Rezolucija o Srebrenici: Prošlost u službi budućnosti ili politike?

Generalna skupština Ujedinjenih nacija razmatraće sutra Rezoluciju o Srebrenici kojom bi 11. jul trebalo da bude proglašen Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici. Mada nije reč o pravno obavezujućem dokumentu, prema oceni sagovornika Kosovo onlajna reč je o ozbiljnom presedanu koji neće pomoći u zarastanju rana iz krvavih ratova devedesetih već će proizvesti nove podele ne samo u regionu, već i u svetu.

Tekstom nacrta rezolucije 11. jul se proglašava Međunarodnim danom sećanja i komemoracije genocida u Srebrenici 1995. godine i obeležavaće se svake godine.

„Bez rezerve se osuđuje svako poricanje genocida u Srebrenici kao istorijskog događaja i pozivaju države članice da sačuvaju utvrđene činjenice, uključujući i obrazovni sistem, razvijanjem odgovarajućih programa, u znak sećanja, prema sprečavanju poricanja i iskrivljavanja pojave genocida u budućnosti“, navodi se u usaglašenom tekstu rezolucije koju su zajednički podnele Nemačka, Ruanda i BiH, a podržalo još dvadesetak zemalja mahom zapadne hemisfere.

Rezolucija je prethodno dobila čitav niz država - kosponzora među kojima su i sve države Zapadnog Balkana osim Srbije. Poslednja se priključila Crna Gora.

Za stručnu javnost nema dileme da bi izglasavanje ovakve rezolucije otvorilo Pandorinu kutiju i proizvelo lančanu reakciju za slične situacije u svetu.

Izraelski istoričar i stručnjak za holokaust i ratne zločine Gideon Grajf u intervjuu za Kosovo onlajn uoči zasedanja Generalne skupštine UN o Rezoluciji o Srebrenici ocenio je da je duboko zabrinjavajući trend politizacije istorijskih tragedija i da bi izglasavanje ovog dokumenta bio opasan presedan koji ne bi podstakao na pomirenje i mir, već proizveo posledice i to ne samo po regionalnu bezbednost Zapadnog Balkana.

I direktor Centra "Simon Vizental" dr Efraim Zurof je za Kosovo onlajn ocenio da će eventualno izglasavanje rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN biti isključivo politička odluka koja se neće bazirati činjenicama. Ovaj dokument će, tvrdi, proizvesti čitavu lavinu sličnih pokušaja u svetu.

Pozivajući zemlje članice UN da na Generalnoj skupštini ne glasaju za ovu rezoluciju Srbija je upozorila da njeno usvajanje može dovesti do podela sa dalekosežnim posledicama kako u BiH, tako i u regionu i u svetu.

O pogrešnim interpretacijama koje bi ova rezolucija mogla da proizvede nedavno je govorio i ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić. On je na vanrednoj sednici Saveta bezbednosti UN o situaciji u Bosni i Hercegovini poručio da rezolucija o genocidu u Srebrenici, koja je inicirana bez konsenzusa svih naroda u toj zemlji, ali i bez konsultacija u regionu, podstiče nove tenzije i pozvao na usaglašavanje nove rezolucije koja ne bi otvarala stare rane.

"Ne smemo kao naše nasleđe da otvaramo stare rane. Umesto starih rovova, dajte da napravimo novu rezoluciju koja će biti predmet konsenzusa, koji će voditi saradnji, prosperitetu. Naš region ima najveći potencijal u Evropi. Preispitajmo nacrt rezolucije i tretirajmo sve žrtve jednako, bez osvete kroz politički diskurs. To dugujemo našem narodu, našoj deci", istakao je Đurić.

On je dodao da nema “prečica niti recepta” za zaceljivanje rana društva nakon dugog rata, zbog čega su neophodni razumevanje i poverenje.

"Dajte da radimo zajedno na prevazilaženju izazova. Dajmo pravdu svima, dajte da postignemo konsenzus kako da prevaziđemo podele, da se ovako nešto u regionu nikada više ne ponovi", poručio je Đurić.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je uoči odlaska u Njujork zatražio blagoslov od patrijarha srpskog Porfirija i poručio da će se u Generalnoj skupštini UN boriti za budućnost Srbije.

“Silni su oni koji su protiv nas, ali Srbija je naša najveća svetinja. Mnogo je laži, ali je istina jedna i večna”, naglasio je Vučić.

Sociolog Vladimir Vuletić nema dileme da će glasanje u Generalnoj skupštini UN predstavljati svojevrsno “rvanje” i pokazati odnos snaga između Zapada i takozvanog suverenističkog bloka zemalja, ali da je najviše zabrinut što bi usvajanje ovog dokumenta moglo da proizvede “lančanu reakciju” u regionu u odnosu prema Srbiji.

“To će biti na izvestan način, iako se o tome sada ne govori, jedna vrsta rvanja između Zapada i ovih, suverenistički orjentisanih zemalja kao što su Rusija i Kina. U tom smislu, mada to sa nama nema direktne veze, jer smo tu jezičak na vagi koji će pokazati kako stvari stoje u svetu. Tome se ne radujem i više bih voleo da nismo tu, ali takva je sada situacija”, izjavio je Vuletić za Kosovo onlajn.

Komentarišući mogući epilog glasanja u GS UN Vuletić kaže da Rezolucija o Srebrenici s jedne strane ima regionalan značaj, pre svega za Srbe i poziciju Republike Srpske, ali da je njen značaj treba tumačiti mnogo šire jer će se preko rezultata pokazati odnos snaga na međunarodnoj areni.

“Ne može se očekivati jednoglasnost, to je samo po sebi problem za one koji su inicirali, ali to su i znali. Suština je u sledećem - ako rezolucija ne dobije podršku više od polovine zemalja koje bi glasale ‘za’ onda će to pokazati da su inicijatori, mislim pre svega na Zapad, u problemu i da ovaj globalni poredak nije više ono što oni mogu u značajnoj meri da kontrolišu. Međutim, ukoliko se pokaže da imaju više od polovine, oko 100 glasova, to znači da još uvek uspevaju da na različite načine pritiscima, ekonomskim, političkim, drže kontrolu u većem delu sveta”, ističe Vuletić.

On je ocenio da bi izglasavanje rezolucije moglo da ponovo pokrene pitanje odgovornosti Srbije za događaje u BiH, kao i optužbe za genocid.

“Ono čega se pribojavam je da bi rezolucija mogla da da krila, 'municiju' da se ponovo pokrene pitanje odgovornosti Srbije za genocid. To je BiH već uradila. Ne bi mogla ponovo, ali uvek može da se pojavi neka sponzorska ili kosponzorska, treća zemlja koja bi takvo pitanje mogla da stavi na dnevni red. To će u velikoj meri zavisiti od procene da li su Srbiji dovoljno stegnute ruke ili i dalje pokušava da se opire. Mislim da će to biti veliko pitanje. Naravno, kada je reč o daljim koracima postoji pre svega opasnost za Republiku Srpsku”, rekao je Vuletić.

Naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju iz Beograda Milan Gulić upozorava da iako eventualno usvajanje Rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN neće imati pravno obavezujuće dejstvo, ipak je reč o “klici” nametanja delikta mišljenja koji neće doprineti pomirenju naroda Zapadnog Balkana.

“Kada god vidim rezoluciju u kojoj se ograničava sloboda mišljenja i govora imam određenu rezervu o tome bez obzira da li je reč o zločinu u Srebrenici ili genocidu NDH ili bilo čemu sličnom. Sličan tip rezolucije Generalna skupština UN je usvojila i kada je u pitanju rat u Ruandi. Siguran sam da najveći deo sveta nema nikakvo mišljenje o tome niti to zna. I u ovom smislu, u najvećem delu sveta ta rezolucija ne bi imala nikakav značaj. Pitam se da li bi u nekom kraju sveta neko razmišljao zašto je proglašen 11. jul. Međutim, na ovom našem prostoru to ima određeni, veliki značaj i sigurno ne doprinosi pomirenju”, izjavio je Gulić za Kosovo onlajn.

On je dodao da bi bez obzira na činjenicu da ne proizvodi pravno dejstvo, usvajanje Rezolucije o Srebrenici moglo da utiče na zakonodavstva u pojedinim zemljama da se bilo kakva razlika u mišljenju o događajima u Srebrenici iz jula 1995. može podvesti pod krivičnu odgovornost.

“I to je ona klica, kada su takve rezolucije u pitanju, koja mi se nikako ne dopada. Pitanje karaktera zločina u Srebrenici, pitanje broja žrtava u Srebrenici je nešto što je predmet i sudskih i istoriografskih tumačenja i u prošlosti i u sadašnjosti i u budućnosti i kao takva je podložna razlici u mišljenju. Ukoliko usvojite rezoluciju koja se kasnije reflektuje na zakonodavstvo onda prosto imamo vrlo opasnu mogućnost da se razlika u mišljenju podvodi pod krivičnu odgovornost i to nikada nije dobro”, zaključio je Gulić.

Geopolitički kontekst

Nekadašnji državni sekretar Ministarstva odbrane Nemačke i potpredsednik Parlamentarne skupštine Oebsa Vili Vimer ocenio je za Kosovo onlajn da je insistiranje zapadnih zemalja na rezoluciji o Srebrenici pred Generalnom skupštinom UN treba posmatrati kroz širi kontekst geopolitičkih događaja i previranja u svetu, apostrofirajući krize u Ukrajini, tako i u Pojasu Gaze.

“Mnogo je otvorenih pitanja danas. Od toga da li će doći do sporazuma između Izraela i Hamasa, ali i šta će doneti predstojeća mirovna konferencija u Švajcarskoj. Ne treba zaboraviti da petogodišnji mandat predsednika Ukrajine Volodimiru Zelenskog ističe ovog meseca”, kaže Vimer.

Upitan da prokomentariše činjenicu da je Nemačka uz Ruandu i BiH autor rezolucije o Srebrenici, Vimer kaže da ta činjenica ostavlja gorak ukus.

“Postupci Nemačke pred Generalnom skupštinom UN zbog strašnih događaja u Srebrenici ostavljaju gorak okus. Nemačka je bila ta koja je, ne mareći za svoj Ustav i Povelju UN vodila rat sa Nato-om protiv Savezne Republike Jugoslavije, kršeći međunarodno pravo. Svet će se zapitati šta da pod tim okolnostima treba misliti o akcijama Nemačke u Generalnoj skupštini UN 23. maja 2024. godine”, naveo je Vimer.

On je dodao da bi usvajanje rezolucije u Srebrenici moralo da otvori i pitanje pokretanja sličnih rezolucija, a kao ključno vidi preispitivanje odgovornosti vodećih zemalja unutar Nato zbog bombardovanja SRJ 1999. godine.

“Ukoliko se već pokreće pitanje krivice za genocid zbog čega se onda to isto pitanje ne bi postavilo i protiv država Natoa. Pa oni su bombardujući SRJ upotrebili uranijumsku municiju protiv naroda zar ne?”, zaključuje Vimer.

Istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović ocenjuje da ukoliko rezolucija o Srebrenici bude usvojena u Generalnoj skupštini UN da će ona postati političko oružje.

“Ukoliko se usvoji, Rezolucija o Srebrenici će postati političko oružje, a iskreno se i dalje nadam da neće. Imamo problem što su međunarodni sudovi koji procenjuju - politički instrumenti. Bili smo svedoci specijalnog suda u Hagu, ovog koji sada sudi kosovskim Albancima, pa čak i Suda pravde koji je trebalo da bude vrhovni sud koji se prema Izraelu ponaša kao da se ništa ne dešava u Gazi. Sve je to politička stvar”, kaže Vujinović.

Prema njegovim rečima, ukoliko GS UN usvoji rezoluciju o Srebrenici tada je “nebo granica” kako će se taj dokument odraziti na buduće događaje i slične krize u svetu. Ističe i da će takav dokument prvo iskoristiti zvaničnici u Sarajevu, a da ne treba isključiti da će i Kosovo iskoristiti takvu rezoluciju u ostvarenju svojih ciljeva.

“Imamo najave iz Sarajeva da će tu biti traženja ratne odštete bez obzira što je sud u Hagu presudio da Srbija nije učestvovala u tom zločinu. Srbija tu nije meta, ali kao što znamo, političke su priče, politički su argumenti i onda kosovski Albanci mogu zaista da podnesu takvu tužbu”, naglašava Vujinović.

Ukazuje da problem ovakviih rezolucija ili tužbi nije u tome kako bi se takvi procesi završili, već u izrečenoj kvalifikaciji.

“Pitanje tužbe često nije da li će ona biti završena, već pitanje ugleda. Jer, ide Ekspo 2027, a neko zalepi Srbiji etiketu za genocid. Nisam baš siguran da će baš svaki potencijalni izlagač da se odazove i dođe u 'genocidnu državu'. Sve ima svoj smisao”, navodi Vujinović.

On je uveren da bi ovakva rezolucija najviše odgovarala kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju zato što je zbog sukoba sa zemljama saveznicima Kosova, pre svega SAD i Nemačkom, upitan njegov dalji ostanak na vlasti, a da je i do sada svoj legitimitet na izborima ostvarivao “boreći se protiv Srba”.