Uredba CBK na snazi tri meseca: Dinara ni za lek, do praznične trpeze akrobatikom

Priprema za uskršnje praznike Srbima na Kosovu ove godine je podrazumevala najpre odlazak do Bujanovca, Rudnice ili Raške da podinu svoje plate i penzije, jer zbog uredbe Centralne banke Kosova kojom se ukida upotreba dinara već puna tri meseca ne mogu do svojih primanja na civilizovan način. I praznična trpeza biće drugačija u odnosu na prošli Uskrs, pošto u trgovinama na Kosovu više ne mogu da nađu proizvode iz Srbije. Zabrana Prištine za uvoz srpske robe od 14. juna 2023. i dalje je na snazi.

Svaki pređen kilometar da bi se stiglo do novca u bankama u Srbiji iziskuje dodatne troškove, požalili su se našim reporterima građani iz Štrpca, Grčanice, Severne Mitrovice... Za toliko im manje ostane u novčaniku za svakodnevni život. Da putuju ne mogu svi, najstariji i bolesni, svakako ne.

“Problem je i u količini novca koja se "vrti u gradu". Novca je sve manje. Ljudi ne mogu da kupe i plate nešto veliko. Nema robe iz Srbije, ljudi koji odu da podignu novac sa one strane administrativnog prelaza nešto usput i kupe i donesu, međutim, to su male količine. Penzioneri su najugroženiji”, rekao je za Kosovo onlajn Ljubiša Zubac iz Kulturnog centra "Dragica Žarković u Severnoj Mitrovici.

Nevenka Nikolčević iz Štrpca kaže da nema novca za kupovinu.

"Nigde ne kupujemo, nema ni dinara ni evra, čekamo da nam padne od Boga. Za 15.000 dinara idem u Bujanovac da podignem penziju, to je život na nuli", revoltirana je ona, a i njeni sugrađani.

Naredna runda razgovora delegacija Beograda i Prištine o rešavanju problema nastalih zbog uredbe CBK donete krajem decembra prošle godine, a koja je stupila na snagu 1. februara, mogla bi da bude 13. maja. Nakon poslednje runde, održane 25. aprila, specijalni predstavnik EU za dijalog Miroslav Lajčak saopštio je da je predstavio kompromisno rešenje za pitanje dinara i da će novi sastanak uslediti nakon što strane dostave svoje komentare.

Glavni pregovarač Beograda Petar Petković rekao je posle runde 25. aprila da pitanje dinara mora hitno da bude rešeno jer su Srbi na Kosovu ugroženi i jer se dovodi u pitanje funkcionisanje i postojanje srpskih institucija važnih za njihov opstanak, ali i da je jasno da ne postoji politička volja prištinskih vlasti da se to pitanje reši. On je potvrdio da će Beograd izaći sa komentarima novih ideja koje je predstavio Lajčak.

Na drugoj strani, glavni pregovarač Prištine Besnik Bisljimi izjavio je tada da Srbija ima "zabrinjavajuće stavove po pitanju transfera finansijskih sredstava u dinarima iz Srbije na Kosovo", i da su predlozi o stvaranju novog privrednog subjekta na severu Kosova destruktivni.

Ekonomista Saša Đogović kaže za Kosovo onlajn da očekuje da će rešenje problema nastalog zbog odluke Centralne banke Kosova da ukine platni promet u dinarima ići ka tome da Poštanska štedionica bude licencirana od strane kosovskih vlasti i da se preko nje onda obavljaju isplate svih prinadležnosti koje na Kosovu primaju građani srpske nacionalnosti.

Kako smatra, povratka na staro neće biti i treba naći novo rešenje.

"Neminovno će biti da dođe do plaćanja u evrima. Iz izjava naših predstavnika mogao sam da iščitam da su spremni na isplate u evrima i da postoji spremnost da se ide na licenciranje naše Poštanske štedionice od kosovskih vlasti preko koje bi mi dalje mogli da vršimo isplatu svih prinadležnosti koje naši građani primaju. To će ići u tom pravcu, ali naravno tu nije samo ekonomski faktor u pitanju, postoji i politički faktor u smislu da li se time direktno ili indirektno priznaju nadležnosti Centralne banke Kosova. Međutim, ako imate u vidu da su već prizante lične karte, registarske tablice, carinski pečat, da dolazi do integracije energetskog sektora, onda ne vidim nikakvu posebnu razliku što bi se kroz dobijanje licence indirektno priznala nadležnost CBK, jer na ovaj način idete u susret građanima srpske nacionalnosti i njima olakšavate život", kaže Đogović.

Fokus, dodaje, treba da bude na stanovništvu a ne na političkom nadgornjavanju, jer ljudi više meseci žive u neizvesnosti, sa dodatnim troškovima i samoorganizovanju da bi došli do svog novca.

Glavni pregovarač Prištine Besnik Bisljimi izjavio je da je "licenciranje privrednog subjekta Srbije na Kosovu neprihvatljivo“ za Prištinu, ne precizirajući da li se tu misli na Poštansku štedionicu, a Đogović kaže da ne vidi zašto bi licenciranje Poštanske štedionce bilo neprihvatljivo za Prištinu. 

"Od Centralne banke Kosova stizale su izjave da ako bilo koja banka želi da posluje na teritoriji Kosova da ona treba da bude licencirana i u tom smislu su oni već u februaru slali poruke u pravcu licenciranja naše Poštanske štedionice. Bilo bi dobro za Srbiju da ima svoju banku na teritoriji Kosova i da ta banka postepeno, sa splašnjavanjem tenzija, počne da širi poslovanje i na druga područja Kosova. Jer ako imate finansijski uticaj na Kosovu znači da možete ostavriti i neke druge uticaje i da imate druge poluge moći", smatra Đogović.

Na pitanje kako će sve ovo uticati na institucije koje su registrovane u srpskom sistemu, naš sagovornik kaže da je to pitanje trebalo rešiti pre pitanja dinara jer sada problemi jedan drugog prepliću.

"Mislim da je loša poruka bila što se krenulo sa jednostranim nametanjem odluke oko dinara i što se nije prevashodno dogovorilo pod čijom bi ingerencijom bile javne ustanove. Na bazi toga je dalje mogla da se donosi odluka o dinaru, odnosno o valuti plaćanja. Za sada, koliko vidim, zvanični Beograd će sigurno vršiti plaćanje prema tim institucijama dok se ne donese neko drugo rešenje. Kao što će vršiti plaćanja i za penzionere i primaoce socijalne pomoći na isti način kako se dogovore Beograd i Priština. Kasnije, verujem da će doći do razgovora o tome gde će biti integrisane te institucije, domovi zdravlja, bolnice, pošte.., u kom sistemu će oni dalje raditi", kaže Đogović. 

Koliko će biti potrebno da Beograd i Priština postignu dogovor u ovom trenutku niko ne može da prognozira, a kako kaže jedna meštanka Gračanice: mora da se živi.

“Mi imamo i Uskrs i slavu, sve zajedno. Cene su paprene, ali moramo da živimo", rekla nam je ona.