Kosponzorstvo Rezolucije o Srebrenici: Nova tačka razdora ili pomirenja za Zapadni Balkan?

Generalna skupština UN odložila je raspravu i glasanje o Rezoluciji o Srebrenici posle 6. maja. Ovaj dokument do sada je podržalo oko 20, uglavnom najmoćnijih država sveta, a među kosponzorima prvi put se pojavljuju i gotovo sve zemlje Zapadnog Balkana. Sagovornici Kosovo onlajna iz regiona, od Tirane do Beograda, jednoglasni su da je pozadina predloženog dokumenta politička. Međutim, ne slažu se da li će izglasavanje doprineti pomirenju ili proizvesti nove razdore na Balkanu.

Nacrt Rezolucije o Srebrenici predviđa da se 11. jul proglasi Međunarodnim danom sećanja i komemoracije na genocid u Srebrenici 1995. i da se obeležava svake godine.

Dokument su zajedno predložile Nemačka, Ruanda i BiH, a među prvima su podržale Albanija i Severna Makedonija.

Ministar spoljnih poslova u tehničkoj Vladi Severne Makedonije Bujar Osmani izjavio je da ne očekuje da će zbog takve odluke odnosi u regionu biti narušeni.

„Mislim da je posebno za Srbiju važno da izglasa ovu rezoluciju sa ciljem da činjenice budu priznate i promovisane budući da sve odluke međunarodnih sudova i tela pokazuju da se u Srebrenici desio genocid. Sve dok se odriče i ne priznaje se, mogućnost da se ponovi je verovatna“, rekao je Osmani.

Od zemalja bivše Jugoslavije, Rezoluciji su podržale i Hrvatska i Slovenija.

Predsednik Hrvatske Zoran Milanović izjavio je da podržava najavljenu rezoluciju o danu sećanja na genocid u Srebrenici koja treba da bude usvojena u UN, kao i članstvo Kosova u Savetu Evrope

"To je hrvatska politika i tu se ništa neće promeniti", rekao je Milanović.

Predsednica Slovenije Nataša Pirc Musar obrazložila je konsponzorstvo svoje zemlje važnošću suočavanja sa prošlošću i činjenicom da postoje sudske odluke koje su “genocid označile kao genocid”.

Ona je navela da je važno pogledati istinu u oči i teškim događajima koji su se odigrali u prošlosti.

“To je veoma teška stvar, ali u dnu duše jednom treba priznati šta smo uradili u prošlosti i onda možemo ići u budućnost”, rekla je Pirc Musar pozivajući Crnu Goru da se priključi kosponzorstvu.

Crna Gora jedina je u regionu koji se za sada drži po strani i pored apela oko 70 nevladinih organizacija, ali i jasnog stava donedavno vladajućeg DPS da bi zvanična Podgorica trebalo da se priključi inicijativi.

Predsednik Crne Gore Jakov Milatović izjavio je da je stav te države o Srebrenici poznat, a da je pitanje za crnogorsku vladu ima li ona drugačiji stav od zvaničnog, državnog.

Crnogorski premijer Milojko Spajić do sada je odbijao da “otvori karte”.

“Mislimo da je to tema prošlosti o kojoj je hiljadu puta do sada iznet stav Crne Gore. Svi ćete na vreme biti obavešteni o svim aktivnostima naše diplomatije. Danas to nije tema", kazao je Spajić.

Za predsednika Srbije Aleksandra Vučića to je cele prošle nedelje bila tema na samom vrhu agende diplomatskih prioriteta tokom boravka u Njujorku gde se susreo sa 120 svetskih zvaničnika.

Vučić je upozorio da bi izglasavanje Rezolucije o Srebrenici bilo donošenje kolektivne presude koja ne bi doprinela učvršćivanju mira, već dodatnim podelama u regionu.

Podsetio je da je Srbija spremna da učestvuje u osudi onih koji su počinili zločine, ali da nije spremna da prihvati politički pečat kolektivne presude.

"Iako nismo pomenuti, svi znamo o čemu je reč i kako će se zloupotrebljavati u budućnosti. Naša obaveza je da branimo integritet srpskog naroda", kazao je predsednik Srbije.

On je rekao da su najveće sile koje su podnele rezoluciju pojačale lobiranje i u Beču oformile štab kako bi utvrdili ko će od 190 zemlja sa pravom glasa glasati “za”.

“To nikada ne bi učinili da Srbija nije uradila dobar posao”, naglasio je Vučić.

“Vetar u leđa” i kolateralna šteta

Za sociologa Vladimira Vuletića nema dileme da će izglasavanje Rezolucije o Srebrenici mnogima biti vetar u leđa, ali upozorava da je mnogo opasnije to što su svi svesni da će njeno izglasavanje dovesti do zaoštravanja odnosa u regionu.

“Nažalost, rezolucija o Srebrenici će mnogima biti vetar u leđa. Verujem da postoje određene vrste sinhronizacije i kada je reč o glasanju u Savetu Evrope i kada je reč o rezoluciji o Srebrenici. I to opet nije ništa novo. I dok je postojala zajednička država, Srbija je bila stalno u nekoj vrsti klinča. Taj osećaj da najveća zemlja u regionu, a tada najveća republika jača, uvek je ujedinjavala sve ostale. Sada imamo dodatni problem”, kaže Vuletić za Kosovo onlajn.

Ističe da je najveći problem što donošenje takvog dokumenta može da dovede do zaoštravanje odnosa u regionu i da najveća opasnost leži u činjenici da su toga svi svesni.

“To je ono što me i plaši. Ako su svi svesni onda se postavlja pitanje da li oni to zaista i žele. Jer ako jeste u početku sukoba u Ukrajini bilo najvažnije pitanje da se region stabilizuje, da ne dođe do nekih sukoba, sada to nije slučaj”, navodi ovaj sociolog.

Podseća da su nekada dnevnopolitički interesi presudni u donošenju odluka velikih sila, a da se trenutno “kola lome” zbog izbora u SAD, rata u Ukrajini, ali i pozicije Izraela koja, kako ističe, gubi moralnu podršku u svetu.

“Moguće da bi neka vrsta sukoba koji bi doneo instant - laku pobedu možda i odgovarala Bajdenu. Setimo se da je na kraju krajeva  i Tramp pred izbore inicirao rešenje, prikazivao se kao neko ko jednim sastankom rešava sukob koji je trajao decenijama. Ne bi me iznenadilo da u tim timovima postoje i neka razmišljanja koja bi za region bila zaista katastrofalna. Ne samo za Srbiju, već za sve zemlje u regionu. Ali, nekada dnevno-politički interesi, mada je u SAD veliki sukob između dva bloka, mogu da naprave kolateralnu štetu. Zato svi mi ovde moramo da budemo veoma oprezni i da budemo toga svesni”, kaže Vuletić.

Kao primer navodi podatak da je Rezolucija o Srebrenici pripremana u tajnosti i da se za nju saznalo tek kada je predložena Generalnoj skupštini UN.

Na pitanje koliko bi Srbija trebalo da bude zabrinuta zbog stava komšija koji su nedvosmisleno podržali taj dokument, Vuletić ističe da je ključan problem sa kojim se Srbija suočava taj što, za razliku od drugih, pokušava da vodi nezavisnu politiku, a da se kroz istoriju pokazalo da je strategija velikih sila da male države stalno “drže pod kontrolom”.

“Srbija je kroz svoju istoriju pokazala da je uvek pokušavala da vodi računa o sebi i da zaštiti svoje interese i kada bi se dešavalo da se to sukobljava sa interesom neke velike sile onda bi dolazila u konflikt”, podseća.

Ipak, ističe, najviše treba da brine podatak da su kosponzori dokumenta i države sa kojima Srbija nije u direktnom konfliktu.

“I to je ono što je problem. Vidimo da su Severna Makedonija i Slovenija, te dve države, nema sumnje, pritisnute su da pokažu da postoji koncenzus oko odnosa prema Srbiji da bi na taj način i pritisak na Srbiju bio veći. E sada, kada se suočavamo sa takvom situacijom naravno da na to možemo da reagujemo na različite načine, ali nam je naravno potpuno jasno da i tim našim komšijama jednostavnije lakše da se zamere Srbiji nego da se zamere SAD”, ocenio je Vuletić.

Prema njegovim rečima nema sumnje da će novonastala situacija oko Rezolucije o Srebrenici uticati i na odnose i saradnju u regionu.

Ipak, ne veruje da će Srbija da povlači radikalne korake koji bi se mogli protumačiti kao “odmazda”.

“Srbiji nije to toga jer je od početka pokazala da želi ekonomsku saradnju i potpuno joj je jasno i potpuno je svesna da ovaj naš region toliko minijaturan u svetskim razmerama da bez otvorenosti i zajedničkog tržišta smo naprosto manje zanimljivi svetu”, smatra Vuletić.

Kao primer narušenih odnosa u regionu iznosi i sve glasnija protivljenja političara iz regiona, članstvu u Otvorenom Balkanu, ili kao što su to nedavno poručili albanski predsednički kandidati na izborima u Severnoj Makedoni, Bujar Osmani ili Arben Taravari, da će tražili izlazak iz ove inicijative.

“Generalno, od početka je Otvoreni Balkan bio miniran od strane različitih političkih aktera koji su iz ovog ili onog razloga, sa razlogom ili ne, plašili da Srbija nekako ne postane taj regionalni hegemon. Ali, ne mislim da je to nešto što je problem za te države koliko je problem za onog stvarnog hegemona kome je jasno da bi jačanje pozicije takve Srbije zapravo dodatno ugrožavalo njene interese”, zaključuje Vuletić.

Blokovske podele u regionu

S druge strane, politički analitičar i glavni urednik albanske “Syri TV” Bledian Koka ocenjuje da usvajanje Rezolucije o Srebrenici, ali i kosponzortvo tog dokumenta većine zemalja Zapadnog Balkana pitanje čistog obraza, a da suprostavljeni stavovi većine zemalja regiona prema Srbiji leže isključivo u činjenici da se ova država svrstala na stranu Rusije.

“Ovde nije reč toliko o odnosima Srbije i zemalja regiona, koliko o jasnoj različitost između stava Srbije i stava ovih zemalja. Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija imaju prozapadnu i pro-Nato orijentaciju, dok Srbija ne krije svoje veze sa Rusijom. Srbija, naravno ima pravo da bira, ali to je linija razdvajanja dve strane. Mislim da je Srbija morala da razume šta se trenutno dešava, iako je njeno pravo da odlučuje o svom stavu i odnosu koji će imati i prema Zapadu i prema Rusiji. Zemlje regiona su odabrale Zapad, kao što je to učinila i Albanija i mislim da je to logičan izbor”, kaže Koka.

U razgovoru za Kosovo onlajn Koka naglašava da je donoše Rezolucije o Srebrenici važno zato što je to jedna od lekcija iz istorije koja, ukoliko se ne kazni, može da se ponovi.

“Imam jasan stav po pitanju masakra u Srebrenici, kao i o svakom drugom masakru, bilo gde da je počinjen i protiv bilo kog naroda. To je lekcija istorije koju svaki narod mora naučiti iz svojih grešaka. Ako se zločini i masakri ne kažnjavaju, mogu se ponoviti. Zalažem se za donošenje bilo kakve rezolucije u vezi sa Srebrenicom, a ne samo o ovom masakru, jer ćemo tako imati čistu savest. U Srebrenici se dogodio stravičan masakr koji se ne sme ponoviti”, naglasio je Koka.

Na pitanje postoji li način da se poprave narušeni odnosi među državama Zapadnog Balkana, Koka kaže da je to jedino moguće kroz ekonomsko povezivanje.

“Ekonomski interesi su najiskreniji interesi među narodima. Kada su u pitanju pare, materijalna dobra... ljudi postaju pragmatičari. Znamo kakvi su odnosi Srbije i Kosova, ali opet, posle ratnog perioda, zbog ranije uspostavljenih veza, Srbija je ostala jedan od glavnih izvoznika na Kosovu. Ovo je najjasniji primer onoga o čemu govorim. Ekonomski odnosi su uvek prevazilazili probleme u sukobe između država, osim kada su ti sukobi bili van kontrole. Zato je važno da Srbija održava prijateljske odnose sa susedima, a ne da vojnim manevrima na granici plaši Crnu Goru, Albaniju i Kosovo”, poručuje Koka.

Hoće li pomirenje doneti nove sukobe?

Viši naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju iz Beograda Milan Gulić ocenjuje da je Srebrenica temelj crno-belog narativa o ratu u BiH zbog čega ne iznenađuje odluka najvećeg dela država Zapadnog Balkana o kosponzostvu predložene Rezolucije.

“Poznat je stav najvećeg dela Zapada koji sledi veći deo zemalja iz okruženja Srbije i to nije iznenađenje. Treba reći da je dobar deo okruženja Srbije učlanjen u Nato i da u tom smislu sledi jedinstvenu politiku jedinstvenog odnosa prema ratu u BiH gde su uloge odavno podeljene i gde postoji crno-bela slika o tome ko je kriv, ko je žrtva i da je temelj tog narativa upravo Srebrenica koju prosto najveći deo, pogotovo zapadne hemisfere, posmatra tako kako je definisano u presudi Međunarodnog suda pravde”, kaže Gulić za Kosovo onlajn.

Podsećajući da je 2015. godine slična rezolucija predložena u Savetu bezbednosti UN povodom 20 godina od događaja u Srebrenici, Gulić kaže da je “samo na prvu loptu” namera da se sličan dokument izglasa povodom nove godišnjice.

“Sada je reč o pripremi tridesetogodišnjice dešavanja u Srebrenici iz jula 1995. Ali više se radi o političkom trenutku, o svemu onome što se sada dešava u svetu i gde se prosto zauzimaju ili već postoje određene pozicije”, ističe Gulić.

Upozorava da će insistiranje na izglasavanju ovog dokumenta u Generalnoj skupštini UN umesto pomirenja, u regionu samo podgrejati stare sukobe.

“Priča o tome da je rezolucija o Srebrenici pokušaj da se nekada zaraćeni narodi pomire u stvari je najobičnije sakrivanje iza onoga što u stvarnosti jeste, a to je podgrejavanje veoma loše atmosfere na ovom veoma nestabilnom prostoru”, smatra Gulić.

Upitan da prokomentariše stav država regiona da postanu kosponzori rezolucije, Gulić kaže da je Srebrenica postala pitanje preko koga mnogi pokušavaju da provuku svoje interese i posebno apostrofira Severnu Makedoniju navodeći da je spefična po značajnom uticaju manjinske, albanske zajednice na odlučivanje.

“Vidimo da je Srebrenica, bez obzira što je to davno završeno i što je to pitanje više za istoričare, čak se i pravosuđe više ne bavi jer je najveći broj presuda donet, utvrđen, postala pitanje koje opterećuje region i preko koga svako pokušava da zauzme određenu poziciju ili da provuče neki svoj interes. U tom smislu Severna Makedonija vrlo deluje pod uticajem albanske nacionalne zajednice koja je tamo prilično snažna. Reč je o njihovom odnosu i prema pitanju separatizma na Kosovu i Metohiji i pitanju Srebrenice i odnosu prema ratovima koji su pratili raspad Jugoslavije”, ocenjuje ovaj istoričar.

Naglašava da bez obzira što eventualno usvajanje Rezolucija o Srebrenici neće predstavljati pravno obavezujući dokument, to ne znači i da ga mnogi neće iskoristiti. Apostrofira Kosovo.

“Između ostalog, ne bi me čudilo da posluži i kao nekakva polazna osnova samoproglašenom Kosovu za neke dalje akte na međunarodnom planu u odnosu prema Srbiji. Ali tu opet sem podgrejavanja ili produbljivanaj starih sukoba ne vidim da bi se postigao bilo kakav rezultat. U krajnjem slučaju Međunarodni sud pravde je svojevremeno i utvrdio da Srbija nije direktno povezana sa dešavanjima u Srebrenici koja su tom prilikom kvalifikovana kao genocid”, zaključuje Gulić.

Ključna godina za region i svet

Makedonski analitičar Siniša Pekevski smatra da je inicijativa za izglasavanjem Rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN način pritiska na Srbiju i Republiku Srpsku da promene svoju spoljnu politiku prema Rusiji, a da je kosponzorstvo ovog dokumenta zemalja Zapadnog Balkana samo jedan od načina da se takav pritisak sprovede u delo.

Pekevski kaže za Kosovo onlajn da kosponzorstvo Rezolucije zemalja regiona ne treba posmatrati kao “tačku spajanja” zemalja regiona protiv Srbije, već kao “alat” kako da se ova zemlja privoli da uvede sankcije Rusiji.

“Vidi se takva retorika, ali mislim da zemlje nemaju negativan, već suprotan stav prema Srbiji zbog njenog odbijanja da uvede sankcije Rusiji. Verovatno uz pomoć EU i drugih parnera koji su indirektno uključeni u sukob Ukrajina-Rusija, na ovaj način potvrđuju svoju poziciju kako bi pritisli Srbiju i naterali je da promeni svoj stav. Ovo je jedan od način na koji se može izvršiti taj pritisak”, ocenjuje Pekevski.

Ističe da je Srebrenica slučaj iz prošlosti koji se sada koristi kao način pritiska ne samo na Srbiju, već i na Republiku Srpsku.

“U ovom trenutku kockice su se poklopile kako da se izvrši pritisak ne samo na Srbiju, već i na Republiku Srpsku i na predsednika Milorada Dodika, koji ima potpuno suprotan ili drugačiji odnos i prema Evropskoj uniji i prema Americi. To je jedan od načina na koji žele da ga vrate na pravi put”, upozorava Pekevski.

Naglašava da će zbog izbora u SAD ovo biti ključna godina za međunarodne odnose, a samim tim i prostor Zapadnog Balkana.

“Videli smo da je u Rusiji izabran stari predsednik, u Americi će biti predsednički izbori, na kojima ako se ispune očekivanja i pobedi Donald Tramp, mislim da će se retorika menjati i smanjivati, kao i da će se ublažiti sukob koji imaju sa Kinom. To znači i da fokus više neće biti na Balkanu, već na nekoj vrsti pomirenja, a ne polarizaciji sveta na dva bloka”, ocenjuje Pekevski.

Na pitanje koliko će se suprostavljeni stavovi po pitanju Rezolucije o Srebrenici odraziti na ekonomsku i bilateralanu saradnju Srbije i zemalja regiona, Pekevski sumnja da će do toga doći.

“Ne, biznis do sada nije stao. Ne verujem da će doći do zastoja u biznisu, jer kompanije interesuju profit i poslovni aspekti. Ne verujem da će biti nekih drastičnih promena. Vidimo da će Srbija 2027. godine biti domaćin Ekspoa, a najveći broj investicija, više od četiri i po milijarde prošle godine, bile su direktne strane investicije. Zato ne vidim da će se taj trend smanjiti, već će se povećati s obzirom na veliki broj infrastrukturnih projekata u Srbiji koji se dešavaju. S druge strane, tu je i snažno r ukovodstvo i vođstvo predsednika Srbije i njegov ne samo balkanski, već i međunarodni uticaj”, zaključio je Pekevski.

Posledice izglasavanja rezolucije

Istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović upozorava da ma koliko je Rezolucija o Srebrenici i kosponzorstvo zemalja regiona očekivani presedan i političko oružje, Zapad nije razmišljao o posledicama njenog izglasavanja za budućnost regiona.

“To je nešto što je očekivano i što je potpuno, usudio bih se reći, bez dugoročnog razmišljanja. SAD, Velika Britanija, Nemačka će biti ili ne na ovim prostorima, ali ćemo mi uvek biti tu, naši potomci će biti tu. I šta će sutra da neko zameri što je neko podržao rezoluciju protiv Srba, bespredmetno”, ocenjuje Vujinović za Kosovo onlajn.

Ističe da nije iznenađen činjenicom da su se među kosponzorima našle i mnoge zemlje sa Zapadnog Balkana, poput Severne Makedonije, Albanije i BiH, to objašnjava “antisrpskim raspoloženjem”.

“Zašto ove države? Pa to su sve elite koje su tu pod kontrolom određenih velikih sila. I da bi opstale na tim pozicijama, uključujući i crnogorsku DPS, one idu kako ima se kaže. Potpuno sam uveren da u Severnoj Makedoniji sa bilo kakvim državnikom, Makedoncem ako biste privatno razgovarali, da bi vam rekao ‘ma mani me toga, rečeno nam je da se to podrži’. Za Albance je jasno, kao i za BiH, a čak i ti Dukljani ili Montenigrini ili Komite u Crnoj Gori... To su prosto antisrpski stavovi i sve što bude antisrpsko oni će biti za to”, tvrdi Vujinović.

Dodaje da je za Zapad bilo veoma važno da što više zemalja u regionu bude uključeno kao kosponzori Rezolucije jer se na taj način šalje jasna poruka i drugim članicama UN.

Istovremeno naglašava da je time Srbiji otežana borba pred Generalnom skupštinom OUN da spreči izglasavanje takvog dokumenta, ali da njeni zvaničnici to ipak uspešno rade.

“Predsednik je prethodnih nekoliko dana razgovarao sa 25 afričkih država. Neko će postaviti pitanje zašto. Pa svi imaju jednak glas u Generalnoj Skupštini. Da je ovo u Savetu bezbednosti ne bismo brinuli jer bi Rusija i Kina udarile veto. Ali, u Generalnoj skupštini smo blizu da to možda neće proći”, smatra Vujinović.

Tvrdi da je Rezolucija nastavak političkih pritisaka na Srbiju.

“Ta rezolucija je još jedan od nastavaka političkih pritisaka zbog naše spoljne politike, zbog našeg pokušaja da budemo neutralni. Suštinski to je presedan. U ovom trenutku u Gazi je genocid, ukrajinske snage svoj rođeni narod teraju u klanicu, a mi pričamo o Srebrenici koja bez sumnje jeste račni zločin, ali isticati to kao primer genocida je zaista bespredmetno”, kaže Vujinović.

Upitan da li bi Kosovo moglo da iskoristi izglasavanje Rezolucije o Srebrenici jer je i do sada najavljivalo tužbu za genocid protiv Srbije, naš sagovornik nema dileme da će takav dokument UN postati političko oružje za koje je, kako ističe - “samo nebo granica”.

 “Činjenica da će politički biti doneta ta Rezolucija i prihvaćena u Generalnoj skupštini - nebo je granica šta će da urade dalje. Imamo najave iz Sarajeva da će biti traženje ratne odštete i pored toga što je sud u Hagu presudio da Srbija nije učestvovala u tom zločinu. Međutim, političke su priče, politički su argumenti i onda kosovski Albanci zaista mogu da podnesu tu tužbu. E sada, pitanje tužbe često nije pitanje da to bude završeno, nego pitanje ugleda. Imamo Ekspo 2027, a neko ‘zalepi’ Srbiji tužbu za genocid. Nisam baš siguran da će svaki potencijalni izlagač da se odazove da dođe u ‘genocidnu državu’”, kaže Vujinović.

Dodaje da je drugi problem što većina lidera u regionu svoju popularnost gradi na “borbi protiv Srba”.

“Stabilnost Kurtijevog režima je upitna, on je tu pod kontrolom SAD, više Nemačke, i i on može veoma lako može da ode, a on ne može da ostvari bilo kakav legitimitet u svom narodu osim u borbi protiv Srba. To je jedini legitimitet svuda u regionu koji je siguran političarima tih zemalja. Videli smo hrvatske izbore i pregovore o koaliciji gde Penava iz Domovinskog pokreta neće da ide u koaliciju sa Srbima zato što su Srbi. To je kulturrasizam jedan kroz jedan”, ističe Vujinović.

Upitan da li će odluka pojedinih zemalja da bude kosponzor Rezolucije o Srebrenici uticati na dalju bilateralnu, ali i ekonomsku saradnju u regionu naglašava da je to za sada enigma zato što su neke političke elite u Severnoj Makedoniji već nagovestile izlazak iz inicijative Otvoreni Balkan, a da je slično i kada je reč o Albaniji.

“Sa objektivne, čak i prosrpske tačke gledišta, nije mi jasno kako mi sa Albanijom tako uspešno sarađujemo. Srpski turisti idu na albansko primorje, radna snaga se kreće bez ličnih karti, kamioni prolaze granice bez problema, a mi na političkom nivou imamo probleme. To bih pripisao našoj benevolentnosti, dobroj volji Srbije. Koliko će ona da traje ne mogu da odredim ali u suštini u regionu su loši odnosi zbog Srbije. Da nismo ovoliko dobre volje ovo bi bio mnogo gori region danas u Evropi jer ponašanje naših suseda prema nama je zaista za teže reči od loše”, smatra Vujinović.