Treba li pitanje imovine staviti na dnevni red dijaloga u Briselu?

Poslednje odluke centralnih kosovskih vlasti koje se tiču opštinske imovine u Gračanici i Štrpcu, kao i prenamena objekata u opštinama na severu, ponovo su stavile pitanje imovine na Kosovu u prvi plan. Treba li ova tema da se nađe briselskom stolu? Može li doći do toga da se jednim potpisom zgradi u kojoj je neka škola ili zdravstvena ustanova u srpskim sredinama odredi druga namena ili da bude ponuđena u zakup?

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Rešavanje pitanja državne i društvene imovine Srbije na Kosovu, kao i privatne, i imovine koja pripada SPC, Beograd je više puta u ranijim fazama dijaloga sa Prištinom isticao kao suštinsko, ali je sa druge strane stizao odgovor da o imovini ne može biti razgovora jer je "ono što se nalazi na teritoriji Kosova u vlasništvu Kosova". Pitanje imovine u dijalogu je, kako kaže, jedan od naših sagovornika na neki način ostavljeno da "visi".

U tom limbu, kosovske vlasti ne sede skrštenih ruku, pa je tako u proteklih sedam dana Vlada Kosova bez prethodnih konsultacija i opštinske saglasnosti donela odluku o prisvajanju 13 hektara i 33 ari imovine opštine Gračanice, zbog projekta izgradnje "Kosovskog rezidencijalnog centra za autizam, Daunov sindrom i invalidnost za decu i starije osobe", dok je odlukom Kosovske agencije za privatizaciju za više javnih objekata na teritoriji opštine Štrpce objavljen javni poziv za davanje u zakup - "Gradska kafana", hotel "Breza", objekat "Partizanka" u ski centru i ekspres restoran u hotelu "Molika". 

Sličnih primera ima i na severu, gde su pre dve nedelje odlukom SO Severna Mitrovica parcele i objekti kosovskomitrovačkog okruga, Kancelarije za KiM, PIO fonda i vatrogasne stanice dati Ministarstvu unutrašnjih poslova na raspolaganje u trajanju od 99 godina.

Zbog ovih dešavanja predsednici opština Gračanica i Štrpce, naveli su za Kosovo onlajn da smatraju da imovinska pitanja treba da budu deo dijaloga Beograda i Prištine.

"Oduzimanje opštinske imovine u Gračanici presedan je koji je dodatno uznemirio i zabrinuo naše građane i iskreno se nadam i verujem da će preovladati zdrav razum i da će se uz pritisak međunarodne zajednice i ovo pitanje naći u dijalogu jer bez garancije nekog novog sporazuma možemo očekivati nove akcije Prištine", izjavila je za Kosovo onlajn Ljiljana Šubarić, predsednica opštine Gračanice.

Šubarić kaže da iskreno veruje da će se zaustaviti serija jednostranih akcija centralnih vlasti u Prištini usmerenih prema srpskom stanovništvu, srpskim institucijama i opštinskoj imovini. 

"Zdravstvo, obrazovanje i kultura su deo našeg identiteta i opstanka i bez tih institucija mi ovde nemamo budućnost", navela je Šubarić.

Iako je u međuvremenu, sa liste javnih objekata koje je Agencija za privatizaciju Kosova ponudila u zakup skinuta "Gradska kafana", predsednik opštine Štrpce Dalibor Jevtić saopštio je danas da se borba tim povodom nastavlja i da se i dalje insistira da isto bude učinjeno i sa drugim objektima.

Istovremeno, on smatra da tema imovine mora da se nađe na stolu briselskog dijaloga zbog "proste činjenice što ta pitanja nisu rešena kroz one mehanizme koji postoje unutar institucija". 

"Mogu da govorim o primerima od Ski-centra Brezovica do nekih drugih. Kada smo u situaciji da nešto ne možemo da rešimo kroz pravne procedure i kroz odluke legalno i legitimno izabranih predstavnika građana, kada dođete u takvu situaciju da to ne daje rezultat, naravno da onda te teme moraju da se nađu na stolu u dijalogu", izjavio je Jevtić za Kosovo onlajn.

Namera aktuelne vlasti u Prištini, kako smatra, je da se u budućnosti sve što je srpsko zatvori i uzurpira. 

"To što Priština trenutno radi preko Agencije za privatizaciju je protivpravno po važećim aktima, iz više razloga. Znam i gotovo sam siguran da Aljbin Kurti neće odustati od svojih ciljeva gde god da Srbi danas imaju bilo kakvu imovinu ili instituciju. Za Aljbina Kurtija su to političke mete u ostvarivanju njegovih političkih i nacionalističkih ciljeva", kaže Jevtić.
Kako dodaje, osim javne imovine, aktuelni režim u Prištini uzurpira ne direktno, već nečinjenjem, indirekno, i privatnu imovinu.

"To su slučajevi u Metohiji u povratničkim sredinama gde ljudi bivaju lažno optuženi za ratne zločine u situaciji kada  odbijaju da prodaju svoju imovinu i u situaciji kada traže da se njihova uzurpirana imovina vrati. Ciljevi Aljbina Kurtija su jasni i on će nastaviti sa tim akcijama a mi ćemo takođe nastaviti da se protiv svih tih odluka borimo na način na koji možemo, pre svega demokratski kroz mehanizme koje imamo, institucionalno. Na kraju krajeva, osim destabilizacije koja je jedan od ciljeva takvih odluka Aljbina Kurtija, odluke oko imovine za cilj imaju i da učine u ekonomskom smislu život Srba što težim”, ukazuje predsednik opštine Štrpce.

Docent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Severnoj Mitrovici Duško Čelić ne veruje da pitanje imovine na Kosovu može da se nađe na dnevnom redu dijaloga Beograda i Prištine jer je briselski pregovarački okvir, kako ocenjuje, sačinjen tako da odgovara Prištini, zbog čega za dijalog ne može da se kandiduje bilo koje pitanje koje odgovara Beogradu.

"Kandidovanje pitanja koja bi trebalo da budu predmet pregovora može da se učini samo uz obostranu saglasnost obeju strana i zato ne verujem da u takvom pregovaračkom okviru uopšte može da se kandiduje bilo koje pitanje koje odgovara Beogradu, odnosno Srbima na Kosovu i Metohiji, pa tako i pitanje imovine na Kosovu i Metohiji", kaže Čelić za Kosovo onlajn.

On podseća da se Priština još 2008. godine Ahtisarijevim planom obavezala da donese Zakon o restituciji, odnosno o povratku oduzete imovine nakon 1945. godine, ali da se o tu obavezu oglušila, kao da ne postoji. 

"U međuvremenu Priština je izgradila niz kvazi-institucionalnih i kvazi-sistemskih mera kojima uzurpira kako privatnu imovinu Srba, tako i ono što nazivamo društvenom imovinom i državnom imovinom nekadašnje Savezne Republike Jugoslavije. Bojim se da je slobodni prostor za delovanje administracije u Prištini i Aljbina Kurtija veoma velik, da Zapad toleriše takvo njegovo ponašanje iz više razloga i bojim se zloupotreba i izmišljanja 'razloga' zbog kojih će se uzurpirati zgrade koje su u državnoj imovini Republike Srbije i nekadašnje SRJ ili u društvenoj svojini, odnosno da će one namenu menjati veštački", kaže Čelić.

Da pitanje imovine kao tema u dijalogu Beograda i Prištine može da dobije i dimenziju koja zapravo ne bi odgovarala Beogradu, ukazuje politikolog Ognjen Gogić.  

"Ne postoji način da se ta tema formuliše na pravi način zbog rizika da kada se otvore razgovori to može da zvuči kao neka vrsta 'razdruživanja' - šta je kosovsko a šta srpsko, odnosno imovina države Srbije, a što onda može da implicira neku vrstu međudržavnog dogovora između Srbije i Kosova što je Srbija želela da izbegne", navodi Gogić za Kosovo onlajn. 

Srbija, kako dodaje, želi da izbegne situaciju u kojoj bi tražila da Kosovo prizna neku imovinu kao imovinu države Srbije jer bi to značilo da se imovina Srbije registruje po kosovskom sistemu, što je za Srbiju neprihvatljivo, budući da to zadire u statusna pitanja i zato je, kaže, pitanje imovine na neki način ostavljeno da 'visi'. 

Tema imovine, ukazuje Gogić, datira još kao problem iz vremena Unmika, kada je ova misija preuzela čitavu društvenu i državnu imovinu i započela proces privatizacije, a imovina koja nije privatizovana, danas se smatra "javnom imovinom Kosova". 

"Kosovo je, nakon što je jednostrano proglasilo nezavisnost, nastavilo da privatizuje preduzeća koje je moglo i tu je ostalo samo pitanje nepokretnosti koja su u većinski srpskim opštinama, bilo da je reč o preduzećima, čiji status do kraja nije rešen, kao što su Trepča, Gazivode ili Brezovica, bilo da je reč o drugim nepokretnostima koja koriste za svoj rad da li Privremeni organi, da li neke druge ustanove Srbije kao što su škole i bolnice. To pitanje je ostalo nedefinisano. Način da se ono reši bilo je da opštine sa srpskim većinom postanu osnivači i vlasnici tih nepokretnosti, odnosno tih ustanova koje u njima rade i da se one na taj način zaštite, da ostanu makar u rukama kosovskih Srba ako ne u rukama države Srbije. I to jeste u nekoj meri i sprovedeno, više u sredinama južno od Ibra", kaže Gogić. 

Generalna praksa Prištine, kako objašnjava, bila je da kompletnu imovinu, društvenu i državnu, koja je nekada pripadala Srbiji i Jugoslaviji, pretvori u javnu imovinu Kosova, da je privatizuje ili da je stavi na raspolaganje sopstvenim institucijama. 

Povodom poslednjih dešavanja u većinski srpskim opštinama Štrpce, Gračanica i Severna Mitrovica u kojima se na udaru našla opštinska imovina, Gogić kaže da ona potpadaju pod pitanje opšte pravne sigurnosti i da je za njih rešenje da se obezbedi da sudske instance na Kosovu budu te koje će štititi vlasnička imovinska prava, bilo fizičkih lica, bilo institucija. 

"To je jedna borba koja treba se vodi kroz institucije Kosova, ma kako da to u ovom momentu delovalo besperspektivno za Srbe na Kosovu. Možda je način i da se kroz dijalog, kao neka vrsta uslovljavanja od strane Evropske unije, recimo za napredak Kosova u Planu rasta ili ka Savetu Evrope, postavi pitanje pravne sigurnosti i vladavine prava, a što bi onda trebalo da bude odgovor i na ove situacije koje treba očekivati i u budućnosti", smatra Gogić.