Zapadni Balkan između SAD i EU: Sukob nacionalnih interesa i međunarodnog prava

Izvor: Ilustracija

Spor Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije po pitanju Grenlanda doveo je zemlje Zapadnog Balkana u nezavidnu poziciju, uzimajući u obzir deklarisani cilj pristupanja Evropskoj uniji, ali i ekonomsko i vojno oslanjanje na Vašington. Izbegavanje otvorenog izjašnjavanja, kažu sagovornici Kosovo onlajna, potencijalno je najbolje rešenje, ali ističu da će stavovi u regionu biti različiti, u skladu sa nacionalnim i spoljnopolitičkim interesima.

Piše: Jelena Novakov

I pre zvaničnog početka drugog mandata, predsednik SAD Donald Tramp više puta je iskazao pretenzije, između ostalog, na Panamu, Kanadu i dansku autonomnu teritoriju Grenland.

Nakon intervencije u Venecueli i hapšenja predsednika Nikolasa Madura, Tramp je u Davosu isključio mogućnost korišćenja vojne sile kao sredstvo prisvajanja Grenlanda, ali je istakao da ciljevi SAD kada je u pitanju to ostrvo ostaju nepromenjeni.

Kosovo, Albanija i Severna Makedonija, zajedno sa vladama Italije i Izraela, među malobrojnim su saveznicima SAD koji su podržali intervenciju u Venecueli, ali sagovornici Kosovo onlajna napominju da je situacija sa Grenlandom složenija i da je potreban pažljiv pristup kako bi se izbegli nesporazumi sa Briselom.

S druge strane, Crna Gora i Srbija zauzele su jasniji stav po ovom pitanju, a crnogorski predsednik Jakov Milatović rekao je da ta zemlja podržava pravo na samoopredeljenje stanovnika Grenlanda i njihovu odluku da budu deo Danske, ali je istakao važnost dijaloga među Nato saveznicima.

Reagovanje Srbije bilo je nešto opreznije, uz napomenu da zemlja teži strateškom partnerstvu sa SAD, ali da se nalazi na evropskom putu uz zalaganje za poštovanje suvereniteta i teritorijalog intergiteta. Slični pozivi za poštovanjem međunarodnog prava stigli su iz Danske i Brisela.

U znaku smirivanja tenzija, Tramp je takođe odustao od uvođenja carina zemljama koje se protive njegovom planu za Grenland, dok je EU najavila suspenziju paketa trgovinskih mera, vrednog 93 milijarde evra, protiv SAD na šest meseci, ali stručnjaci upozoravaju da pretnja i dalje postoji, a da bi zemlje Zapadnog Balkana uskoro mogle da se suoče sa pitanjem konkretnog opredeljenja na relaciji Amerika-Evropa.

Ćutanje kao najbolje rešenje

Analitičar Nedžmedin Spahiu kaže da je raskol SAD i Evropske unije po pitanju Grenlanda doveo Kosovo u veliko iskušenje, ali da Priština ne može da utiče na tu situaciju. Za Kosovo je najbolje, ocenjuje Spahiu, da se ne izjašnjava, istakavši da su SAD i EU najveći strateški saveznici Kosova.

„Dobro je što se Kosovo nije izjasnilo do sada, ono ne može ništa pomoći i bilo kakav stav Kosova u vezi toga nema nikakav značaj, niti bilo kakava podrška jednoj ili drugoj strani, a pogotovo kada se o tome nije izjasnila ni Turska, koja je isto jedan od strateških saveznika Kosova. Ako Turska tu ne može da pomogne ili da deli pravdu, da se izjasni između evropske zajednice i SAD, zašto bi onda Kosovo trebalo da se izjasni, kada je to mala i neznatna zemlja“, navodi Spahiu.

Napominje da Kosovu može samo da naškodi jasno izjašnjavanje za ili protiv SAD.

„Za ovakve situacije, ćutanje je najbolja stvar za Kosovo. Da podrži Ameriku, verbalno u ovom slučaju, to ide protiv interesa Kosova. Da se izjasni protiv Amerike, takođe rizikuje mnogo, ipak je Amerika ta koja je stvorila Kosovo kao državu. Tako da nema nikakvog razloga da se Kosovo upliće u tu stvar. Ne može ništa da utiče, a može samo da škodi“, zaključuje Spahiu.

Severna Makedonija će pratiti EU

Analitičar Risto Nikovski uveren je da će, u slučaju Grenlanda, Severna Makedonija pratiti reakcije Evropske unije, izbegavajući direktnu ulogu na međunarodnoj sceni i fokusirajući se na svoje interese.

Nikovski veruje i da će se rešenje za Grenland pronaći i da Severna Makedonija neće biti u poziciji da bira između SAD i EU, ali je izrazio zabrinutost zbog uticaja Donalda Trampa na međunarodne odnose, kao i zbog kršenja međunarodnog prava kada je u pitanju intervencija u Venecueli i stvaranja, kako kaže, veštačkih podela.

Ocenio je da je aktuelna situacija sa Grenlandom složenija i opasnija nego sa Venecuelom, a da makedonske vlasti ovog puta neće reagovati brzo i podržati SAD, kao što je to bilo u slučaju sa hapšenjem Nikolasa Madura u Venecueli.

„Mislim da će biti mnogo pažljiviji. Pratiće više šta i kako se reaguje, kako se ponaša Evropska unija. Ovo je pitanje od specifičnog interesa za Ameriku, a činjenica je da je Tramp odlučan da ide do kraja. Čak se preti i upotrebom sile. Mislim da se to neće desiti. Međutim, iako je Tramp i do sada menjao svoje stavove, pa ne bi bilo iznenađenje da se to ponovi, mislim da će ići uporno u preuzimanju Grenlanda i da će se ipak na kraju naći rešenje, te da ni Makedonija neće biti stavljena u situaciju da mora da bira“, rekao je Nikovski za Kosovo onlajn.

Bezuslovna podrška Kosova i Albanije Trampovom planu

Politički analitičar Ben Andoni izjavio je da će Albanija podržati bilo koju američku odluku o Grenlandu, uključujući i potencijalno ugrožavanje teritorijalnog integriteta Danske, kao i da je Tirana ponosna na učešće u Odboru za mir po inicijativi predsednika SAD Donalda Trampa.

„Verujem da je stav Albanije gotovo potpuno jasan. Albanija je čak glasala potpuno jednoglasno između većine i opozicije za dokument koji ovlašćuje gospodina Ramu da predstavlja Albaniju u Mirovnom odboru. Nema sumnje da će Albanija podržati gospodina Trampa za bilo koju ideju koju ima za budućnost Grenlanda. Problem je što do ovog trenutka ne postoji definisan dokument za budućnost Grenlanda, ali u svakom slučaju, iz diskusija u albanskom parlamentu, iz govora gospodina Rame i iz sukoba sa opozicijom, shvaćeno je da je Albanija ne samo ponosna što je učesnik u ovom Mirovnom odboru, već i da smatra da je sve što dolazi iz Vašingtona vredno”, kazao je Andoni za Kosovo onlajn.

Govoreći o Kosovu, Andoni navodi da je ono u obavezi da podrži bilo koji potez Vašingtona, jer je postojanje Kosova povezano sa američkim bezbednosnim interesima.

„Pre svega, Kosovo je obavezno da zadrži svaki stav koji diktira Vašington, a to se videlo iz velikog entuzijazma gospođe Osmani kada se sastala sa gospodinom Trampom pre potpisivanja dokumenta o osnivanju Odbora za mir. To je iz jedinog razloga što je postojanje Kosova i proces njegovog državnog formiranja potpuno povezan sa američkim interesima u pogledu bezbednosti. Pitanje bezbednosti i postojanja je prvo pitanje za Kosovo. To dolazi pre ekonomskih problema koji su veoma veliki, i pre institucionalnih problema, jer znamo da su za samo godinu dana održana dva parlamentarna izbora i jedni lokalni izbori. Cilj je da Kosovo ostane područje koje pripada američkim interesima, a patos sa kojim je primljen američki poziv Kosovu pokazuje da će Priština zadržati svaki stav koji diktira Sjedinjene Američke Države”, rekao je Andoni.

Srbija jasna po pitanju teritorijalnog integriteta

Primećuje da nijedna zemlja u regionu za sada nije u potpunosti definisala stav, a da je stav Srbije oprezan, jer je jasna njena pozicija po pitanju teritorijalnog integriteta.

„Jedina koja može biti jasna je Srbija, zbog onoga što smatra kršenjem svog suvereniteta u slučaju Kosova. Verujem da će Srbija biti veoma oprezna u pristupu Odboru za mir, Bosna i Hercegovina će biti veoma haotična, dok će Kosovo, Albanija, Crna Gora i Makedonija, verujem, biti na strani američkih interesa”, zaključuje Andoni.

Selektivno poštovanje međunarodnog prava

Saradnik Novog trećeg puta Petar Donić ističe da situacije po pitanju Kosova i Grenlanda nisu uporedive, jer je to, kako kaže, stvar istorijskog konteksta, te primećuje da se više puta pokazalo da se međunarodno pravo selektivno primenjuje.

„To je pitanje istorijskog konteksta. Kosovo nije baš uporedivo sa Grenlandom iz više razloga. Prvo - kako je Grenland ušao u sastav Kraljevine Danske, kakva je trenutna situacija, relevantnost samih igrača… Sa druge strane, imamo otcepljenje Kosova i trenutni kontekst. Mi govorimo u kontekstu međunarodnog prava, ali više puta je pokazano da je međunarodno pravo selektivno“, objašnjava Donić za Kosovo onlajn.

Na pitanje kakav bi stav Srbija trebalo da zauzme po pitanju Grenlanda i koji su rizici opredeljivanja za Vašington ili Brisel, Donić podseća da se Srbija nalazi na evropskom putu, ali i da su i srpsko-američki odnosi konstantno u usponu.

„Srbija se već dugo nalazi na evropskom putu. S druge strane, Evropka unija je u prethodnih nekoliko godina, svakako u prethodnih 10 godina, pokazala sporost, tromost. To sada dolazi do izražaja, pogotovo kada imamo gotovo ratno stanje, hladnoratovsko, a negde čak i ratno stanje. Tu se vide nedostaci evropskog projekta, koji je veliki mirnodopski projekat, najuspešniji u istoriji, ali ima svoje nedostatke. A, nedostatak je brzina donošenja odluka“, rekao je Donić.

Donić je ukazao da u ovom trenutku postoji potreba za brzim „eksplozivnim“ donošenjem odluka.

„Evropa ima problem, jer mora 27 država da se usaglasi, na ekonomskom nivou. Na nivou odbrane, imamo Nato gde je takođe potrebno usaglašavajne. I to je sve, nažalost, previše sporo“, konstatuje Donić.