Šatl-diplomatija EU i Kvinte za oživljavanje dijaloga: Šta u Beograd i Prištinu donosi "velika petorka"

Lajčak sa Pletnerom, Talom, Bonom i Eskobarom
Izvor: Twitter

Nakon skoro mesec dana od tragičnih događaja u Banjskoj "velika petorka" specijalnih izaslanika EU, SAD, Francuske, Nemačke i Italije sutra stiže u Beograd i Prištinu u pokušaju da oživi dijalog i proces pregovora koji je praktično mesecima blokiran pokrene s mrtve tačke. Uoči šatl-diplomatije predstavnika Brisela i zemalja Kvinte pojavile su se različite verzije oko toga sa čim dolaze pred lidere Srbije i Kosova, a pominje se čak i da donose gotova rešenja koja će biti isporučena stranama po principu "uzmi ili ostavi".

Sagovornici Kosovo onlajna iz Beograda i Prištine nemaju dilemu da će pritisci biti veliki da se konačno krene napred, ali i dodaju da je veliko pitanje koji će biti efekti, s obzirom na to, kako ukazuju, da ta taktika ni do sada nije urodila plodom da proces normalizacije napreduje. 

Takođe, Priština i Beograd petorku dočekuju sa svojih dobro utvrđenih pozicija. Beograd insistira na tome da se smanji prisustvo specijalnih policijskih jedinica u blizini opštinskih zgrada, da odu nelegitimni albanski gradonačelnici i da se sprovedu izbori, što su i zahtevi EU i SAD koje Priština odbija da ispuni. Srpska lista je pristala da učestvuje na lokalnim izborima, ali se sada postavlja pitanje kada će isti biti održani, jer Vlada Kosova insistira na administrativnom uputstvu.

Kosovske vlasti, s druge strane, odbijaju da započnu formiranje Zajednice srpskih opština, što je za Srbe i Beograd uslov svih uslova, i odbijaju nastavak dijalog dok "Srbija ne bude kažnjena zbog Banjske". 

Osim poruka koje danima stižu iz EU i SAD da dijalog nema alternativu i da mora hitno da se obnovi, za sada nije jasno koja je tačno platforma EU za nastavak ovog procesa i da li će Brisel nastaviti da bude medijator ili se može očekivati i direktnije uključivanje Vašingtona. 

U Beograd i Prištinu sutra dolaze specijalni predstavnik EU za dijalog Miroslav Lajčak, američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, kao i glavni savetnici lidera Francuske, Nemačke i Italije, Emanuel Bon, Jens Pletner i Frančesko Talo.

Politikolog Ognjen Gogić kaže da dolazak drugih predstavnika zajedno sa Lajčakom jeste signal da Kvinta stoji iza njegovog rada. On, međutim smatra da je malo verovatno da će izaslanici moći da otkoče dijalog i podstaknu strane da sprovedu preuzete obaveze, ukazujući da i njihove prethodne posete i pritisci nisu dali rezultat.

Gogić za Kosovo onlajn podseća da je "velika petorka" dolazila u region, odnosno u Beograd i Prištinu početkom godine, te da je i tada bilo reči o nekom sporazumu i da se pretilo nekim sankcijama, oštrim merama i protiv Srbije i Kosova ako se taj dokument ne prihvati i ne sprovede.

"Oni su već dolazili sa Lajčakom i to nije donelo rezultate. U ovim globalnim okolnostima, sa izbijanjem rata u Izraelu, postoje mnogo veće pretnje po bezbednost Evrope od situacije na Kosovu tako da ukoliko to njihovo sekundiranje ili to što se pojavljuju kao prateći vokali Lajčaku u januaru nije dalo rezultate, sigurno neće ni u oktobru. Ovo zvuči kao jedna repriza, kao film koji smo već gledali, ali problem je u tome što kao da svi zaboravljamo na to. U međuvremenu, nakon te posete 'velike petorke', došlo je do francusko-nemačkog predloga, koji je kasnije preimenovan u evropski predlog, koji je prihvaćen u nekom obliku, ali se od njega ništa nije realizovao", ukazuje Gogić.

Kako dodaje, nakon njihove posete početkom godine, ne samo da taj sporazum koji su oni tada tražili da se prihvati nije sproveden, već je i urušen prethodni sporazum, a to je Briselski sporazum iz 2013. godine, pa može se reći i prethodni dogovori.

"To pokazuje koji su njihovi realni diplomatski dometi. Da su imali realnu moć i snagu da iznude, prisile ili podstaknu strane da sprovedu preuzete obaveze, oni bi to već uradili. Ovo pokazuje da oni nemaju 'ni šargarepu, ni štap' ni za Beograd, ni za Prištinu. Nova inicijativa pokazuje slabost, odnosno da ne znaju kako da ovom situacijom upravljaju jer rade istu stvar, a očekuju drugačiji ishod", naglašava naš sagovornik.

Gogić smatra da ukoliko bi se zaista došlo do toga da se insistira na nekom novom sporazumu, to bi samo stvorilo veću konfuziju jer, kako kaže, više nikome ne bi bilo jasno šta je merodavno, koji su to sporazumi, šta važi - da li Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, Briselski sporazum ili ovogodišnji sporazumi iz Brisela i Ohrida.

Dodao bi se samo još i novi nivo obaveza, kaže Gogić, ukazujući da više nikome ne bi bilo jasno šta je to što važi i svako bi mogao da bira šta mu odgovara.

"Upravo to insistiranje na sporazumima kada im vreme nije, dovelo je do ove situacije", kazao je Gogić, koji smatra da nije sazreo trenutak za bilo kakve sporazume.

Konkretno, kako navodi, Priština ne želi nikakav dogovor oko Zajednice srpskih opština, Beograd ne želi da uđe ni u kakav sporazum koji bi doveo do toga da nepriznavači iz EU i NATO priznaju nezavisnost Kosova, što je, kaže, bila namera sporazuma iz Ohrida - da se omogući da Kosovo dobije priznanje pet zemalja koje ih ne priznaju iz EU i da možda postane deo NATO, što je za Srbiju neprihvatljivo.

"Strane su krizom odgovorile na insistiranje na sporazumima. To forsiranje sporazuma koji su više potrebni EU, nego stranama, dovodi do radikalizacije situacije na terenu. Najbolje što bi oni mogli da urade jeste da odustanu od insistiranja na bilo kakvim sporazumima i da neko vreme ovu stvar pauziraju", kaže Gogić.

Na pitanje da li se mogu očekivati dodatni pritisci na Srbiju, ali i Kosovo, Gogić kaže da se o pritiscima govori od početka godine, od januara kada je "petorka" dolazila, ali da taj pritisak nije urodio plodom.

"Može se postaviti pitanje da li je taj pritisak bio realan ili možda blef, a da su sada ozbiljni. Mislim da je priča o pritiscima zastarela metoda koja ne daje rezultate i pre dovodi do kontraefekata. Mislim da se od Beograda očekuje da pokaže kooperativnost u kada je reč o otkrivanju činjenica u vezi sa događajem u Banjskoj, da se pre svega postupak protiv Milana Radoičića kao osumnjičenog za razna dela vodi i mislim da dokle god Srbija bude konstruktivna u vezi sa tim, da će biti pošteđena dodatnih pritisaka", navodi.

Dodaje da je ova kriza na Kosovu nastala nakon izbora koji su se održali u aprilu, a koje su Srbi bojkotovali.

"Da su imali mogućnost da pritisnu bilo koga, oni bi predvideli da ti izbori budu deo Ohridskog sporazuma. Meni nikada nije bilo jasno kako je bilo moguće da se prihvati ona mapa puta u Ohridu, a da njena tačka ne budu izbori. I tada su zapravo i Lajčak i Đuzep Borelj priznali da nisu imali način da ih obezbede. To pokazuje da je pritisak retorička figura više nego što je realan, a ako i postoji, daje kontraefekte od onoga što se želelo postići tim pritiscima", ističe Gogić.

Poseta izaslanika EU i četiri zemlje Kvinte, SAD, Francuske, Nemačke i Italije Beogradu i Prištini ima za cilj da se realizuje ono što je već započeto Ohridskim sporazumom, smatra sociolog Vladimir Vuletić, koji očekuje da će biti izvršen pritisak na obe strane da urade ono što je dogovoreno i na šta su se obavezale.

Vuletić ukazuje za Kosovo onlajn da Ohridski sporazum podrazumeva da dve strane odrade svoj deo posla nezavisno jedna od druge, odnosno nezavisno da li jedna ili druga ispunjavaju preuzete obaveze ili ne.

Očekuje da će biti prilično veliki pritisak i na Beograd i na Prištinu.

"To je ono što će petorka pokušati da uradi i u Beogradu i u Prištini", dodaje.

Ne smatra da će "velika petorka" ponuditi nove ideje za rešenje situacije jer, kako kaže, oni su uvereni da je plan francuskog predsednika Emanuel Makrona i nemačkog kancelara Olafa Šolca idealan i da bi trebalo da donese stabilnost na Balkan.

"Smatraju da je problem u nesprovođenju tog plana tako da pretpostavljam da će izvršiti pritisak i sve ono što im stoji na raspolaganju da taj plan i realizuju. Njihova zamisao i ideja je da ono što je dogovoreno u Ohridu počne da se realizuje", naglašava.

Odgovarajući na pitanje da li njihov dolazak zajedno sa Lajčakom može da se vidi i kao dodatna podrška evropskom emisaru, s obzirom da je Priština imala zamerke na njegovo posredovanje nakon poslednje runde dijaloga na visokom nivou u Briselu, Vuletić ističe da SAD i EU neće dozvoliti bilo kome da im određuje ko će biti deo njihove delegacije. 

"Naravno da SAD i EU neće dozvoliti da im bilo Priština, bilo Beograd kažu ko će biti članovi njihovih delegacija. Ukoliko bi se to dogodilo, to bi zapravo značilo da oni više nemaju nikakav uticaj na proces. To jeste jedna od igara Prištine, odnosno načina da se izvrši kontrapritisak na grupu, ali nema sumnje da od toga nema ništa", zaključuje Vuletić.

Politički analitičar iz Prištine Fadilj Ljepaja poručuje za Kosovo onlajn da će glavna poruka sa kojom izaslanička petorka dolazi biti da strane ne mogu bežati od obaveza koje su preuzele i da moraju da sprovedu dogovore iz dijaloga.

Ljepaja ističe da je reč o predstavnicima ozbiljnih država.

„Jasno je zbog čega dolaze, te zemlje su radile na jednom procesu u kojem su obe države, i Srbija i Kosovo preuzele neke obaveze, i oni jednostavno rade na tome da se te obaveze konkretizuju i realizuju na terenu. I da se odnosi između dva suseda ne samo smire, nego da se stvarno normalizuju u smislu da budu onakvi kakvi treba da budu odnosi bilo koja dva suseda u evropskoj zajednici. Sam dolazaka 'velike petorke' šalje poruku da ne možete bežati od svojih obaveza, ako hoćete u Evropu, i da je jedini put, put saradnje, dogovora i razgovora, a ne ratovanja i srednjovekovnih ideja“, ističe Ljepaja.

Od Prištine i Beograda će se tražiti da budu „normalni susedi“ i da ispunjavaju sve uslove koji su im postavljeni, ako hoće da budu deo evropske zajednice, tvrdi Ljepaja.

„Njihova poruka je jasna, ovako ne možete u evropsku zajednicu, morate biti dobri susedi, demokratski orjentisani i da se međusobno pomažete, a ne samo da gledate kakvu ćete štetu naneti jedni drugima“, rekao je Ljepaja.

Povodom tvrdnji da će jedna od tema o kojoj će „velika petorka“ razgovarati sa liderima u Beogradu i Prištini biti i izbori na severu Kosova, a Ljepaja smatra da građani srpske zajednice treba da izaberu „svoje prave predstavnike“.

„Svaki izbor srpskih predstavnika na Kosovu mora proći kroz izborni proces, sada ova situacija na severu, posle Banjske, mislim da će malo iskomplikovati stvari, jer treba videti koje su to političke partije na Kosovu i koje političko-vojne formacije koje ne priznaju ni državu, ni zakon, ni izborni proces. Ne mogu partije koje su uvek pozivale na bojkot, krize, čak i na rat, biti nosioci nekog mirovnog procesa, ne mogu oni da normalizuju odnose. Građani Kosova srpske nacionalnosti treba da izaberu predstavnike koji će zastupati njihove interese, a ne neke geopolitičke i velikodržavne ideje. Oni moraju da predstavljaju te građane, njihove interese i da rade na tome da njihova pozicija na Kosovu bude što jača i bolja i da oni stvarno budu u svemu ravnopravni sa svojim susedima Albancima i drugima sa kojima žive na Kosovu“, zaključio je Ljepaja.