Sporazum o članstvu u Odboru za mir uneo nemir u Skupštinu Kosova

Upadljiva rezervisanost premijera i lidera Samoopredeljenja Aljbina Kurtija prema članstvu Kosova u Odboru za mir još početkom godine tumačena je kao njegov pokušaj da ostane „na liniji“ evropskih saveznika, ali i kao posledica pogoršanih odnosa sa Vjosom Osmani koja je kao predsednica potpisala Povelju te inicijative Donalda Trampa. Sada, kada je baš poslanica Samoopredeljenja u Odboru za spoljne poslove Skupštine Kosova zatražila da se jedan član tog sporazuma precizira pre nego što ga poslanici odobre, analitičari kažu da je taj potez, s obzirom na to da se međunarodni sporazumi ne mogu menjati, zapravo poruka i bivšoj predsednici i američkoj administraciji.

Piše: Jelena Milenković

Pristupanje Kosova inicijativi koju je pokrenuo američki predsednik Donald Tramp, na marginama Foruma u Davosu krajem januara, političari i javnost na Kosovu uglavnom su podržali. Mahom su to shvatili kao privilegiju za Prištinu i važan korak u produbljivanju partnerstva sa SAD, iako im je zasmetalo to što je paraf na Povelju Odbora za mir stavila Vjosa Osmani čiji se predsednički mandat bližio kraju, pa je to protumačeno kao njen adut u kampanji za reizbor. Nekima je to, čini se, zasmetalo malo više, pa je upadljiv bio izostanak glasne podrške Vlade i premijera Aljbina Kurtija.

Od januara su se mnoge stvari promenile, pa je i Odbor za mir u izvesnom smislu, usled sukoba u Iranu, pao u drugi plan i kod njegovog inicijatora sa druge strane Atlantika, ali je Predlog zakona o potvrđivanju tog sporazuma stigao u kosovski parlament. I tu je naišao na prepreku.

Vlada Kosova je nedavno lako usvojila odluku o slanju pripadnika Kosovskih bezbednosnih snaga u Pojas Gaze, u okviru Međunarodnih stabilizacionih snaga, što je inače ideja vodilja Odbora za mir. Tu odluku su pre tri dana potvrdili i poslanici i to sa 89 glasova za, bez glasova protiv i bez uzdržanih.

Ipak, za Sporazum o članstvu u Odboru za mir na skupštinskom Odboru spuštena je rampa, a to je učinila poslanica Samoopredeljenja Arbereše Krieziju-Hiseni koja je na sednici tog tela rekla da je „jedna rečenica u članu 2. stav 2 problematična i treba je poboljšati“, dodajući da je reč o problemu u formulaciji, te da se mora videti da li je sporazum u skladu sa zakonima i direktivama Evropske unije. Zato je na sednici Odbora osnovana Radna grupa koja bi ove sedmice trebalo da usaglasi Predlog zakona o potvrđivanju tog sporazuma.

Da li je samo do formulacije?

Diskusija o odnosu Samoopredeljenja prema Sporazumu o članstvu za mir nastavila se u petak u skupštinskoj sali.

Poslanik Demokratske partije Kosova Enver Hodžaj kritikovao je vladajuću partiju, navodeći da „države moraju biti ozbiljne u vezi sa onim što govore i dogovaraju u inostranstvu i da to sprovode u zemlji“.

Iako je, kako je rekao, način na koji je Osmani u Davosu dala podršku toj inicijativi, bez pokretanja tog pitanja sa Vladom Kosova, bio kršenje zakona, još ga je više zabrinulo što skupštinska većina pokušava da počini drugo kršenje zakona kako bi promenila sporazum o Odboru za mir.

„Spoljna politika nije platforma za ispunjavanje želja, niti mesto gde se nečiji ego sudara. To je proces u kome države moraju biti ozbiljne u vezi sa onim što govore u inostranstvu i sprovode u zemlji... Ne možemo potpisati nešto drugo u inostranstvu, a zadržati potpuno drugačiji stav u zemlji. Okončajmo ovaj politički cirkus“, rekao je Hodžaj, koji je i bivši ministar spoljnih poslova.

Poslanica Samoopredeljenja Arbereše Krieziju-Hiseni ostala je pri tvrdnji da vladajuća većina nije protiv članstva u Odboru za mir, već da je ideja da se sporazum uskladi sa kosovskim zakonodavstvom.

„U principu, niko nije protiv toga, mislim na sve političke subjekte zastupljene u parlamentu. Dogovor je bio obostran da se formira Radna grupa, u kojoj ste vi, gospodine Hodžaj, predloženi kao predstavnik opozicionih stranaka. Drago mi je, jer verujem da ćete pružiti stručni doprinos ispravnoj izradi ovog Predloga zakona. Do sada je samo Albanija ratifikovala ovaj sporazum i niko drugi, pošto je ideja da se zakon uskladi sa jurisdikcijama država članica. Nema razloga za brigu, a još manje da izgleda kao da se protivimo tome. Nismo protiv toga, ali smo zainteresovani da Predlog zakona bude usklađen i dobro regulisan“, rekla je Krieziju-Hiseni.

Poruka za Osmani i SAD

Istoričar Stefan Radojković kaže da je odlukom skupštinskog Odbora na intervenciju poslanice Samoopredeljenja, vlada Aljbina Kurtija zapravo šalje poruku i bivšoj predsednici, od koje se politički udaljila, kao i američkoj administraciji koja je suspendovala otvaranje strateškog dijaloga.

Podseća da su se Kurti i Osmani tokom njenog mandata sve više udaljavali, dok početkom godine je postalo jasno da je većina koju Samoopredeljenje ima u parlamentu neće kandidovati za predsednicu.

„Tako da je to direktna poruka upućena njoj, ali je isto tako upućena i administraciji Donalda Trampa koja je suspendovala otvaranje strateškog dijaloga Prištine i Vašingtona baš zbog ponašanja Kurtijeve vlade prema srpskoj zajednici i institucijama koji je trebalo da čine okosnicu Zajednice srpskih opština, zbog unilateralnih poteza u okviru njegove političke kampanje“, rekao je Radojković za Kosovo onlajn.

Mišljenja je da je Kurti, budući da smatra da međunarodna zajednica često ucenjuje Prištinu pitanjem statusa srpske zajednice na Kosovu, odlučio da pokaže dozu otpora i inata prema većem delu međunarodne zajednice, a pre svega prema Vašingtonu, pa i prema Odboru za mir.

„Verovatno je procenjeno da bi Odbor za mir trebalo da bude zamena za Ujedinjene nacije, a svi znamo da prištinska administracija želi da bude priznata kao ravnopravna članica i da bude predstavljena kao država u Ujedinjenim nacijama“, dodao je Radojković.

Međunarodni sporazumi se ne mogu menjati

Izraz političkog stava, poruka ili insistiranje na zakonu, tek činjenica je da se međunarodni sporazumi - ne mogu menjati jednostrano.

„Greška je što članovi Odbora za spoljne poslove nisu razumeli šta je međunarodni sporazum, pa su mislili da mogu da promene neki njegov član. Prema Bečkoj konvenciji o međunarodnim ugovorima, a i prema Ustavu Kosova, nikada ne možete menjati takav sporazum. Sa druge strane, parlament nije pregovaračka strana ovog sporazuma da bi intervenisala“, pojasnio je bivši diplomata Silje Ukšini za Kosovo onlajn.

Skupština, dodao je, može neki sporazum da odobri ili da preporuči vladi da o njemu pregovara, ali u ovom slučaju, konkretan dokument nije stvar pregovora.

„Poslanici su ga odbili više iz neznanja, s obzirom da i vlast i opozicija smatraju uključivanje Kosova u Odbor za mir izvan njihovih razlika. To služi Kosovu u konsolidaciji njegovog imidža i međunarodnog položaja, predstavlja ga kao međunarodni entitet sa ugledom. Odbor će preispitati ovaj stav i nakon konsultacija sa Ministarstvom spoljnih poslova ili pravnim stručnjacima, biće potvrđeno da ga neće dirati. Dakle, sporazum može biti ratifikovan ili odbijen, ali se ne može menjati“, jasan je Ukšini.

Na to da bilateralni sporazum ili potpisani ugovor povlači međunarodnu odgovornost, ukazao je i karijerni diplomata Aljbert Prenkaj uz ocenu da „nova avantura Kosova sa izradom nacrta zakona za ratifikaciju Povelje Odbora za mir predstavlja novu igru vatrom“.

Podsećajući da spremnost za članstvo u Odboru za mir, uz različita obrazloženja, nisu iskazale Italija, Nemačka, Francuska, Ujedinjeno Kraljevstvo, dok je samo Albanija, uprkos odsustvu premijera Edija Rame na ceremoniji osnivanja Odbora za mir, ratifikovala sporazum, Prenkaj je naveo da se može pretpostaviti da je nedavno taktiziranje u vezi sa Predlogom zakona o ratifikaciji Povelje Odbora za mir povezano sa stavovima evropskih zemalja, s ciljem uspostavljanja određenog balansa.

„Postavlja se pitanje: kakav balans može da izvuče država poput Kosova, koja nije deo međunarodnog okvira UN, a istovremeno ima dobru priliku za učešće u platformi poput Odbora za mir, gde su šanse za veću međunarodnu pažnju, pa i eventualna priznanja, više nego očigledne“, zapitao je Prenkaj.

Nešto slično je prethodno rekao i da profesor međunarodnog prava Enver Hasani, opisujući kao potpuno nezrelo ponašanje poslanika Samoopredeljenja u skupštinskom Odboru za spoljne poslove.

„To je potpuna nezrelost. Poslanici bi trebalo da pitaju pravno odeljenje u Ministarstvu spoljnih poslova, ako ne znaju i oni će im pokazati međunarodne standarde o tome kada i kako se može menjati ugovor koji je potpisao šef države, šef vlade ili ministar spoljnih poslova, ali koji nije prošao proceduru ratifikacije u skupštini. Skupština može jednostrano menjati sopstvene zakone, ali ne i međunarodne obaveze Kosova“, rekao je Hasani.

U međuvremenu, i bivša predsednica Vjosa Osmani pozvala je poslanike da hitno i jednoglasno ratifikuju Sporazum o članstvu Kosova u Odboru za mir.