministarstva odbrane Turske, kontradmiral Zeki Akturk.

Ambasador Turske u Prištini Sabri Tunč Angili nedavno je istakao da je „Kfor ključan za stabilnost Kosova i Balkana“, ali i da je ova zemlja pokrenula „Balkansku mirovnu platformu“ kako bi se pokrenuo „otvoren i iskreniji“ razgovor među političkim akterima u regionu.

On je naglasio da su odnosi Kosova i Turske izgrađeni na istorijskim, kulturnim i ljudskim vezama, koje se danas prevode u političku, ekonomsku i bezbednosnu saradnju.

„Kosovo ima snažan lobi u Turskoj. Na Balkanu, Albance uvek gledamo kao braću, jer iz naše perspektive imamo zajedničku istoriju. Mnogi Albanci su značajno uticali na razvoj modernog turskog identiteta“, izjavio je Angili.

„Orbite i posebni interesi“

Viši savetnik ISAK fonda Marko Savković nema dilemu da zvanična Ankara „ima posebne interese na prostoru Zapadnog Balkana“, a da je sve izraženija uloga Turske unutar Natoa posledica želje Zapada da ovu zemlju zadrže „u svojoj orbiti.

„Turska je važna članica Natoa, zemalja koja Natou aktivno doprinosti i zemlja koja očigledno ima određene, posebne interese prema prostoru Zapadnog Balkana za koji je vezuje puno toga. Do sada je bila makar prihvatljiv partner kako Beogradu, tako i Prištini“, izjavio je Savković za Kosovo onlajn.

Savković ističe da „politički Zapad“ na svaki način pokušava da zadrži Tursku kao svog saveznika.

„Na političkom Zapada svojski se trude da zadrže Tursku u svojoj orbiti, Tursku kao saveznicu. Sećamo se kada su, nakon puča 2016, odnosi Zapada i Ankare jako zahladneli. Tada je u jednom trenutku postojala mogućnost da Turska bude suspendovana iz članstva Nato, jako se približila Rusiji. U jednom momentu želela je i pokušala da nabavi rusko naoružanje i vojnu opremu umesto američkog. Amerika je nekako bila tradicionalno zemlja na koju se Turska oslanjala. To se međutim nije desilo“, kaže Savković u razgovoru za Kosovo onlajn.

Ukazuje da Turska u poslednje vreme ima „rastući značaj“ kao posrednik ukrajinske krize, ali i u dešavanjima na Bliskom istoku zbog čega je „logična odluka“ da Ankara bude domaćin sledećeg Samita Natoa.

„Generalno, velike sile žele da imaju mogućnost da postoji jedna takva zemlja preko koje moguće komunicirati 'sa drugom stranom' sa kojom ste suprostavljeni. Turska je u ovom slučaju, rekao bih, ta zemlja. Naravno, ona je regionalna sila srednje veličine koja je u stanju da projektuje svoju moć u neposrednom susedstvu. Nema rešenja situacije na Bliskom istoku bez makar konstruktivne uloge Turske. Jako je važna u komunikaciji prema Rusiji, a mora se pratiti i njen odnos sa Grčkom koja jeste Nato saveznica, ali znamo koliko je taj odnos kompleksan“, objašnjava Savković.

Upitan koliko će sledeći samit Natoa koji se održava u regionu, uticati i na Zapadni Balkan ovaj analitičar ističe da ta činjenica „nije bez značaja“, ali i podseća da region nije samo na „agendi Natoa“, već su mnoge države članice ove Alijanse.

„Verujem da će ove zemlje već nominovati neke od tema, odnosno problema sa kojima se svi ovde zajedno suočavamo. Ali, ulogu Natoa koji je pre svega fokusiran na ukrajinsku krizu, pre svega vidim u kontekstu stabilizacije prilika. Nato prati situaciju, ne aktivira se jer još nemamo ovde izbijanje konflikta, ali sigurno da će pokušati da pošalju poruku da su tu za svaku eventualnost, da garantuju makar taj privid stabilnosti na Zapadnom Balkanu“, smatra Savković.

U okviru redovne rotacije na čelu Kfora, novi komandant ove Misije je turski general Ozkan Ulutaš koji je već obavljao tu tužnost.

Savković kaže da ovakav izbor nije iznenađenje.

„Ako pogledamo ko su bili glavnokomandujući poslednjih godina, uvek je to ili neko iz Italije, Mađarske ili Turske. Po pravilu je to uvek neka od zemalja ili susedi ili u relativno bližem susedstvu i koje su posebno zainteresovane. Na kraju krajeva i čiji kontigent je numerički gledano značajniji u ukupnom sastavu Kfora koji kao što znamo više i nije toliko velik kao što je nekada bio. Zato tom imenovanju ne pridajem poseban značaj“, navodi Savković.

Podseća da i će turski general, kao i svi prethodni komandanti Kfora, biti odgovorni isključivo Nato strukturama.

„On ne odgovara prvenstveno Ankari. Njegova odgovornost je prema misiji koja je i dalje misija Nato. Najdugovečnija misija Natoa u ovom trenutku i on će morati da postupa u skladu sa zadacima koji su mu postavljeni“, smatra Savković.

Benefiti i neutralnost

Profesor Međunarodnih odnosa Afrim Hoti ističe u razgovoru za Kosovo onlajn da neutralan stav koji Turska ima u odnosu na Srbiju i Kosovo može da doprinese njihovom približavanju, ali i deeskalaciji situacije na Zapadnom Balkanu.

Ističe da je „dobra vest“ što Turska od oktobra preuzima mesto komandanta Kfora zbog svoje pozicije i prema Prištini, ali i Beogradu.

„Benefit je imati Tursku kao lidera u Kforu zbog pozicije koju ova zemlja ima i prema Kosovu i prema Srbiji. Turska ima neutralniji položaj prema ove dve zemlje, nije ’povezana’ samo sa Kosovom, već ima i dobre odnose i sa Srbijom“, smata Hoti.

Zato je uveren da bi upravo Turska mogla da odigra „bolju ulogu“ u interesu obe strane.

„S moje tačke gledišta, to je u interesu ne samo Kosova, već i Srbije da postanu bližni jedni drugima, da komuniciraju, da kreiraju mostove, a ne da se dele na etničke grupe“, naglašava Hoti.

Naglašava da je za Zapadni Balkan važno i to što će naredni samit Natoa biti održan upravo u Turskoj.

„U kontekstu Natoa ne mislim da je je mesto samita bitno, mada je Turska jedna od ključnih zemalja ove alijanse. Ali, za Zapadni Balkan je važno zbog mnogo neutralnije pozicije koju Turska ima za region, ali i odlične veze koje ima sa Srbijom. Otuda turska organizacija samita može da proizvede da politički lideri u Srbiji budu mnogo saradljiviji, mnogo više uključeni i konstruktivniji na Zapadnom Balkanu, a što bi dovelo i do deeskalacije situacije, najpre između Srbije i Kosova, a zatim i na celom Zapadnom Balkanu“, zaključuje Hoti.

Pregovarački i vojni potencijali

I predsednik Evroatlantskog saveta Severne Makedonije Ismet Ramadani ističe da Nato alijansa sve više uvažava pregovaračke mogućnosti, ali i geografski i strateški značaj Turske.

„Postoji ogromno poštovanje prema Turskoj zbog njenog geografskog i strateškog položaja. U tekstu analitičarke iz Turske se ističe da je Francuskoj i Makronu lako biti članica Natoa kada su joj neposredni susedi Lihtenštajn, Monako, Švajcarska. Turska je u poziciji gde su joj susedi Sirija, Irak, Iran“, kaže Ramadani za Kosovo onlajn.

Dodaje da su to samo neki od razlog zbog čega nije iznenađenje da će Ankara sledeće godine biti domaćin Samita Natoa.

„Turska je i dalje veoma važna u Natou kao članica. Prvo, ona je druga sila sa aktivnom vojskom u Natou i ima vojne kapacitete vredne poštovanja jer je i dalje negde među prve četiri ili pet članica Natoa. Istovremeno, značajno je da Turska već igra veliku ulogu u pregovaračkim procesima. Turska je sila koja može da učestvuje u postizanju mirovnih sporazuma“, ističe Ramadani navodeći posredovanje Ankare u dijalogu Rusije i Ukrajine.

S druge strane, ovaj analitičar dodaje da ne treba zanemariti i vojni potencijal Turske u slučaju potencijalnih žarišta, posebno na Zapadnom Balkanu.

„Sve to daje značaj Turskoj“, naglašava Ramadani.

Objašnjava da se ova zemlja ubrzano priprema za predstojeći sastanak Natoa i da je za tu namenu odabran kompleks koji može da primi 15.000 ljudi.

„Neki čak prave poređenje da će biti sličan Pentagonu, možda čak i lepši u pogledu moderne tehnologije“, otkriva ovaj analitičar.

Nema dilemu i da je izborom Turske za domaćina Nato imao u vidu uticaj koji Turska ima u pojedinim zemljama, pa i na Zapadnom Balkanu.

„Bez obzira na nostalgične komentare ili one da želi da pravi novo 'carstvo', činjenica je da je Turska prilično prisutna u ovom regionu. Pogotovo sa investicijama, bilo u Srbiji, Makedoniji, BiH, Hrvatskoj, Bugarskoj, Rumuniji“, navodi Ramadani.

Upitan koliko su realne tvrdnje da Ankara ima „osmansku nostalgiju“, ovaj analitičar navodi da „moderno vreme“  od svake zemlje zahteva da bude prisutna u regionu gde se nalazi.

„Mislim da prisustvo Turske kao vojne, političke i ekonomske sile na Balkanu može i da se dogovori sa članicama Natoa, posebno SAD, jer znaju za njihov uticaj na samom Balkanu, a istovremeno i na Bliskom istoku“, kaže Ramadani.

Podseća da je Zapad prvo kritikovao Tursku zbog ulaska u severni deo Sirije bez prethodne konsultacije unutar Natoa, ali da se brzo uvideo njen značaj u postizanju mira.

„Vreme je pokazalo da je Turska, takvim ulaskom u severni deo Sirije, uspela da pripremi pobunjenike protiv Asada i sada je ova zemlja sa 80 odsto turskog uticaja. Pre nekoliko meseci, Turska je uspela da napravi mirovni sporazum sa Kurdima koji se decenijama bore i gube mnogo ljudi u tim ustancima. Dakle, to je takođe razlog zašto Turska ima ulogu u donošenju mira“, podvlači Ramadani.

Kada je reč o uticaju zvanične Ankare na Zapadni Balkan ovaj stručnjak kaže da to nije samo „nostalgija“.

„Turska je i dalje faktor koji može da sačuva mir i uspostavi neku vrstu odnosa između vojnih struktura i politika na Zapadnom Balkanu“, uveren je Ramadani.

U redovnoj, godišnjoj rotaciji na čelu Kfora, od jeseni je na čelu ove misije novo-stari komandant Orhan Ulutaš.

Ramadani kaže da njegov izbor nije slučajan, ali i da dolazi u „napetom trenutku“.

Podseća da je i tokom prvog mandata, a nakon događaja u Banjskoj i nereda u kojima su napadnuti vojnici Kfora, general Ulutaš uspeo da smiri situaciju.

„Politika i uticaj Turske u srpskoj politici i na Kosovu ipak su doprineli situaciji koja je danas mirnija na granicama na severu Kosova“, smatra ovaj analitičar.

Dodaje da je u tome velika zasluga Natoa koji podstiće pregovore Beograda i Prištine kako bi se došlo do „efikasnog i racionalnog sporazuma“.

U tome vidi presudnu ulogu SAD.

„Verovatno će doći i do političko-diplomatske subordinacije, koja će biti pokrenuta od strane Trampove administacije. Bez obzira da li će političke strukture na Kosovu i u Srbiji biti zadovoljne ili nezadovoljne, mislim da će ova Trampova administracija definitivno doprineti do razvijanja odnosa između Kosova i Srbije“, zaključuje Ramadani.

Geopolitički interesi i savezi

Novinar i analitičar iz Tirane Dritan Ljači poručuje da zvanična Ankara ima svoje geopolitičke interese koji uključuju i Zapadni Balkan, a da SAD i EU žele da imaju Tursku „na svojoj strani“ kao važnog i moćnog vojnog saveznika.

„Nalazimo se u situaciji koja se može nazvati 'rat i mir', a Turska je usred ovih događaja. Istovremeno, za SAD i EU, Turska je važan, moćan saveznik i zbog čega žele da je što više približe sebi“, kaže Ljači za Kosovo onlajn.

Objašnjava da je Turska pokazala da je ključan faktor u stabilizaciji situacije u Siriji, ali da i sama ima svoje geopolitičke interese.

„Turska pokušava da preuzme dominantnu ulogu u pogledu rata između Ukrajine i Rusije i od početka je insistirala da Ankara treba da bude organizator mirovnih pregovora da se rat okonča“, precizira ovaj analitičar.

Turska u oktobru ponovo preuzima mesto komandanta Kfora, a Ljača kaže da to nije slučajno i da je više razloga.

„To ima veze sa širom geopolitikom, ali i sa nekoliko otvorenih zona sukoba širom sveta. Ne zaboravimo da je sam Kfor, pod vođstvom Turske, imao veoma važnu ulogu u napadu na Banjsku. Ne treba zaboraviti ovu činjenicu. Očigledno je da je ovo dalo Turskoj prednost“, smatra ovaj analitičar.

Dodaje da treba uzeti u obzir i situaciju u kojoj se nalaze Kosovo i Srbija, ali i „dalekovidu geopolitiku“ Ankare.

„Kada danas govorimo o Turskoj, mi govorimo o faktoru koji teži da preuzme ključnu i dominantnu ulogu u mirovnim ili prekidu vatre između Izraela i Palestine o tome šta se dešava u Gazi”, precizira Ljači.

Kao drugi razlog izbora turskog generala za komandanta Kfora, ovaj analitičar ističe odlične odnose koje Ankara ima i sa Beogradom i sa Prištinom.

„Uzimajući u obzir dobre odnose koje Turska ima sa zvaničnim Beogradom, naravno, ne zanemarujući investicije koje je Turska uložila u Srbiji. S druge strane, Turska se 'igra' sa onim što se često naziva nekom vrstom 'muslimanskog bratstva' sa Kosovom kao stanovništvom i sa Kosovom kao državom, jer je bila jedna od prvih država koja je podržala njegovu nezavisnost. To može biti i glavni razlog zašto je Turska ponovo izabrana da njen general bude na čelu mirvnih snaga na Kosovu“, uveren je Ljači.