Andonović: Zapadni Balkan podložan terorizmu, posebno nakon raspada SFRJ

Analitičar Dejan Andonović smatra da je Zapadni Balkan podložan terorizmu, posebno nakon raspada SFRJ i građanskih ratova, kada su se republike raspale i postale samostalne države. Kako ističe, uvek kada dođe do takvih političkih previranja i sloma državnih sistema, stvara se prostor za delovanje terorističkih organizacija, koje svoje ciljeve mogu mnogo lakše da ostvare u nestabilnim državama nego u onima koje imaju snažne institucije.

Kada je reč o napadu na Ambasadu Izraela u Beogradu, Andonović podseća da to nije bio prvi takav incident.

„Pre dve godine dogodio se napad na izraelsku ambasadu u Beogradu, kada je korišćen samostrel. Tada je ranjen pripadnik srpskog obezbeđenja, nakon čega je podignut nivo bezbednosti. Sada se dogodio novi napad i verovatno će ponovo biti pojačane mere bezbednosti. Jedno je sigurno – izraelska diplomatska predstavništva uvek su pod najvišim stepenom bezbednosne zaštite, jer znamo kakvu politiku vodi Izrael i da je ta zemlja sve vreme u ratnom stanju. Zbog toga su njegova diplomatska predstavništva u inostranstvu potencijalne mete napada“, objašnjava naš sagovornik.

Samo dan nakon napada u Beogradu, u Italiji je uhapšeno maloletno lice iz Albanije zbog sumnje da je povezano sa terorizmom.

„Procenu o tome da li je potrebno podići nivo bezbednosti treba da donesu oni kojima je to posao. Bezbednosne službe znaju bolje od svih nas kada i u kojoj meri treba pojačati mere zaštite.

 Sve u svemu, i u Italiji i na ovim prostorima, usled različitih političkih dešavanja i protesta koji mogu da doprinesu krhkosti društva, bezbednosni fokus može da se pomeri sa terorizma na druga pitanja. U takvim okolnostima potencijalnu opasnost predstavljaju i takozvane spavačke ćelije terorističkih organizacija.

 Znamo da, prema navodima koji se iznose u bezbednosnim analizama, na Balkanu i u Evropi postoje spavačke ćelije terorističkih organizacija. Njihovo prisustvo dovodi se u vezu i sa nasleđem ratova u bivšoj Jugoslaviji, kao i sa delovanjem različitih ekstremističkih grupa, uključujući pojedine šiitske i sunitske organizacije, među kojima su Hezbolah, Islamski džihad i druge grupacije. Na ovim prostorima, u uslovima političke nestabilnosti i društvenih previranja, takve organizacije mogu pokušati da iskoriste nastalu situaciju za izvođenje terorističkih napada“, izjavio je Andonović.

Andonović ističe da su maloletnici posebno podložni indoktrinaciji, da ih je lako ideološki pripremiti i vrbovati, a da su često i fizički sposobni da izvrše teroristički napad.

„Znamo da su i u regularnim vojskama mladi ljudi zastupljeni među vojnicima, ali je posebno zabrinjavajuće kada se za takve aktivnosti koriste deca. Decu je lakše indoktrinirati, ali ih bezbednosne službe mogu teže uočiti prilikom pripreme ili izvršenja napada. Kada vidite dete, ne očekujete da ono može da izvadi eksploziv ili oružje, aktivira eksplozivnu napravu ili izvrši samoubilački napad. U takvim okolnostima mogućnosti bezbednosnih službi da spreče napad mogu biti ograničene“, kaže on.

On naglašava da su neophodni obaveštajni rad i dodatne bezbednosne mere. Nadležne službe imaju svoje procene i na osnovu njih odlučuju o potrebi za pojačavanjem bezbednosnih mera. Ipak, preventiva je najvažnija, jer je na terenu, kada se napad već dogodi, mnogo teže uhvatiti potencijalne teroriste.

„Obaveštajne, bezbednosne i kontraobaveštajne službe, u zavisnosti od oblasti u kojoj deluju, imaju određene zadatke i ciljeve i obučene su da predvide moguće pretnje, prikupe informacije i na vreme utvrde ko bi mogao da bude uključen u takve aktivnosti i odakle bi opasnost mogla da dođe.

 Sve dok se ne dogodi teroristički napad, možemo reći da su bezbednosne službe dobro obavile svoj posao. Međutim, kada se dogodi incident, kao u primerima koje ste naveli, postavlja se pitanje da li su preduzete mere bile dovoljne, šta je dovoljno i u kojoj meri je potrebno dodatno pojačati zaštitu.

 Mi ne znamo koliko je bezbednosnih mera dovoljno. Zato kažem da stručnjaci i nadležne službe imaju odgovornost da procene rizike. Preventiva je najvažnija, kao i obaveštajni i kontraobaveštajni rad, kako bi se na vreme presrele informacije i otkrili planovi potencijalnih terorističkih organizacija“, zaključuje Andonović.