Kockanje sve izraženiji problem u regionu, zavisnici sve mlađi

Kockanje postaje sve izraženiji društveni problem, a kockarski zavisnici sve su mlađi - ako su posetioci kladionica pre dvadesetak godina bili sredovečni muškarci, danas su to tinejdžeri, koji zakonska ograničenja zaobilaze kladeći se preko sve brojnih i medijski agresivnih onlajn platformi, ukazuju sagovornici Kosovo onlajna iz Beograda, Tirane i Skoplja. Na Kosovu je kockanje zabranjeno 2019. godine, posle ubistva dvojice mladića u kockarnicama u Lipljanu i Suvoj Reci i na pritisak javnosti zbog porasta kriminala.

Piše: Darko Savanović

Prema rečima sagovrnika Kosovo onlajna, veći problem od brojnih kockarnica i kladionica predstavlja veliki broj ilegalnih kladionica i sve veća zloupotreba onlajn klađenja, koje je nemoguće efikasno kontrolisati.

Klađenje se povećava u vreme svetskih prvenstva i drugih velikih takmičenja, pa se tada klade i oni koji to ne rede redovno.

Srbija i Severna Makedonija imaju zakone koji regulišu kockanje i koji bi trebalo na papiru da spreče da se maloletnici kockaju, ali ne i nacionalne strategije koje bi trebalo da obuhvate prevenciju, edukaciju mladih, podizanje javne  svesti, ranu identifikaciju rizičnih ponašanja i dostupnu psihološku pomoć.

Ima mladih u ozbiljnim zelenaškim dugovima

Psihoterapeut Jelena Manojlović iz beogradskog SOS centra za odvikavanje i lečenje od kockanja izjavila je da su korisnici usluga tog centra sve mlađi ii ocenila da najveći problem predstavlja veliki broj ilegalnih kladionica i sve veća zloupotreba onlajn klađenja.

„Kao terapeut koji radi već 18 godina odvikavanje od kocke, svakako primećujemo da iz godinu u godinu, nevezano da li je Svetsko prvenstvo ili nije, koristici usluga naših su sve mlađi. Trenutno u programu odvikavanja imamo decu od 18 do 21 godinu, koji su već u uveliko u zelenaškim dugovima, znači u ozbiljnim kockarskim problemima“, rekla je Manojlović za Kosovo onlajn.

Govoreći o zakonskoj regulativi igara na sreću, ona je rekla da u Srbiji postoji Udruženje priređivača igara na sreću, koji regulišu rad kladionica, ali da je, kako je istakla, problem u tome što postoji veliki broj ilegalnih kladionica i sve veća zloupotreba internet klađenja.

„To je najveći problem i tu je najveća nemogućnost kontrole, jer svako ko nije punoletan može da ukrade ličnu kartu od roditelja, babe, dede, tetke i da napravi nalog na bilo kojoj kladionici. Tako da, i kad pokušavaju da saniraju posledice ili da regulišu, ne mogu to da urade do kraja upravo zato što su deca dovitljiva. A, i ilegalno tržište je veliko i popularno“, rekla je Manojlović.

Prema njenim rečima, zakonom je regulisano da osoba mlađa od 18 godina ne sme da uđe u kladionicu, kao i da kladionica ne sme biti na manje od 200 metara udaljena od škola.

„Oni to poštuju u nekim okvirima, ali ako poznaju radnika u kladionici, deca se dovijaju pa uđu. Ili, recimo, deca čekaju ispred kladionice nekog starijeg koji će izaći da ga zamole da uplati tiket. Ali, to je manji problem u odnosu na onlajn klađenje. To je sada svuda dostupno, ne moramo fizički biti prisutni u kladionicama, možemo iz svoje fotelje da lepo se ulogujemo“, ukazala je Manojlović.

Prema njenim rečima, za razliku od ranije sada se ipak kockanje tretira kao bolest zavisnosti i roditelji uviđaju da potrebno lečenje, dovode decu na odvikavanje i pružaju im podršku.

„Svest o kockanju kao o problemu je sve veća i veća. Kad sam počinjala, klađenje i kockanje nije bilo tretirano kao bolest zavisnosti, više je bilo  tretirano kao neka vrsta bezobrazluka i hira ili bahatosti nekog mladića ili čoveka. Sada se uviđa da postoji problem, da taj problem zahteva stručno lečenje i zaista i roditelji i porodice to shvate  i dovode decu na odvikavanje”, rekla je psiholog i psihoterapeut SOS centra za odvikavanje i lečenje od kockanja Jelena Manojlović.

Zavisnost od kocke više od loše navike

Prema njenim rečima, reklamiranje kockanja je široko prisutno, pristup lak, a onlajn platforme mnogo problematičnije za kontrolisanje, što ostavlja utisak da postoji određena tolerantnost države prema industriji igara na sreću na račun javnog zdravlja građana.

To, ukazala je, nosi i povećan rizik od od razvoja zavisnosti, finansijske nestabilnosti, pojedinaca i celih porodica, dovodi do poblematičnih međuljudskih odnosa i drugih psiholoških posledica poput anksioznosti, depresivnog ponašanja. 

„Posebno ističem uticaj na mladu i ranjivu grupu na koju upravo ova laka dostupnost i agresivna marketinška kampanja zna da utiče i da je natera da se uključi u kockanje. Sa tog aspekta bih rekla da zavisnost od kockanja nije samo loša navika kao što mnogi znaju da ga tretiraju, već jedno ozbiljno stanje koje utiče na emocije, na kontrolu impulsa, na celokupno življenje i funkcionisanje. Zato je potreban i te kako ozbiljan i sistemski pristup“, rekla je Ivanovska za Kosovo onlajn.

Ukazala je da u periodima kada su velika sportska takmičenja ili aktuelno svetsko prvenstvo, znaju da budu prepune kladionice, frekvencija je povećana, a razlog za to mogu reći da je kombinacija više faktora, a u takvoj atmosferi klađenje može da se gleda kao deo jednog grupnog iskustva ili kao način još više da se učestvuje u svemu tome.

Prema njenim rečima, kockanje u Severnoj Makedoniji je regulisano osnovnim zakonom o igrama na sreću i zabavnim igrama i kao  u većini zemalja postoje zakonske regulative u smislu licenciranja kladionica, ograničenja uzrasta, određene mere za odgovorno kockanje i oporezivanje, ali, kako je istakla, nedostaje jedna sveobuhvatna nacionalna strategija koja treba da obuhvati prevenciju, edukaciju mladih, podizanje javne svesti, ranu identifikaciju rizičnih ponašanja i dostupnu psihološku pomoć.

Da Svetsko prvenstvo deluje kao katalizator koji eskalira zavisnost od kockanja slaže se i izvršna direktorka skopskog udruženja HOPS - Opcije za zdrav život Blagorodna Koceva Simjanov, koja kaže da su kladionice mesta za druženje, gde je gledanje utakmica neraskidivo povezano sa „kulturom plaćanja“.

U Severnoj Makedoniji je, prema njenim rečima, taj problem dodatno intenziviran jer, za razliku od mnogih evropskih zemalja, još uvek nema ograničenja u oglašavanju igara na sreću tokom sportskih prenosa, što omogućava operaterima da budu 24 sata prisutni „u džepu svake mlade osobe“.

Ukazala je da ne postoji sveobuhvatna nacionalna strategija za suočavanje sa zavisnošću od kockanja, iako su preduzeti početni zakonski koraci, poput izmena Zakona o igrama na sreću iz 2024. godine, kojima je uvedeno obavezno rastojanje kockarnica i kladionica od 500 metara od škola.

Mnoge porodice u Albaniji uništila kocka

Prema njegovim rečima, kockanje je porok u kojem godine nisu bitne, pa se sve više mladih u Albaniji kladi u kladionicama, jer žele da tako zarade novac, stvore kapital i da se zabave.

„To čini situaciju još tužnijom jer ih nedostatak finansija i želja da imaju novac tera da se uključe u kockanje i stvaraju porodične probleme. Postoje porodice koje ne mogu finansijski da se nose sa ovim situacijama, a dešavalo se da su čak i prodaval svoje kuće“, rekao je Softa.

Mladi se, dodaje, uključuju u kriminalne aktivnosti, trguju drogom ili se bave nečim drugim, kako bi pronašli finansijska sredstva za kockanje.

„Zbog potrebe za novcem ili da bi povratili novac koji su izgubili u klađenju, stvara se zavisnost od igara na sreću “, konstatovao je Softa.

Istakao je da je u Albaniji bilo mnogo zloupotreba kockanja što je dovelo i do sukoba između političkih stranaka.

„To je počelo sa Evisom Martinajem (koji je pre više godina nestao i sumnja se da je ubijen), koji je bio ’kralj kocke’, a nastavilo se operacijama koje je sprovelo Ministarstvo unutrašnjih poslova, što je dovelo do zaplene prostorija za kockanje. Iz tih prostorija odneta je oprema, ali nisu pronađeni serveri zbog sofisticiranosti aktivnosti, kao i zbog činjenice da su oni koji su se bavili kockanjem postavili ove servere daleko, a ne unutar prostorija, tako da ih nisu snimale bezbednosne kamere“, rekao je Softa.

Na Kosovu kockanje zabranjeno 2019. godine

Kockanje na Kosovu je pravno i zvanično zabranjeno u martu 2019. godine, kada je Skupština Kosova izglasala Zakon o zabrani igara na sreću, koji je stupio na snagu u maju iste godine. Povod za donošenje ove rigorozne mere, kojom su zatvoreni svi kazini i kladionice, bila su tragična ubistva dvojice mladića u kockarnicama u Lipljanu i Suvoj Reci, kao i pritisak javnosti zbog porasta kriminala.