Krstić: Nerealno usvajanje težih mera protiv Srbije, više zemalja EU bi se tome protivilo

Docent Fakulteta političkih nauka Milan Krstić ocenio je za Kosovo onlajn da je nerealno usvajanje mera protiv Srbije, koje traže neke zemlje EU, ali i regiona, dodajući da čak i kada bi neke kazne bile uvedene da bi one bile "daleko od sankcija iz devedesetih". 

Krstić je kazao da je moguće da će razgovora o merama i protiv Beograda i protiv Prištine biti i na današnjem samitu lidera Evropske političke zajednice u Granadi, u Španiji, na kojem učestvuju i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Kosova Vjosa Osmani, s obzirom na to, kako objašnjava naš sagovornik, "da je Evropski parlament pozvao Evropsku uniju da usvoji mere i protiv jedne i protiv druge strane kojima bi ih podstakla na dijalog". 

"Međutim, mislim da je perspektiva usvajanja bilo kakvih kaznenih mera protiv Srbije prilično nerealna u ovom trenutku, jer verujem da bi se više država unutar EU protivile tome. Razlog tome je i što EU, kao fasilitator dijaloga ima izbaždarenu poziciju, koja podrazumeva da ne treba forsirati u ovom trenutku, koji je vrlo fragilan i gde je moguće da se situacija dodatno destabilizuje, bilo kakve tvrde mere koje bi dovele do pogoršanja poverenja između Beograda i Prištine", objašnjava Krstić.  

Smatra da, i ako bi i bilo nekih kaznenih mera,da bi se one više odnosile na neki oblik diplomatskih sankcija, poput onih koje postoje trenutno prema kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju. 

"Mogle bi da se odnose eventualno na ukidanje nekih oblika pomoći, uz stavljanje do znanja da je pristupni put EU do daljnjeg zamrznut. Bilo kakve sankcije koje podsećaju na one iz devedesetih ili one koje se trenutno primenjuju prema Rusiji, apsolutno sam siguran da ne bi došle u obzir. Ove prve mere koje su ograničenije jesu moguće, ali tek ako dođe do nekih novih eskalacija", navodi Krstić.  

Objašnjava da Evropska komisija može i mimo odluke Saveta EU da pokrene jedan deo kaznenih mehanizama, koji su ograničeni i dodaje da ne postoji mogućnost za oštrije sankcije, jer njih uvodi Savet. 

"EK može da uvede neke restrikcije na programe ekonomske pomoći, to je moguće da se desi, ali iz razloga koje sam već naveo, pošto je EK neko ko je nadležan i za posredništvo u dijalogu Beograda i Prištine i gde je faktički imenovan i specijalni izaslanik. EK se stara da bude koposrednik u tom procesu, pa ne verujem da bi iz tih diplomatsko-političkih procesa posezali za tom merom. To će više biti neka vrsta poziva, eventualno pretnje, da ako bi opet došlo do ovakve situacije može da dođe do implementacije takvih mera", ističe Krstić. 

Smatra da je o ukidanju vizne liberalizacije, koja se takođe pominje kao moguća mere, izlišno govoriti u ovom trenutku. 

"To je mera koja bi mogla da nastupi iz nekih drugih razloga. Bilo je situacija u kojima se govorilo da bi to moglo da dođe pod reviziju, ali iz drugih razloga, kao što je ulazak državljana trećih država u Srbiju, koje nisu na listi vizne liberalizacije sa zemljama EU, kao što su državljani Kube, Indije. Ta mera može da bude i zbog velikog broja tražilaca azila. Srbija je uskladila svoje propise, nemamo veliki broj tražilaca azila. To su teme uglavnom iz oblasti unutrašnjih poslova", kaže Krstić. 

Naglašava da je EU retko kada posezala za ovim instrumentom kao političkim sredstvom. 

"Bilo je izuzetaka, na primer 1992, izolacija Savezne Republike Jugoslavije. Ali zaista ne treba praviti te paralele sa devedesetim, ovo je daleko od takve situacije", zaključuje Krstić.