Pomak u dijalogu za kraj mandata Lajčaka: Mali za proces, dovoljan za EU?

Održanim sastankom u Briselu juče je završena još jedna godina u dijalogu Beograda i Prištine, procesu koji traje od 2011. godine, ali i epoha izaslanika EU Miroslava Lajčaka. Sagovornici Kosovo onlajna na jučerašnju rundu gledaju kao na mali pomak, što je, kako ocenjuju, i bilo važno Evropskoj uniji koja želi da pokaže da dijalog živi.

Piše: Milena Miladinović

Nakon nekoliko neuspešnih pokušaja tokom čitave godine, juče je na, prema oceni EU, uspešnom trojnom sastanku, dogovoreno formiranje Zajedničke komisije za nestala lica koja će biti uspostavljena u skladu sa usvojenom Deklaracijom. Lajčak, koji je na kraju svog mandata, najavio je da će uskoro EU biti domaćin sastanka Zajedničke komisije.

Ostali sporovi u procesu dijaloga ostaju bez dogovora.

Srbija ni na kraju godine nije dobila odgovor na pitanje da li Priština podržava evropski nacrt statuta ZSO, ali je zato od glavnog pregovarača Kosova Besnika Bisljimija dobila - osmeh.

Glavni pregovarač Beograda Petar Petković, objasnio je nakon održane runde dijaloga, da je srpska delegacija insistirala na važnim pitanjima za Srbe na Kosovu, kao što su formiranje Zajednice srpskih opština i pitanje deeskalacije, na šta je Kosovska strana ostala nema.

„Čak i kada ga je Lajčak upitao da li ima odgovor na pet puta postavljeno pitanje – on je rekao da mora da se konsultuje, kao da ne zna o čemu je reč...“, naveo je Petković.

Bisljimi se u svojoj izjavi nakon sastanka fokusirao na bilateralni sastanak sa Lajčakom, i naveo da su razgovarali o energetici, mogućnosti otvaranja prelaza, zvaničnih poseta… O ZSO i deeskalaciji nije imao šta da kaže.

Miroslav Lajčak, izaslanik EU za dijalog Kosova i Srbije od aprila 2020, za četiri i po godine nije uspeo da reši mnoga pitanja u tom procesu. Njegov mandat ističe 31. januara naredne godine, a za sada nije poznato da li će EU imenovati novog izaslanika, ili će vođstvo preuzeti nova šefica diplomatije EU Kaja Kalas.

Prema oceni sagovornika Kosovo onlajna, ishod sastanka u Briselu je završen pozitivnom notom, što je jako bitno za EU da pokaže da je taj proces živ. Ipak, kako ističu, najvažnija pitanja su ostala nerešena, pa će dijalog morati da sačeka sledeću godinu, novu ili staru vlast na Kosovu, ali i u Americi.

Nadmašio očekivanja

Politikolog Ognjen Gogić istakao je da je poslednja runda dijaloga u Briselu nadmašila očekivanja budući da je postignut dogovor da strane zajedno rade dalje na utvrđivanju sudbine nestalih lica. Napominje da dijalog već dugo vremena nazaduje ili stagnira, te da niko nije očekivao da će se poslednji sastanak u okviru mandata specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka završiti pozitivnom notom.

„Ironično bi se moglo reći da je dijalog čak i nadmašio očekivanja zato što niko nije nikakva očekivanja od ovog razgovora imao, a ipak se završilo na pozitivnoj noti tako što je konstatovano da postoji saglasnost da se radi dalje na utvrđivanju sudbine nestalih lica. Iako je to tema koja se već duže vreme provlači kroz dijalog bez rezultata, ipak je pozitivno da se na taj način završi da je postignut neki dogovor i neka saglasnost strana“, rekao je Gogić za Kosovo onlajn.

Jučerašnji sastanak u Briselu, pojašnjava, imao je pre svega funkciju da zaključi Lajčakov mandat.

Primećuje da je dijalog zakazan kada se u Briselu održavaju brojni sastanci te da je bilo potrebno pokazati da je taj proces „živ“.

Zapaža da je dijalog imao neku svoju dinamiku od 2011. do 2016. godine, nakon čega je usledila stagnacija i urušavanja dogovora.

Danas, konstatuje, o dijalogu u Briselu se ne može govoriti kao o okviru koji daje rezultate.

„Dijalog je imao neku svoju trajektoriju od 2011. do 2016. godine. Nakon toga smo ušli u period stagnacije ili urušavanja dogovora sa samo povremenim, sporadičnim rezultatima. Tako da zapravo mi govorimo o jednom procesu koji je u nekom prolongiranom zastoju i koji je krenuo da se urušava, tako da se o ovom formatu Briselskog dijaloga ne moze govoriti kao o okviru koji daje rezultate“, naveo je Gogić.

Ocenjuje da je dijalog uveliko ušao u fazu dekadencije kada je potrebno razmišljati o njegovoj potpunoj reformi.

Međutim, kako dodaje za to nema političke volje pre svega u EU, koja u ovom trenutku ima mnogo značajnija globalna pitanja kojima se bavi.

Govoreći o isteku Lajčakovog mandata za oko mesec dana, Gogić primećuje da je specijalni izaslanik mnoge iznenadio svojom dugovečnošću, tako da se, naglašava, ne može otpisati mogućnost da se on u dijalogu neće još zadržati, budući da EU još uvek nema jasan stav oko toga da li će dijalog voditi Kaja Kalas kao visoki predstavnik, ili će imenovati svog predstavnika.

„Lajčak zapravo neće moći mnogo toga pohvalnog da kaže za svoj rad zato što je on nasledio dijalog na jednom nivou, koji ne da nije unapređen i nije dao rezultate već se urušio, tako da se na neki način počinje iz početka i 'vade fleke' i popravlja šteta ko god bude preuzeo dijalog u predstojećem periodu“, smatra Gogić.

Za Lajčaka je, kaže politikolog, izuzetno značajno to što je završio razgovor na pozitivnoj noti te da Savet EU i Evropski Savet mogu da se posvete proširenju i politici pristupanja sa konstatacijom da je dijalog neku vrstu pomaka na kraju napravio.

„Za Lajčaka je jedino relevantno to što je sada Savet EU za opšte poslove usvojio te zaključke o proširenju gde će biti konstatovan neki napredak i da samim tim postoje neki uslovi za to da Srbija i Kosovo nastave svoj evropski put“, zaključio je Gogić.

Ključna pitanja nerešena

Poslednja runda dijaloga u Briselu, za razliku od prethodnih sastanaka u okviru tog procesa tokom poslednje dve godine, nije se završila potpunim fijaskom, ukazao je analitičar iz Severne Mitrovice Miodrag Milićević ocenjujući kao pozitivno to što su se Beograd i Priština, nakon ozbiljnog zastoja u pregovorima, dogovorili da zajedno rade na rasvetljavanju sudbine nestalih lica.

Međutim, zapaža da su i ovog puta ključna pitanja implementacije postignutih sporazuma, uključujući i ZSO, ostala nerešena.

„Imali smo određeni napredak, ne možemo da kažemo da se završio poput prethodnih, fijaskom. Ovog puta smo imali jedan dogovor koji je posle dužeg odlaganja i pomeranja rokova napokon postignut i to jeste pozitivna informacija kada pričamo o dijalogu - da nakon zaista ogromnog zastoja koji smo imali i nepoverenja, koje je verovatno vidljivo svima, jasno je da smo sada imali kakav, takav pristojan napredak“, rekao je Milićević za Kosovo onlajn.

Međutim, pitanje implementacije postignutih sporazuma između Beograda i Prištine, ukazuje, ostalo je upitno, kao i posle prethodnih runda dijaloga.

Smatra da će se o tome praviti detaljnije analize kada se budu uspostavili timovi, kako u Prištini, tako i u Beogradu, ali i na nivou međunarodne zajednice.

Budući da je Lajčakov mandat pri kraju, napominje, nije bilo realno očekivati da će biti napretka kada je reč o ključnim pitanjima - ZSO i dogovor o telekomunikaciji i energetici.

„Kada bismo sumirali kraj godine, zaista skromni rezultati po pitanju dijaloga, rekao bih nezadovoljavajući uz tendenciju da se takav pristup u dijalogu negde nastavi i tokom januara i februara“, naglasio je on.

Milićević konstatuje da stagnacija u okviru dijaloga Kosova i Srbije traje gotovo dve godine.

„Uzimajući u obzir sve turbulencije i politička dešavanja na Kosovu i veoma teške odnose između Beograda i Prištine, ova situacija traje bezmalo pune dve godine. Mi nismo imali značajnijih napredaka i svi ti 'uspesi' koji su napravljeni, ako ih je u opšte bilo, jesu napravljeni kroz izazivanje određenih kriza, bilo da je to pitanje tablica itd.“, ukazao je analitičar.

Dodaje da se ne može govoriti ni o kakvom napretku u dijalogu ako se u obzir uzme činjenica da je gotovo 10 godina prošlo od postizanja dogovora o formiranju ZSO.

Kako primećuje, po pitanju ZSO i dan danas ponavljaju se iste floskule i pozivi jednoj i drugoj strani kako bi se otpočelo sa tim.

Na pitanje šta će specijalni izaslaik EU za dijalog Miroslav Lajčak ostaviti svom nasledniku u izveštaju koji se tiče dijaloga, Milićević kaže da će taj dokument imati pozitivne i negativne aspekte dijaloga, uključujući i sve izazove sa kojima se međunarodna zajednica suočava.

Smatra da će na Lajčakovom nasledniku biti veliki teret.

„Svakako ostaje teret i odgovornost svih budućih posrednika u dijalogu, koji će se direktno angažovati i pokušati da konačno vrati politički dijalog na nivou Beograda i Prištine tamo gde je stao i na način kako je negde i otpočeo. To će biti ozbiljan zadatak za međunarodnu zajednicu, a tome će prethoditi kosovski izbori i politička stabilnost na nivou Srbije, uključujući pokušaj stabilizacije političko-bezbednosne situacije na severu Kosova. To su preduslovi koji će čekati nekog novog budućeg posrednika u procesu pregovora“, zaključio je Milićević.

Politički vetar velikih sila

Poslednji sastanak glavnih pregovarača je, bez obzira na izvestan pomak, ipak, bio samo formalnost, ističe za Kosovo onlajn analitičar iz Prištine Artan Muhadžiri i ocenjuje da bez „političkog vetra“ velikih sila, pritisaka SAD, Nemačke i Francuske, ni u narednoj godini neće doći do pomaka u dijalogu Kosova i Srbije.

„Ukoliko SAD i EU i moćne zemlje u Evropi, poput Nemačke i Francuske ne izvrše taj pritisak sumnjam da će se nešto postići. Ali, i u ove dve zemlje postoje veliki problemi, slede novi izbori u Nemačkoj, u Francuskoj je izabran novi premijer. Dakle imaju svojih problema i zato ne verujem da imaju energije i političkih resursa da ih usmere ka dijalogu Kosova i Srbije“, izjavio je Muhadžiri.

On je kazao da je poslednja runda dijaloga Beograda i Prištine u Briselu bila bolja od prethodnih, ali da je bila formalnost.

„Ova runda dijaloga je bila malo bolja od ostalih, ali u svakom slučaju bila je samo formalnost zato što je u ovom kontekstu nemoguće očekivati rešenje suštinskog dogovora. Mislim da je problem i u EU, ali i Kosovu i Srbiji. Svima je potrebno malo više ’političkog vetra“, malo ohrabrenja kako bi imali opravdanje za nastavak dijaloga“, kazao je Muhadžiri.

On je pozdravio činjenicu da je postignut dogovor o nestalim osobama, ali i upozorio da će biti potrebno puno vremena kako bi se ovo, veoma delikatno i važno pitanje rešilo.

„Ovaj dogovor sumnjam da će dovesti do rešenja. Potrebno je da se mnogo snažnije pogura i to na svim stranama“, kazao je Muhadžiri.

Smatra da ne treba očekivati da će EU u narednoj godini izvršiti dodatni pritisak na Beograd i Prištinu zato što im pitanje nerešenih problema na Balkanu trenutno nije prioritet.

„Moramo da znamo da postoje dve globalne velike krize, u Pojasu Gaze i Ukrajini, i dok se to pozitivno ne reši ne verujem da će Ballkan biti u fokusu. Ipak, ako Trampova administracija zaista napravi prave političke korake koje je promovisao tokom predizborne kampanje kako bi ubrzao završetak rata u Ukrajini i kako bi našao rešenje za Gazu, mislim da bi sledeći korak bio konačni sporazum između Kosova i Srbije“, naglasio je Muhadžiri.

Upitan da li bi naslednik Miroslava Lajčaka mogao da ubrza proces dijaloga i normalizacije odnosa Muhadžiri kaže da bi, bez obzira ko dođe na tu funkciju, doprineo sa svega „pet do deset odsto“, jer nema političku moć koja može da proizvede rezultat.

„Glavne smernice u dijalogu dolaze od velikih sila i jedna osoba ih ne može promeniti, nema takvu političku moć da bi ih promenila. Zato bez obzira ko dođe na Lajčakovo mesto te promene će biti možda pet ili deset procenata, dakle ništa bitno se neće promeniti. Insistiraće se i dalje da obe strane ispune ono što su dogovorili u sporazumima i tu neka osoba iz evropske administracije ne može da pomogne. Tu promenu mogu da naprave samo lideri velikih zemalja, predsednici, premijer važnih država kao što su SAD, Nemačka, Francuska i druge“, zaključio je Muhadžiri.

Pomak naredne godine

Predsednik Poslovne alijanse Kosova Agim Šahini istakao je da će za pomak u dijalogu biti potrebno sačekati sledeću godinu, novu vladu na Kosovu i američku administraciju, ističući da je izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak svoj posao radio profesionalno, ali da nije uspeo da utiče na mišljenje srpskih i kosovskih lidera.

Šahini je istakao da je i ova godina za dijalog više „otišla u prazno“, nego što je nešto zaista učinjeno u tom procesu.

„Dijalog je otišao u prazno, i Priština i Beograd i dalje ne shvataju da se dijalogom mogu rešiti svi problemi koji postoje između dve zemlje. Čekamo sledeću godinu, kada ćemo imati novu vladu na Kosovu, i novog predsednika u SAD, da se pokrene ta tačka, i da se dijalog završi zauvek“, rekao je Šahini.

Prema njegovim rečima, nakon odlaska Lajčaka, onome ko preuzme posredovanje dijalogom predstoji lakši posao, s obzirom da je prethodna briselska administracija dala sve od sebe da pokaže da je neophodno da se dijalog Kosova i Srbije završi.

„Gospodin Lajčak je međunarodni misionar koji je svoj posao radio profesionalno. Njegov trud ipak nije mogao da promeni mišljenje Kurtija i Vučića. Novom izaslaniku će sigurno biti lakše, jer su Lajčak i Borelj i svi ostali napravili napredak, u smislu da su shvatili da je prioritet EU i SAD da se dijalog završi“, zaključio je Šahini.