Šta će biti sa zahtevima da EU uvede mere protiv Srbije?

I pored sve glasnijih poziva iz pojedinih evropskih centara, ali i regiona, da se Srbiji nakon događaja u Banjskoj uvedu kaznene mere, takva odluka nije izvesna u ovom trenutku, smatraju sagovornici Kosovo onlajn, i ukazuju da čak i da Brisel pribegne određenim potezima u tom smeru, oni bi bilo daleko od sankcija iz devedesetih.

Mere protiv Srbije posle događaja u Banjskoj, u kojima su poginula trojica Srba i albanski policajac, već danima traže evropski političari, pre svega iz Nemačke i Velike Britanije, a tim zahtevima pridružili su se i albanski i hrvatski premijer Edi Rama i Andrej Plenković. 

I portparol EU Peter Stano poručio je pre nekoliko dana da je EU "spremna da proceni mere u odnosu na Srbiju, ako države članice odluče da imaju dovoljno informacija, dovoljno činjenica".

Oglasila se danas i predsednica Odbora za spoljne poslove u Parlamentu Velike Britanije Ališa Kerns koja je istakla je da Velika Britanija, SAD i EU još nisu preduzele nikakve mere protiv Srbije, koja je, kako tvrdi, odgovorna za sukobe u Banjskoj, dok se Kosovo i dalje nalazi pod sankcijama EU.

Istovremeno, Viktor Orban je ispred Mađarske otvoreno poručio da ne podržava kažnjavanje Srbije, a slična stanovišta izneli su i brojni poslanici u parlamentu EU.

I slovenački premijer Robert Golob poručio je uoči današnjeg samita Evropske političke zajednice u Granadi, kojem prisustvuju i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Kosova Vjosa Osmani da ne misli da su sankcije rešenje i da one mogu da dovedu do trajnog rešenja. 

Sagovornici Kosovo onlajn iznose više razloga zbog čega smatraju da ozbiljnije sankcije u ovom momentu protiv Srbije nisu izvesne, među kojima je i činjenica da još ne postoje pouzdana saznanja o dešavanjima u Banjskoj i da je o tome potrebno sprovesti nepristrasnu i detaljnu istragu. 

Docent Fakulteta političkih nauka Milan Krstić ocenio je za Kosovo onlajn da je nerealno usvajanje mera protiv Srbije, jer veruje da bi se više država unutar EU protivile tome.

"Razlog tome je i što EU, kao fasilitator dijaloga ima izbaždarenu poziciju, koja podrazumeva da ne treba forsirati u ovom trenutku, koji je vrlo fragilan i gde je moguće da se situacija dodatno destabilizuje, bilo kakve tvrde mere koje bi dovele do pogoršanja poverenja između Beograda i Prištine", objašnjava Krstić.  

Smatra da, i ako bi i bilo nekih kaznenih mera, da bi se one više odnosile na neki oblik diplomatskih sankcija, poput onih koje postoje trenutno prema kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju. 

"Mogle bi da se odnose eventualno na ukidanje nekih oblika pomoći, uz stavljanje do znanja da je pristupni put EU do daljnjeg zamrznut. Bilo kakve sankcije koje podsećaju na one iz devedesetih ili one koje se trenutno primenjuju prema Rusiji, apsolutno sam siguran da ne bi došle u obzir. Ove prve mere koje su ograničenije jesu moguće, ali tek ako dođe do nekih novih eskalacija", navodi Krstić.  

Objašnjava da Evropska komisija može i mimo odluke Saveta EU da pokrene jedan deo kaznenih mehanizama, koji su ograničeni i dodaje da ne postoji mogućnost za oštrije sankcije, jer njih uvodi Savet. 

"EK može da uvede neke restrikcije na programe ekonomske pomoći, to je moguće da se desi, ali iz razloga koje sam već naveo, pošto je EK neko ko je nadležan i za posredništvo u dijalogu Beograda i Prištine i gde je faktički imenovan i specijalni izaslanik. EK se stara da bude koposrednik u tom procesu, pa ne verujem da bi iz tih diplomatsko-političkih procesa posezali za tom merom. To će više biti neka vrsta poziva, eventualno pretnje, da ako bi opet došlo do ovakve situacije može da dođe do implementacije takvih mera", ističe Krstić. 

Smatra da je o ukidanju vizne liberalizacije, koja se takođe pominje kao moguća mere, izlišno govoriti u ovom trenutku. 

"To je mera koja bi mogla da nastupi iz nekih drugih razloga. Bilo je situacija u kojima se govorilo da bi to moglo da dođe pod reviziju, ali iz drugih razloga, kao što je ulazak državljana trećih država u Srbiju, koje nisu na listi vizne liberalizacije sa zemljama EU, kao što su državljani Kube, Indije. Ta mera može da bude i zbog velikog broja tražilaca azila. Srbija je uskladila svoje propise, nemamo veliki broj tražilaca azila. To su teme uglavnom iz oblasti unutrašnjih poslova", kaže Krstić. 

Potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić kaže za Kosovo onlajn da ne očekuje da će se u Evropskoj uniji razmatrati bilo kakve mere protiv Srbije pre završetka istrage o tragičnim događajima u Banjskoj.

Grubješić podseća da je i pre događaja u Banjskoj, kada su poginula trojica Srba i albanski policajac, bilo pretnji sankcijama i za Prištinu i za Beograd.

"Podsetiću da je sankcijama zapretio francuski predsednik Emanuel Makron ako se ne počne sa implementacijom Ohridskog sporazuma, a sada je tih glasova i zahteva da se kazni Srbija još više. Spektar mogućih sankcija je širok: od ponovnog uvođenja viza, preko uskraćivanja finansijske podrške, pa sve do neke vrste izolacije. Na nivou EU sve restriktivne mere prema nekoj zemlji donose se konsenzusom i to je malo verovatno, ali postoje mere koje neke članice mogu da uvedu i bilateralno. Do završetka istrage oko Banjske ne bi trebalo ni da se razgovara na tu temu unutar EU, a kamoli da se bilo šta odlučuje", smatra Grubješić.

Ona, međutim, ukazuje da to ne sprečava Evropski parlament da na zahtev socijalista raspravlja o tome i da donese pravno neobavezujuću rezoluciju koja će ipak imati politički uticaj na "izvršnu vlast" - Evropsku komisiju i Savet EU.

"U svakom slučaju, veoma težak period je pred nama, podignuta je lestvica, a jedini način da se izađe iz ovoga je nepristrasna istraga o dešavanjima u Banjskoj, potpuna deeskalacija na severu KiM i daleko veća uloga Kfora u obezbeđivanju mira i stabilnosti nego do sada", zaključuje Grubješić.

I direktor Centra za savremene politike i urednik portala Juropijan vestern Balkans Nemanja Todorović Štiplija smatra da EU neće žuriti sa uvođenjem restriktivnih mera za Srbiju, na koje pozivaju iz pojedinih zemalja Unije i regiona, dok ne utvrdi šta se zaista desilo u Banjskoj 24. septembra.

"U Granadi će biti jedinstvena prilika da se predsednik Srbije i predsednica Kosova oči u oči sastanu sa liderima EU i država članica. Verujem da će predstavnici država članica preneti i predsedniku Srbije i predsednici Kosova svoj stav o dešavanjima u Banjskoj. Evropska unija neće žuriti sa svojim odlukama koje se tiču bilo kakvih restriktivnih mera prema Srbiji dok se ne dokaže šta se zaista desilo u Banjskoj pre desetak dana", rekao je Štiplija za Kosovo online.

Dodaje da države EU mogu da donesu restriktivne mere u okviru saveta EU, ali i za to je, podseća, potreban konsenzus država članica. 

Prema njegovim rečima, u slučaju Srbije neće doći do konsenzusa u Uniji.

"Pretpostavka je da to neće moći u slučaju Srbije jer svakako imamo jednu zemlju koja neće podržati takvu vrstu restriktivnih mera prema Srbiji", naglasio je Štiplija.

Sa druge strane, napominje, one restriktivne mere koje su uvedene Kosovu zbog neimplementacije Briselskog, odnosno Ohridskog sporazuma, mogu da budu primenjene i na Srbiju što je, kako ističe, EU naglasila u trenutku kada ih je uvodila Prištini.

"Te restriktivne mere prvenstveno treba da podrazumevaju da se svi odnosi Srbije i EU usmere na dijalog Beograda i Prištine i da to bude glavni fokus odnosa u tom trenutku", zaključio je on.