„Spavači“ i ekstremističke mreže na Zapadnom Balkanu – da li je region izložen opasnosti?

Sjedinjene Američke Države presrele su početkom meseca šifrovane komunikacije za koje se veruje da potiču iz Irana, a koje bi mogle da posluže kao „operativni okidač“ za agente „spavače“ širom sveta. Vojni analitičari i stručnjaci saglasni su da Iran neće usmeriti svoje aktivnosti direktno na Zapadni Balkan, ali za Kosovo onlajn upozoravaju da u regionu i dalje postoje „uspavane“ ekstremističke mreže i pojedinci koji bi mogli da se aktiviraju u određenim okolnostima - od terorističkih incidenata i sabotaža do sajber operacija.

Piše: Petar Rosić

Eksplozija ispred ambasade SAD u Norveškoj u 1 sat ujutru 8. marta za mnoge je bio pokazatelj da se sukob sa Iranom proširio i van Bliskog istoka.

Iako su medijski izveštaji ograničeni u detaljima, incidenti širom Evrope dodatno su jačali strah da je Teheran aktivirao svoje  „uspavane“ terorističke mreže. Samo dan kasnije eksplodirala je bomba u sinagogi u belgijskom gradu Liježu, a eksplozija je 14. marta odjeknula i kod jevrejske škole u Amsterdamu.

Dodatan strah unelo je saopštenje američke savezne vlade da su SAD presrele šifrovane komunikacije za koje se veruje da potiču iz Irana, a koje bi mogle poslužiti kao „operativni okidač“ za agente „spavače“, preneli su brojni svetski mediji.

Obaveštenje se poziva na „preliminarnu analizu“ signala „verovatno iranskog porekla“ koji je prosleđen kroz više zemalja ubrzo nakon smrti ajatolaha Alija Hamneija koji je ubijen u američko-izraelskom napadu 28. februara.

Pre dva dana Ameriku je uznemirila vest i o neidentifikovanim dronovima koji su navodno primećeni iznad američke vojne baze Fort Lesli Dž. Makner, u kojoj žive američki državni sekretar Marko Rubio i ministar odbrane Pit Hegset, što je izazvalo pojačane bezbednosne mere, objavio je „Vašington post“, a preneo Rojters.

Da su i američke baze u Evropi u opasnosti upozorio je bivši zvaničnik Natoa Džejmi Šej. Osvrnuvši se na Kamp Bondstil na Kosovu kazao je da je malo verovatno da će se on naći među prioritetinim metama Teherana jer se ne koristi za podršku trenutnim američkim operacijama, ali upozorava na terorističke akcije i napade pojedinaca poznatih kao „vukovi samotnjaci“ - osoba inspirisanih ideologijama ili grupama, ali koje deluju samostalno.

„Mnogi Kosovari su se pridružili Islamskoj državi tokom perioda kalifata. Neki od njih su se možda vratili u zemlju, a neki mogu i dalje biti radikalizovani. To znači da mogu postojati određeni ‘džepovi’ radikalizacije. I ne govorim samo o Kosovu, jer se slična situacija može pojaviti i u drugim evropskim zemljama, unutar muslimanskih zajednica“, kazao je Šej.

Tri dimenzije pretnji

Vojni analitičar Vlade Radulović ocenio je za Kosovo onlajn da je bezbednosna pretnja od terorizma u Evropi, pa i Zapadnom Balkanu „apsolutno realna“ i da se mora posmatrati kroz tri dimenzije.

„Prva jesu organizacije, grupe ili grupacije povezane sa nekim od postojećih terorističkih organizacija koje ne moraju nužno biti vezane za sam Iran. Dakle, ne moraju nužno biti proiranske organizacije ili grupe, već mogu biti i neke druge poput Islamske države, Al Kaide i tome slično. Druga dimenzija su upravo ti usamljeni, odnosno pojedinačni izvršioci terorističkih napada, kako ih neko zove ‘usamljeni vukovi’“, navodi on.

Kao treći, često zanemaren aspekt, Radulović izdvaja sajber prostor.

„Postoji treća dimenzija koja se, čini mi se, često zapostavlja, a to je ovaj segment sajber prostora. Kako bi se to žargonski reklo, hakeri u određenim prostorijama i zamračeni sobama…, ali teroristički napadi se sprovode i u tom domenu“, upozorio je on.

Kontinuitet dug dve i po decenije

Govoreći o opasnosti od aktiviranja tzv. „spavača“ i radikalizovanih pojedinaca, Radulović upozorava na kontinuitet pretnji koje traju već više od dve decenije.

„Ta opasnost je apsolutno realna. Dakle, od početka globalnog rata protiv terorizma, odnosno od samog napada pripadnika Al Kaide 2001. godine na Kule bliznakinje u SAD do danas, rekao bih da imamo permanentnu opasnost ili pretnju“, kaže on.

Dodaje da gotovo da ne postoji godina bez pokušaja ili izvršenja napada na tlu Evrope, a kao poseban problem ističe pojedince koji nisu u evidencijama bezbednosnih službi.

„Ono što je mnogo veći problem, to su pojedinci koji ne moraju nužno da pripadaju bilo kojoj grupi ili organizaciji. Takvih lica nema u policijskim evidencijama i do njih je teško doći. Oni se zapravo samoradikalizuju, prateći određene portale i kreiraju neku sliku u svojoj glavi i u jednom trenutku se odluče da izvrše određeni napad, odnosno da urade nešto što se može okarakterisati kao teroristički napad. Svemu tome smo svedočili, setićete se, po brojnim evropskim gradovima, pa i tokom božićnih praznika“, objašnjava naš sagovornik.

Radulović upozorava da dodatne bezbednosne izazove predstavljaju migrantska kriza i povratnici sa ratišta.

„Prilično sam siguran da Evropa i dalje nema sasvim jasnu sliku ko je sve došao kroz te silne migracione talase. Sa druge strane, to su povratnici iz redova Islamske države sa sirijskog i iračkog ratišta, koji su utočište našli, nažalost, i na Balkanu“, kaže on.

Kritične tačke u regionu Kosovo i BiH

Govoreći o Zapadnom Balkanu, navodi da prisustvo pojedinaca i ćelija nije upitno. Ukazuje da je, posmatrajući teritoriju i broj stanovnika, najveći broj pripadnika Islamske države koji je došao na sirijsko-iračko ratište, došao sa prostora Kosova.

„Jedan deo njih, ali i njihovih porodica, vratio se na prostor Kosova i Metohije. To je jedna stvar. A druga stvar je, kada pogledate terorističke napade u Evropi u proteklih 20 godina, teško bismo mogli da nabrojimo one koji nisu imali nikakve veze sa Bosnom i Hercegovinom. Ne mislim na BiH kao državu, nego na lica koja su u jednom trenutku ili boravila na toj teritoriji, ili su imali papire BiH, ili su bili u vezi sa licima iz BiH, ili im je oružanje i oprema stigla iz BiH“, navodi vojni analitičar.

Na pitanje o ranjivosti regiona, ocenjuje da je ona zajednička.

„Delimo taj rizik pre svega zato što delimo sve ono što je Zapadni Balkan zadesilo nakon raspada Jugoslavije, što političkih nestabilnosti, što svega onoga što se u našim društima dešava, a i činjenice da imamo te dve neuralgične tačke koje se zovu Bosna i Hercegovina i Kosovo i Metohija i onda moramo da imamo otvorene oči, dakle budnost na svakom koraku“, ističe on.

Analitičar Nedžmedin Spahiu, međutim, ocenjuje da ne postoji realna opasnost od delovanja Irana u Evropi.

„Ne verujem da će se Iran baviti Evropom, budući da najveće evropske zemlje nisu podržale Trampa u ratu protiv Irana, tako da nema razloga da oni svoju energiju troše i da stvaraju neprijatelja od neutralaca“, rekao je Spahiu za Kosovo onlajn.

Ističe oštre stavove Albanije i Kosova prema Iranu, ali smatra da njihov značaj nije presudan.

„Možda jedine zemlje koje su bile najagresivnije u ovom su Albanija, koja je usvojila rezoluciju protiv Irana i koja drži bazu iranske opozicije sa nekoliko hiljada ljudi, i Kosovo sa svojim deklaracijama, ali ne verujem da će Iran to uzeti za ozbiljno, budući da se radi o malim i neznatnim državama u svetskim okvirima, tako da ne verujem da postoji takva opasnost“, naveo je on.

Spahiu odbacuje i mogućnost pojedinačnih napada.

„Ne verujem da postoje takvi pojedinci. Oni su obično plaćenici pod uticajem nekog centra moći. Ako ih Iran ne navede na to ili ne podstakne, ne verujem da će neko to uraditi samoinicijativno“, naglasio je.

Iako smatra da Iran nije sila koja može da ugrozi globalnu bezbednost, analitičar iz Tirane Frok Čupi, ipak, ocenjuje za Kosovo onlajn da na Zapadnom Balkanu postoje razlozi za strah.

„Iran nije država ili sila koja može da ugrozi ceo svet. To je nemoguće. Naravno, mnogo štete je naneseno širom sveta, šteta je velika posebno u oblasti ekonomije i energetike, a posebno u smislu straha. Ljudi su veoma uplašeni, jer uglavnom nisu pažljivi ili kvalifikovani pratioci vesti i informacija. Naravno, moramo da razmišljamo o sebi, o Balkanu, Albaniji, Srbiji, Makedoniji, Crnoj Gori. Psihološki, ova zabrinutost se mnogo oseća. To je zato što postoje argumenti za strah“, rekao je Čupi.

On navodi da je za Albaniju poseban razlog za zabrinutost fondacija MEK, iranske opozicije.

„Za Albaniju postoji argument da je fondacija MEK iranske opozicije opasnost za nas. Sklonili su se negde u nekom selu u našoj zemlji, a ljudi kažu da je to opasnost. Isto važi i za američku vojnu bazu na Kosovu. Ljudi maštaju i imaju pravo na to, baš kao što imaju pravo na predrasude. Na kraju krajeva, u svakoj predrasudi postoji opasnost. Koliko je moguć ili koliko veliki može biti ovaj rizik? Albanija je skupo platila za iranski sajber napad. To nije bila mala stvar, tamo je bila značajna šteta. Takođe, jedan od šefova albanske tajne službe izjavio je ovih dana da u našoj zemlji imamo neke ljude koje Iran plaća kako bi izazvali dezinformacije ili diverziju“, kaže Čupi.

Govoreći o međunarodnom angažovanju Albanije, ističe da zemlje regiona traže sigurnost kroz saveze sa SAD.

„Uključeni smo u Odbor za mir u Gazi, inicijativu američkog predsednika. Ovo je veoma diskutabilan trenutak, ali i jednostavan za razumevanje. Pa, zašto je Albanija deo odbora, stvarajući rizike za sebe zbog svog angažovanja? Mi smo mala zemlja, nalazimo se na problematičnom poluostrvu, kao što je poznato širom sveta. Realno, ni mi, ni Srbija, ali posebno mi, nismo imali nepokolebljivu podršku Evrope u proteklim godinama. To je naše iskustvo. Čak i danas tražimo da se proces integracije u EU ubrza. Dok god nismo imali ovu podršku od Evrope i sumnjamo da je možemo imati, svakako moramo biti na strani SAD“, ističe naš sagovornik. 

Ukazuje da je Albanija, zahvaljujući savezima sa SAD i EU, danas bolje zaštićena od sajber napada i drugih pretnji.

„Doživeli smo sajber napade i sada imamo mnogo jaču odbranu nego ranije. Čak i u ovom slučaju, imali smo podršku SAD i, naravno, Evropske unije, jer su to nerazdvojivi aspekti. Ako nas direktno napadne Iran, dakle ako Albanija bude direktno napadnuta, to znači da je napadnut i Nato, a napadom na zemlju Natoa, ta zemlja će nesumnjivo imati i zaštitu alijanse. To je privilegija ili korist članstva u takvom savezu“, zaključuje Čupi.

Međutim, univerzitetski profesor iz Skoplja Cane Mojanoski upozorava za Kosovo onlajn da svaki vojni konflikt, a posebno na Bliskom istoku, uvek otvara pitanje delovanja raznih ekstremističkih grupa sa pozicija ekstremnog radikalizma.

„To ukazuje da se taj proces nalazi u stanju hibernacije, ili da pojedini konfliktni događaji podstiču njegovo javljanje. Mi smo ne tako davno bili svedoci različitih grupa koje su se pojavile tokom migrantske krize, kada su stanovnici iz tih krajeva dolazili u zemlje Evrope. Takođe, u tom periodu odvijali su se vojni konflikti na Bliskom istoku, što je na jedan ili drugi način uticalo. Ovaj konflikt se apsolutno ne razlikuje od prethodnih, a strukture koje podstiču ili podržavaju radikalne grupe i dalje su prisutne i njihovo aktiviranje može se očekivati kao rezultat društvenih, političkih i drugih stanja u zemljama Zapadnog Balkana i Evrope“, kaže profesor.

Na pitanje o postojanju neaktivnih ekstremističkih mreža u regionu, Mojanoski navodi da se sa sigurnošću ne može tvrditi da su one iskorenjene.

„Verovatno su oslabljene, ali mogu dobiti novi podsticaj i jačanje, kako kadrovski, tako i finansijski. Ako ste vojni analitičar ili strateg, prirodno je da budete zabrinuti i da očekujete da takva pojava može biti moguća. Njihovo pojavljivanje ne zavisi samo od naših očekivanja, već od realnih interesa nosilaca vojnog konflikta, onih koji pored vojnog konflikta žele da ostvare svoje ciljeve. Ako su jednom uspostavljene, takve mreže je veoma teško trajno iskoreniti, a moguće je da zaspale ili hibernirane mreže na Zapadnom Balkanu i šire ponovo postanu aktivne“, ističe naš sagovornik.

Govoreći o ranjivosti zemalja regiona, profesor ističe ključne faktore - poput Nato baza.

„Ranjive su sve zemlje u kojima postoje vojne strukture ili vojne baze, posebno američke, ili koje su deo Nato saveza. U tom kontekstu, Albanija ima dugo zategnute odnose ili prekinute diplomatske odnose sa Iranom, članica je Natoa i poseduje vojne objekte koji mogu biti predmet interesa. Kosovo takođe ima vojnu bazu SAD. Ako je kriterijum za opasnost prisustvo vojnih baza ili pozicija na migracionim rutama, sve zemlje Zapadnog Balkana potencijalno su izložene“, upozorava on.

Dodaje da to ko će biti više ili manje ugrožen zavisi od procene sila koje imaju nameru da izazovu incidente sa ciljem skretanja pažnje ili destabilizacije.

„U tom kontekstu, zemlje regiona moraju da povećaju međusobnu saradnju, razmenu informacija i rad na smanjenju mogućnosti pojavljivanja ekstremističkih i drugih provokacija u narednom periodu“, zaključuje Mojanoski.