Energetska kriza i nove mere: Koje su posledice za budžete i građane u regionu?

Izbijanje novog rata na Bliskom istoku i delimično zatvaranje Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi oko 20 odsto svetske nafte, doveli su do skoka cena, što je izazvalo posebnu zabrinutost u našem regionu, koji se oslanja na uvoz. Sagovornici Kosovo onlajna navode da građani regiona za sada nisu značajno pogođeni, ali da su mere neophodne kako bi se sprečio dodatni rast cena, upozoravajući da bi vlade trebalo da budu spremne na drastičnije poteze ukoliko se kriza produži.

Piše: Jelena Novakov

Prištinski stručnjaci upozorili su da je Kosovo posebno ugroženo zbog nedostatka energetskih rezervi, a sa više strana stižu i pozivi vladi da preduzme hitne mere, između ostalog da smanji akcize i ukine PDV na gorivo. Dan nakon što je Iran zatvorio Ormuski moreuz za „neprijateljske brodove“, kosovska ministarka industrije, preduzetništva i trgovine Mimoza Kusari-Ljilja potpisala je odluku o ograničenju cena naftnih derivata, prema kojoj dozvoljena maksimalna trgovačka marža iznosi do dva evrocenta po litru u veleprodaji, a do 12 evrocenti po litru u maloprodaji. 

Na osnovu iste odluke o maržama, od 12. marta na Kosovu maksimalna cena dizela ne bi trebalo da bude veća od 1,54 evra po litru i benzina od 1,36 evra. Uprkos tome, pojedine benzinske pumpe ne poštuju profitnu maržu koju je odredilo minstarstvo, a stručnjaci upozoravaju na lančani efekat inflacije, dodajući da se to odražava na porodični i individualni budžet građana. 

„Ako cene rastu uprkos marži koju je odredio MINT, to ukazuje na probleme u primeni i nadzoru tržišta. U teoriji, ograničenje marže trebalo bi da stabilizuje cene, ali u praksi na njih utiču i međunarodne cene, kurs razmene i stvarna konkurencija na tržištu. Rešenje nije samo u postavljanju marže, već u stvarnom nadzoru tržišta, transparentnosti cena i efikasnoj konkurenciji“, kaže ekonomski stručnjak Ljuljzim Bećiri.

Direktor Privredne komore Kosova Kuštrim Ahmeti nedavno je rekao da je dobio informacije od kompanija koje se bave uvozom nafte sa Bliskog istoka da će nabavne cene skočiti dvostruko, ali Kusari-Ljilja navodi da je rast cena neizbežan, a da se stabilizacija očekuje na leto i da građani nemaju razloga za brigu.

Istovremeno, predsednik Srbije Aleksandar Vučić napomenuo je da će u narednih nekoliko meseci biti donete, kako je rekao, bolne mere za državu, ali ne obavezno i za građane, pojasnivši da će kumulativno smanjenje akcize na gorivo biti 61 odsto. On je naveo da, zahvaljujući intervenciji države, litar dizela neće preći 212 dinara, a da su rezerve 587,5 miliona kubnih metara i da su najveće u regionu.

Prema rečima predsednika Srbije, dva osnovna cilja državnih mera su puna snabdevenost i držanje cena pod kontrolom, a Vlada Srbije je produžila zabranu izvoza nafte i naftnih derivata do 2. aprila, dok je na tržište pušteno 40.000 tona dizela iz rezervi. Kancelarija za kontrolu stranih sredstava Ministarstva finansija SAD (OFAK) je takođe izdala novu operativnu licencu Naftnoj industriji Srbije do 17. aprila, kojom je omogućeno nesmetano obavljanje operativnih aktivnosti kompanije i posle 20. marta, kada ističe važenje prethodne licence izdate 20. februara.

Zbog porasta cene nafte, Vlada Albanije privremeno je smanjila akcizu za oko 20 odsto, a ta zemlja je nedavno takođe osnovala Radnu grupu za stabilizaciju cene goriva u cilju sprečavanja zloupotreba.

Severna Makedonija saopštila je da ima rezerve naftnih derivata za 60 dana i da se one nalaze u depoima četiri kompanije i u državnim rezervoarima. Prema podacima Agencije za obavezne naftne rezerve, rezerve dizela iznose 138,9 miliona litara, a benzina od 95 oktana 32,1 milion litara. Vlada u Skoplju je u ponedeljak donela odluku o smanjenju PDV-a na benzin i dizel gorivo sa 18 na 10 procenata.

Upozorenja privrednog sektora

Predsednik Privredne komore Kosova Ljuljzim Rafuna izjavio je da bi cena goriva pala za 30 do 40 odsto ukoliko bi kosovska vlada prihvatila predlog privrede i snizila akcize na nafne derivate i ukinula porez na dodatu vrednost, upozorivši da će, ako se ne preduzmu mere, cene goriva dodatno porasti.

„Uzimajući u obzir trend u zemljama Evropske unije, rast cena naftnih derivata, ali i okolnosti geopolitičkog rata, predložili smo da Vlada Republike Kosovo preduzme dve fiskalne mere. Prva je smanjenje stope akciza na naftne derivate, a druga privremeno ukidanje poreza na dodatu vrednost. Poznato je da je porez na dodatu vrednost porez koji plaća potrošač, a ne kompanija, tako da bi svako smanjenje ili privremeno ukidanje PDV-a značilo niže cene naftnih derivata i veće olakšanje za građane Republike Kosovo“, rekao je Rafuna za Kosova pres.

Prema analizama Privredne komore Kosova, ako se ove mere u potpunosti sprovedu, cena nafte mogla bi da bude smanjena za 30 do 40 odsto.

„Sada zavisi kolika će biti stopa smanjenja, odnosno za koliko procenata će se smanjiti akcize, kao i da li će se ukinuti porez na dodatu vrednost na naftne derivate ili će se samo smanjiti. Prema našoj analizi, to bi uticalo na smanjenje cene nafte za oko 30 do 40 odsto, pod pretpostavkom da se u potpunosti ukinu akcize ili porez na dodatu vrednost“, rekao je predsednik Privredne komore Kosova.

Rafuna je upozorio da, u nedostatku konkretnih mera, očekuje dalji rast cena, imajući u vidu geopolitička kretanja, uključujući tenzije na Bliskom istoku i blokade glavnih puteva snabdevanja naftom.

Predsednik Privredne i industrijske komore Kosova Skender Krasnići apelovao je na brzu akciju, jer je, prema njegovim rečima, u pitanju hitna potreba.

„Privredna i industrijska komora tražila je i traži da Vlada Kosova hitno smanji poreze i akcize na naftu, kao što to rade mnoge druge zemlje, a poslednji primer je i Italija, kako bismo obezbedili smanjenje cena koje značajno opterećuju biznis i građane pri kupovini. To istovremeno direktno utiče na rast potrošačkih cena kao posledica skupljeg transporta zbog rasta cene nafte. Ovo je hitna potreba u periodu od najmanje tri meseca, kako bismo postigli stabilnost, jer situacije u Iranu i širom sveta mogu dodatno povećati cene više nego što su trenutno“, rekao je Krasnići.

Uticaj na budžet i građane

Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije Bojan Stanić rekao je za Kosovo onlajn da ne postoje potpuno uspešne mere u borbi protiv energetske krize, jer takve kontrole cena utiču na državni budžet.

„Nema potpuno uspešnih mera, imajući u vidu da se to reflektuje na određene troškove u budžetu. S jedne strane, Srbija je zabranila izvoz nafte, a s druge je smanjila akcize koje dobija od naftnih derivata u budžet. S treće strane, razmatra se i pozivanje na određene uštede od strane stanovništva i privrede“, kazao je Stanić.

Stanić je rekao da ne treba spekulisati koliko će trajati rat u Iranu niti koje će biti posledice eventualnog produženja sukoba, te da je važno uzeti u obzir da je reč o spoljnom faktoru.

„Treba imati razumevanja da je ovo ipak spoljni faktor. Nije u pitanju nedostatak unutrašnjeg sistema, osim tog prirodnog – nemamo naftu. Činjenica je da sada, s druge strane, imamo povoljnu situaciju u tome što ćemo verovatno potpisati kratkoročni sporazum s Rusijom o nabavci prirodnog gasa, koji će svakako biti jeftiniji nego gas koji se kupuje na berzi. Mnogo će zavisiti i od toga kako će se razvijati situacija sa NIS-om, odnosno da li će moći da se nastavi kupovina i dopremanje nafte preko naftovoda Janaf“, rekao je on, dodajući da situacija zavisi i od pozicija MOL-a i OFAC-a.

Kako navodi, ova situacija, osim blagog porasta cena, trenutno nema veliki uticaj na građane, a dodaje da se ne očekuju veće promene ni u narednom periodu.

„U narednom periodu očekuje se da situacija ostane relativno stabilna. Međutim, promene su moguće ukoliko dođe do dugotrajnog rata i dodatne eskalacije, na primer ako budu pogođeni infrastrukturni objekti, ako dođe do većeg prelivanja sukoba na susedne zemlje ili ukoliko dođe do trajnije blokade Ormuskog moreuza. Tada će svakako doći do daljeg rasta cena na međunarodnom tržištu“, ocenjuje Stanić.

Drastičnije mere

Profesor Zoran Ivanovski sa Univerziteta u Skoplju rekao je da Vlada Severne Makedonije preduzima početne mere kako bi amortizovala cenovni šok i ublažila posledice za građane, ali i celokupnu ekonomiju. Prema njegovim rečima, države bi trebalo da se pripreme na uvođenje, ukoliko bude bilo neophodno, i strožih mera, uključujući ograničenja i fiksiranje cena energenata, kao i ograničenje litraže koju je moguće kupiti.

„Svedoci smo da se makedonska vlada odlučila za prvu meru, a to je smanjenje dažbina. Sve sa ciljem da se, koliko je moguće, amortizuje cenovni šok i ublaže posledice koje su najteže, pre svega, za standard građana, a svakako i kao troškovni input cele ekonomije, koji će se potom sa sigurnošću preslikati i na višu stopu inflacije. Druga mera je intervencija iz rezervi mazuta, takođe kako bi se pomoglo u obezbeđivanju električne energije u istom kontekstu. Dakle, to je jedan početni sistem mera. Vlada je oprezna u delu mera i ide korak po korak. Neki sugerišu da se možda i kasni, da je moglo ranije, međutim jasno je da je Vlada želela da vidi u kom pravcu će se kretati kriza i da li ona ima potencijal da se završi ranije od predviđanja“, rekao je on za Kosovo onlajn.

Ivanovski navodi da očekuje rast cena na globalnom nivou, te da bi države, u skladu s tim, trebalo da se pripreme na uvođenje blažih, ali i strožih mera, kao što su ograničavanje cena i zabrane točenja goriva u drugim zemljama. Kao još jednu moguću meru, Ivanovski navodi smanjenje akciza i kontrolu cena goriva, ali upozorava da to može dovesti do nestašica.

„Ovo je već opšteprihvaćena činjenica za koju se pripremaju sve države i tu će se tražiti koordinisane mere, i od strane monetarnih vlasti. Međutim, zbog karaktera inflacije, značajniji i suštinskiji odgovor treba da dođe od fiskalnih vlasti u državi. Kao što sam spomenuo, to je prva mera, a može se nastaviti i dodatnim merama, poput smanjenja akciza, pa i PDV-a, i u krajnjoj liniji kontrolom cena goriva, koja, s druge strane, može imati kao posledicu stvaranje nestašica, što je najmanje poželjna opcija. Drugo pitanje koje je od interesa za građane jeste ne samo cena, već i održivost u snabdevanju“, kaže on.

Prema njegovim rečima, države treba da se fokusiraju na politike koje će obezbediti kontinuitet snabdevanja gorivom.

„Paralelno sa aktivnostima i merama koje se preduzimaju radi očuvanja cenovne stabilnosti i što nižeg nivoa inflacije, države treba da prave dobre projekcije i vode odgovorne politike, sve sa ciljem da obezbede kontinuitet u snabdevanju gorivom. Jer, koga god da pitate, možda je važnije pitanje da li će goriva biti na duže staze – za cenu će se ljudi nekako snaći. Nedostatak goriva ima direktan negativan uticaj na sve ekonomske tokove i može dovesti do još ozbiljnijih negativnih kretanja u nacionalnoj ekonomiji“, navodi Ivanovski.

Uvoz i rezerve

Šef poslovne administracije i informacionih tehnologija Kanadskog tehnološkog instituta Enriko Čeko kritikovao je odluku albanske Vlade da formira Odbor za transparetnost i rekao da bi trebalo dobro razmotriti pitanje državnih rezervi, ukazavši na problem sa uvozom ugljovodonika i skladištenjem goriva u toj zemlji.

„Po mom mišljenju, nije dobro što je vlada formirala Odbor za transparentnost. Ovo pitanje može se rešiti mnogo jednostavnije. Cene goriva u takvim periodima mogu se određivati i vladinom odlukom, koja može pratiti situaciju na nedeljnom nivou. Nema potrebe za formiranjem Odbora za transparentnost. Albanska vlada bi trebalo ozbiljno da razmotri pitanje državnih rezervi, jer nemamo nikakve informacije o tome da li postoje državne rezerve ugljovodonika u skladu sa zakonom. Ne znamo kakvo je stanje kapaciteta za skladištenje goriva u Albaniji, jer smo videli da kompanije koje uvoze gorivo nemaju dovoljne kapacitete za skladištenje“, rekao je on za Kosovo onlajn.

Ukazao je na probleme sa uvozom ugljovodonika u luku Drač, zbog čega se gorivo skladišti u Italiji, a zatim doprema u Albaniju u skladu sa potrebama.

„Imamo problem sa uvozom ugljovodonika jer dubina luke Drač ne dozvoljava brodovima velike tonaže, većim od 50.000 tona, da tamo uplove. Zato smo primorani da gorivo skladištimo u Italiji i odatle ga dopremamo u Albaniju manjim brodovima. Pre svega, trebalo bi da pronađemo luku u Albaniji koja ima veću dubinu od luke Drač, koja iznosi devet metara leti, a 11 metara zimi. Brodovi od 500.000 tona zahtevaju veću dubinu. Najpogodnije mesto za takvu luku bilo bi južno od Karaburuna“, objašnjava on, dodajući da ni zelena energija nije rešenje za Albaniju.

Čeko je istakao da su se zemlje regiona odlučile za različite mere u pripremi za energetsku krizu izazvanu novim ratom na Bliskom istoku.

„Svaka zemlja koja zavisi od uvoza ugljovodonika preduzela je određene mere. Albanija, ali i Kosovo, odlučile su da prate tržište i nadgledaju nivo strateških rezervi, što je u slučaju Albanije obavezna rezerva za kompanije od 90 dana. Takođe je odlučeno da se, ukoliko cena pređe određeni nivo – u slučaju Albanije 220 leka po litru – interveniše ukidanjem 20 procenata akcize. Druge zemlje, poput Srbije, Makedonije i Crne Gore, sledile su drugačiji pristup, prema kojem će, pored direktne podrške građanima zbog povećanja cena, doći i do intervencije u fiskalnoj politici, tačnije akcizama, ali bez postavljanja 'krova' na prodajnu cenu. Međutim, postojaće ograničenje cene iznad kojeg kompanijama neće biti moguće da prodaju gorivo. Bosna je sledila drugačiji pristup – politiku obuzdavanja rasta cena ukidanjem nekih poreza, uz direktnu i indirektnu podršku građanima“, rekao je on.