Sajber bezbednost na Zapadnom Balkanu: Institucije u trci sa sve sofisticiranijim napadima

Sajber napada je sve više i sve su sofisticiraniji, a institucije su u trci s vremenom i tehnologijom. Kradu se podaci sa državnih servera, na osnovu tih podataka osnivaju se kompanije, a napadači traže otkup. Gde je u svemu tome Zapadni Balkan? Stručnjaci iz Srbije, Severne Makedonije i Albanije u izjavama za Kosovo onlajn slažu se u jednom – za bezbednu internet komunikaciju važni su i napredna tehnološka podrška i eksperti koji znaju da je koriste. Ističu da Srbija prednjači u razvoju e-uprave, da ni region ne zaostaje, ali i da je glavni izazov kako dodatno zaštititi sve ranjiviju infrastrukturu.

Piše: Katarina Saičić

U oktobru, mesecu posvećenom podizanju svesti o sajber bezbednosti, nameće se pitanje koliko su Albanija, Srbija, Severna Makedonija i Kosovo spremni da odgovore na sve složenije digitalne pretnje, ko je zadužen za zaštitu sistema i podataka i da li razvoj digitalnih usluga prati dovoljno visok nivo bezbednosne svesti među institucijama, kompanijama i građanima.

Širenje digitalnih usluga u zemljama Zapadnog Balkana ne prati ujednačen razvoj kapaciteta za njihovu zaštitu. Podaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) pokazuju da je u periodu 2023–2024. godine internet za komunikaciju sa javnim institucijama koristilo prosečno 34,8 odsto stanovništva regiona, naspram 63 odsto u Evropskoj uniji. Istovremeno, sve veći broj građana (oko 60 odsto) i kompanija koristi internet za kupovinu, poslovanje i pristup javnim uslugama.

Napadi više ne predstavljaju samo problem IT sektora, već mogu da ugroze funkcionisanje institucija, dostupnost javnih servisa, poslovanje kompanija i bezbednost ličnih podataka građana.

Primeri iz regiona pokazuju da nijedna zemlja nije imuna na sajber pretnje. Albanija je tokom 2025. godine evidentirala 51 sajber incident u kritičnim i važnim informacionim infrastrukturama, pokazuju podaci Nacionalne uprave za sajber bezbednost Albanije. To je za 20 više nego 2024. godine. Za prvu polovinu 2026. godine, zaključno sa junom, albanska uprava navodi devet sajber incidenata i 131 slučaj curenja podataka.

U Severnoj Makedoniji napadi na državne institucije i energetski sektor ukazali su na ranjivost sistema. OECD u izveštaju o digitalnoj transformaciji malih i srednjih preduzeća iz 2026. godine navodi da Severna Makedonija beleži nekoliko stotina sajber incidenata godišnje, uz rast fišing napada i napada ucenjivačkim softverom (ransomware) na javne i privatne sisteme.

Izdvaja se incident iz septembra 2024. godine, kada je napad ucenjivačkim softverom na Ministarstvo privrede i rada onemogućio korišćenje elektronske pošte i interneta.

Srbija ima Nacionalni centar za prevenciju bezbednosnih rizika u IKT sistemima. Ove godine u Srbiji je bilo 39 odsto više sajber napada nego prethodne. Obrazovanje je tokom 2025. godine bilo najčešća meta, uz rast broja napada od 22 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a slede državna uprava, telekomunikacije i zdravstvo, objavio je Naled u svom biltenu. Prema Izveštaju o statističkim podacima o incidentima u IKT sistemima za 2025. godinu, Nacionalni CERT Srbije, koji funkcioniše u okviru RATEL-a, beleži zanimljive podatke. Samo u sektoru bankarstva i finansijskih tržišta evidentirano je 5.404 slučaja fišinga.

Spor napredak na Kosovu

Na Kosovu su digitalne usluge, uključujući portal e-Kosova, postale važan deo komunikacije građana sa institucijama.

Prema izveštaju Evropske komisije o Kosovu za 2025. godinu, oko 98,6 odsto domaćinstava imalo je pristup internetu u 2023. godini, dok je širokopojasna pokrivenost dostizala 100 odsto. Ipak, napredak u digitalizaciji javnog sektora ocenjen je kao spor: oko 10 odsto javnih usluga bilo je potpuno dostupno na internetu, dok je većina digitalizovanih usluga pružala uglavnom informacije. U izveštaju se navodi i da je na portalu e-Kosova bilo dostupno 230 onlajn usluga.

Digitalni stručnjak i glavni urednik portala Netokracija Marko Crnjanski kazao je za Kosovo onlajn da Srbija prednjači po razvijenosti digitalne infrastrukture i administracije na Balkanu, ali da je važno da se ljudi edukuju kako bi prepoznali opasnosti hakerskih i drugih napada na internetu.

Crnjanski je rekao da je, kada je reč o napadima, bitno da data-centar može brzo da se oporavi i da ima sačuvane podatke za slučaj nužde.

„Kada je reč o Zapadnom Balkanu i Srbiji, nisam potpuno siguran koliko ovde ima resursa i stručnog osoblja za čuvanje tih podataka“, kazao je Crnjanski.

On je pomenuo data-centar u Kragujevcu i naveo da je on značajno opremljen i da se u njemu čuva više od tri miliona podataka.

„Svaki napad na neki centar za čuvanje podataka opasan je i za građane, ali ponavljam, sačuvani podaci su u tom slučaju najbitniji kako bi sistemi kasnije mogli normalno da funkcionišu“, kazao je Crnjanski.

Digitalni stručnjak ističe da se veliki broj podataka čuva na serverima i da je infrastruktura na Balkanu veoma razvijena.

Srbija prednjači

„Srbija je jedna od zemalja koja prednjači na Balkanu, posebno kada govorimo o e-upravi i ostalim sistemima administrativne uprave. Oko 2,5 miliona ljudi koristi sistem e-uprave. Srbija prednjači, a za njom slede Albanija i Crna Gora. Sećamo se čuvenog hakerskog napada na Elektroprivredu Srbije 2023. godine, kada je došlo do potpunog kolapsa. Napad je išao preko imejla i tako je ušao u sistem EPS-a. Najbitnije je da postoje edukovani radnici u tim institucijama koji znaju kako da se odbrane od napada, ali i da ih odbiju“, naveo je on.

Crnjanski je objasnio da su najčešći fišing napadi, jer se u njima veoma verno predstavljaju sadržaji na koje korisnik, odnosno zaposleni u administrativnoj službi, može da klikne smatrajući da su verodostojni.

„Takozvani fišing napadi toliko su sofisticirani da verno predstavljaju određeni vid komunikacije, koji je u toj meri uverljiv da čovek poveruje da je reč o nečemu što bi moglo da ga zanima. Nakon klika na link, hakeri preuzimaju podatke. Putem fišing napada hakeri napadaju velike institucije kako bi došli do ogromnog broja podataka građana, koji kasnije mogu da budu zloupotrebljeni na različite načine. Recimo, neko može da osnuje firmu negde u Indoneziji na vaše ime ili da dobije uvid u vaš bankovni račun. Napadi mogu da se sprovode i preko aplikacija kao što je Vocap ili drugih servisa za razmenu poruka“, objasnio je Crnjanski.

Naš sagovornik navodi da u Srbiji oko 90 odsto ljudi ima pristup internetu, a da mladi prednjače kada je reč o digitalnoj pismenosti.

Stručnjak za sajber bezbednost iz Skoplja Božidar Spirovski upozorio je u izjavi za Kosovo onlajn da se na globalnom nivou sve češće otkrivaju ozbiljne ranjivosti digitalnih sistema, zbog kojih su pojedine banke van Severne Makedonije privremeno ugasile svoje servise, ističući da je neophodno brzo reagovati i unaprediti zaštitu digitalnih usluga.

Ozbiljne ranjivosti na globalnom nivou

„Oktobar je mesec tokom kojeg se na svetskom nivou podiže svest o sajber bezbednosti. Samo u poslednjih nedelju dana u svetu sajber bezbednosti nastao je pravi cirkus. Otkrivene su ogromne i veoma ozbiljne ranjivosti na globalnom nivou, do te mere da su od prošlog petka počeli da se gase servisi na internetu, jer je utvrđeno da su izuzetno ranjivi. Postoje dve kritične ranjivosti u PHP-u, programskom jeziku koji utiče na veliki broj stvarnih servisa širom sveta. Bukvalno postoje banke koje su ugasile servise – ne kod nas, već van Makedonije – dok se ranjivosti ne otklone. I to se ne zaustavlja“, kazao je Spirovski.

Dodao je da se svakodnevno dešavaju brojni problemi i otkrivaju ranjivosti sistema.

„Od jutros imamo nove kritične ranjivosti koje moraju da se otklone. Opšte stanje sajber bezbednosti na globalnom nivou u poslednje vreme postaje veoma napeto. Kako se to odražava na nas, na lokalnom nivou? Zavisi od kompanija i organizacija. Imamo dobre primere, ali i one koji to nisu. Želim da upozorim ljude da čitaju i reaguju što je brže moguće, jer su stvari počele da se odvijaju prevelikom brzinom. Mora se brzo reagovati“, naveo je Spirovski.

Na pitanje koliko je digitalizacija razvijena u regionu i Makedoniji, Spirovski je rekao da se taj proces uspešno sprovodi.

„Ta transformacija se u Makedoniji odvija, da tako kažem, postepeno i prilično uspešno, sudeći prema servisima koje mogu da pratim, poput uslugi.gov.mk, elektronskih bankarskih usluga i onlajn usluga koje nude drugi operateri, bilo da je reč o telekomunikacionim kompanijama, vodovodu i slično. Nismo loši. Proces napreduje, što otvara i pitanje da li su digitalizovani servisi dovoljno dobro zaštićeni. Iskreno se nadam da jesu i da svi timovi koji ih održavaju takođe prate pretnje koje vrebaju“, naveo je stručnjak.

Kako je rekao, mlađe generacije češće koriste usluge na internetu.

„Kada je reč o starijim generacijama, sve zavisi od toga da li imaju odbojnost prema digitalizaciji. Preporučio bih ljudima da ponekad razmisle o tome da nešto ipak obave lično, umesto digitalnim putem, jer ima toliko mnogo prevara. Posebno su podložni prevarama stariji ljudi koji nemaju iskustva i koji su stalno izloženi napadima i prevarama u kojima im se poručuje: ’Klikni ovde’, ’Uzmi ovo, hitno je’ i slično. Moja preporuka je da budu oprezni. Digitalizacija je odlična, ali svaki put treba postupati polako“, zaključio je Spirovski.

Albanija na meti Irana

Stručnjak u Odeljenju za istraživanje sajber incidenata u Nacionalnoj upravi za sajber bezbednost Kristijan Josifi izjavio je za Kosovo onlajn da je Albanija na meti sajber napada iz Irana, ali da su nadležni neprestano na oprezu.

„Situacija u Albaniji je poznata. Ugroženi smo sajber napadima iranske države. Poznato je da su podaci koji se postavljaju na internet uvek izloženi sajber napadima. Nedavno je bilo velikog broja pokušaja sajber napada na ove institucije, kao i na druge institucije. Došlo je do povećanja broja napada putem smišinga i fišinga na različite pojedince, uključujući i one koji rade u tim institucijama“, kazao je Josifi.

On je dodao da je pozitivno to što je Nacionalna agencija za sajber bezbednost uvek na oprezu i radi 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, prateći situaciju u smenama.

„Pratimo aktivnosti koje se odvijaju i nadgledamo kritične i važne strukture. Zatim sledi rad Direkcije za analizu, koja u slučaju da dođe do incidenta i situacija eskalira, vrši detaljniju proveru kako bi se utvrdilo da li je reč o sajber napadu. Glavni razlog za povećanje opreznosti, unapređenje veština i obuku stručnjaka za sajber bezbednost bio je napad iz 2022. godine. To je naša polazna tačka, jer smo tada shvatili da je IT struka veoma povezana sa sajber bezbednošću“, objasnio je on.

Govoreći o razvoju digitalizacije u Albaniji, Josifi je rekao da je glavni sistem koji koriste građani i institucije E-Albanija.

„Napredovali smo u procesu pretvaranja fizičkih dokumenata u digitalni format. Uprkos činjenici da je većina dokumentacije digitalizovana, sačuvane su i kopije fizičkih dokumenata, jer se nikada ne zna kakve posledice mogu imati sajber napadi do kojih može doći. Ideja je da pratimo napredak tehnologije. Vreme će doneti modernizaciju i vrlo brzo ćemo imati 100 odsto dokumentacije u digitalnim sistemima, jer nam to takođe olakšava život automatizacijom različitih procesa“, kazao je stručnjak.

Prema njegovom mišljenju, albansko društvo još nije dovoljno naviknuto na digitalizaciju.

„Problem su stariji ljudi, jer je njima teže. Prvo, ljudi moraju da razumeju kako sistem funkcioniše da bi potom mogli da ga koriste. Trudimo se da digitalne sisteme učinimo što pristupačnijim i jednostavnijim za ljude, kako bi mogli da komuniciraju sa tim sistemima“, zaključio je Josifi.