Ravnopravnost albanskog i srpskog jezika na Kosovu: Da li institucije poštuju dvojezičnost?

azbuka-cirilica
Izvor: Mondo

Skupština Kosova usvojila je 2007. godine Zakon o upotrebi jezika, čime je srpski jezik, pored albanskog, postao službeni, što znači da ta dva jezika moraju biti ravnopravna, odnosno da svaki dokument koji izdaju institucije mora da bude preveden na oba jezika. Nakon 17 godina, zakon koji su sami doneli ne poštuju pre svega institucije, što Srbima na Kosovu stvara veliki problem u komunikaciji. Sagovornici Kosovo onlajna smatraju da postoji mnogo prostora da se radi na tom zakonu, kao i da je odgovornost u velikoj meri na Vladi Kosova.

Pravo na upotrebu jezika, kao jedno od osnovnih ljudskih prava, zagarantovano je zakonom iz 2007. godine. Po njemu, Srbi na Kosovu imaju parvo da budu informisani na maternjem jeziku kada su u pitanju saopštenja institucija, kako na političkom, tako i na pravosudnom nivou.

"Sve institucije i pružaoci javnih usluga dužni su da obezbede ravnopravnu upotrebu albanskog i srpskog jezika u centralnim i lokalnim institucijama, pravosudnom sistemu, medijima, obrazovanju, ali i u javnim preduzećima i privatnom sektoru", navodi se u Zakonu.

Usled nesprovođenja zakona od strane pojedinih institucija, Srbima je to parvo uskraćeno, pa su jezička prava jedno na papiru, a drugo u praksi.

Dok zvaničnici Kosova govore da je Kosovo višejezično društvo i da je posvećeno promovisanju tih vrednosti, Srbima nepoštovanje prava na upotrebu jezika otežava svakodnevni život. U Prištini se, ukoliko ne govore albanski, teško snalaze čak i u prodavnicama, a najveći je problem sa pravosudnim organima, gde se često dešava da se Srbi obrate na maternjem jeziku, a odgovor dobiju samo na albanskom, što iziskuje dodatne troškove za angažovanje prevodioca.

Čak i kada institucije dostave prevod na srpski, on veoma često sadrži veliki broj grešaka zbog kojih se to obaveštenje može shvatiti na drugačiji način, najčešće pogrešan.

Zamenik Ombudsmana Srđan Sentić istakao je nedavno da Kosovo ima napredan zakonodavni okvir koji kroz ustavne i zakonske odredbe garantuje ravnopravnu upotrebu albanskog i srpskog jezika, ali i jezika drugih zajednica na opštinskom nivou, međutim, u praksi se građani suočavaju sa brojnim problemima u ostvarivanju jezičkih prava.

“Za Srbe i druge zajednice koje se služe srpskim jezikom i žive u sredinama većinski naseljenim albanskim stanovništvom i za Albance koji žive na severu Kosova, gde dominira većinski srpsko stanovništvo, nepoštovanje jezičkih prava znači i limitiran pristup pravnim dokumentima, to ima afekta na limitiran pristup radu, pravima potrošača, zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju i socijalnim uslugama”, poručio je Sentić na okruglom stolu na temu „Poštovanje jezičkih prava na Kosovu“.

Sagovornici Kosovo onlajna ističu da ima mnogo prostora da se radi na unapređivanju Zakona o upotrebi jezika, ali da je pitanje postoji li za to volja institucija. Velika odgovornost da se to pitanje unapredi je, smatraju, na Vladi Kosova, ali I na međunarodnom faktoru.

Novinar iz Gračanice Zoran Stanković istakao je da se nepoštovanjem Zakona o upotrebi jezika Srbima na Kosovu šalje poruka da njihov glas nije važan.

Sa nepoštovanjem prava na upotrebu jezika upoznat je i strani faktor, ocenjuje Stanković, ali po tom pitanju ne preduzima ništa.

Ističe da, dok se međunarodna zajednica ne bavi tim problemom, Srbi na Kosovu imaju veliki problem u sporazumvanju i ostvarivanju svojih prava. 

"To je evidentno, poslednjih godina se sa srpske strane vodi velika kampanja, govori se stalno o tome da se jezik ne poštuje, mislim da to znaju i stranci na Kosovu, da to svi mogu da primete, ali nema nikakvih promena. Šta god da bi trebalo da se promeni na Kosovu, neka čvršća ruka preko okeana morala bi da to izdiriguje i da naredi. Dok se to ne desi, mi se nećemo snaći. Naši ljudi se ne mogu snaći u Prištini, u službenim prostorijama, čak ni u prodavnici. Čak i negde gde postoji natpis na srpskom jeziku, on se precrta i zasmeta", ocenjuje Stanković.

Srbi mogu da funkcionišu u opštinama naseljenim srpskim stanovništvom, s obzirom da su i zaposleni u lokalnim institucijama većinom Srbi, ali, dodaje on, problem nastaje kada im je potreban neki dokument koji izdaju institucije u Prištini.

"Kada izađete iz Gračanice upadate u problem, potrebno vam je poznavanje jezika, najčešće se Zakon ne poštuje, niko ko je zadužen da ima prevodioca ili osobu za komunikaciju na srpskom jeziku, nema je. Bilo da odemo u sud, javnu instituciju ili u Opštinu Priština, bilo koji da je resur u pitanju, mi ne možemo da se sporazumemo, snalizimo se kako znamo", dodaje Stanković.

Ističe da nepoštovanje tog prava onemogućava i obavljanje radne dužnosti. Kao srpski novinar na Kosovu često se suočava sa problemima zbog nedostatka prevoda na različitim događajima, ali i sa lošim prevodom u saopštenjima institucija.

"Često se dešavalo da nam se pošalju instukcije, saopštenja, pozivnice koje su toliko nejasne kada se prevedu na srpski, da ne može da se shvati o čemu se radi", navodi Stanković.

Dešavalo se, kaže, i da često novinari daju pogrešne informacije upravo zbog lošeg prevoda.

"Često se pitam ko to tako prevodi i kako prevodi taj prevodilac koji nam pošalje neko saopštenje, često se dešava da nam iz nekog ministarstva stigne saopštenje koje je kao prevedeno, međutim to nema veze ni sa čim, možda prevode i preko interneta", naveo je Stanković.

Prema njegovim rečima, svuda u svetu gde žive dva naroda poštuje se dvojezičnost, međutim sa Kosovom to nije slučaj.

Poruka kosovskih institucijama Srbima je, smatra, da njihov glas nije važan i da se ne pitaju ništa.

"Šalje se poruka: Vi ste nebitni, vaš glas u ovom trenutku nije važan, ništa se ne pitate i morate da naučite naš jezik da biste mogli da se sporazumete. Svesni smo da na primer u Vojvodini postoji dvojezičnost, kao i u mnogim zemljama i svuda gde su dva naroda to mora da bude zastupljeno. Ali činjenica je da ti standardi na Kosovu ne postoje ili se ne odnose na svakog", zaključio je Stanković.

Lingvistkinja Nora Bezera, sa druge strane, smatra da je samim tim što je zakon usvojen, postajala volja institucija da ga primene, ali da je najveći problem sa nedostatkom kadrova.

Bezera je za Kosovo onlajn navela da kosovske institucije nisu dovoljno razmišljale o tome kako da primene Zakon o upotrebi jezika.

Kako dodaje, Zakon o upotrebi jezika se u velikoj meri primenjuje, ali se ne poštuju standardi srpskog jezika, zbog čega nastaje problem.

"Svi znamo da je Zakon o upotrebi jezika davno usvojen, ali uvek postoji više prostora da se na njemu radi bolje. Samim tim što je on usvojen verujem da je postajala želja i volja institucija da ga sprovedu, međutim institucije nisu dosta razmišljale o tome kako da to urade, a u tom smislu najviše je reč o kadru koji ne postoji, dakle nemamo kadar za prevodioce srpskog jezika i to je verovatno najveći problem. Iako se sprovodi zakon, ne poštuje se standard srpskog jezika, loši su prevodi, dolazi do grešaka", istakla je Bezera.

Na pitanje kako prevazići jezičku barijeru, Bezera je rekla da je jedan od načina odsek "Balkanologije" na Univerzitetu u Prištini, gde se uči i srpski jezik.

"Mali zračak da postoji volja je otvaranje "Balkanologije" u okviru koje se izučava i srpski jezik na Univerzitetu u Prištini iz koje će se uskoro iznedriti prva generacija studenata. Oni su sada treća godina i za godinu dana videćemo šta smo postigli", poručila je Bezera.

Bezera, koja dolazi iz Kancelarije predsednice Kosova, ocenila je da, iako postoji prostora za unapređenje zakona, na Kosovu postoje institucije koje tom pitanju pridaju veliku pažnju.

"Pored toga što postoji mnogo prostora da se uradi još dosta stvari, imamo i neke institucije koje veoma lepo sprovode taj zakon. Primer je Kancelarija premijera, čula sam da se trude i da su posvećeni sprovođenju Zakona o upotrebi jezika. Odavno imamo i Kancelariju predsednice, možete proveriti na veb stranici, ne postoji nijedan akt da je objavljen, a da nije preveden na sva tri jezika", rekla je Bezera.

Lektorka srpskog jezika Sanja Vuković istakla je da se pravo o upotrebi jezika na Kosovu ne poštuje dovoljno, i da su institucije prve koje ne primenjuju Zakon, a da je odgovornost u velikoj meri na Vladi Kosova.

Vuković je navela da se situacija sa poštovanjem prava na upotrebu jezika u kosovskim institucijama razlikuje u zavisnosti od toga da li u tim institucijama ima zaposlenih Srba.

"Institucije na Kosovu već duži niz godina ne poštuju zakon o upotrebi jezika. U zavisnosti od institucije do institucije, situacija se razlikuje. Tamo gde u ministarstvima ili drugim institucijama postoje ljudi kojima je srpski jezik maternji situacija je malo bolja, tamo gde nema Srba nema ni poštovanja zakona ni prava na upotrebu jezika", rekla je Vuković.

Kako je dodala, Zakon o upotrebi jezika se sve manje poštuje, a za takvu situaciju odgovornost, ocenjuje, snosi kosovska vlada.

"Situacija je sve gora i gora, ranijih godina je još i moglo da se govori o poštovanju prava na upotrebu jezika. Međutim, poslednjih nekoliko godina situacija se znatno pogoršala, i ne možemo reći ništa drugo nego da je odgovornost na Vladi Kosova koja je dovela do toga", zaključila je Vuković.