Zašto Osmani sada poziva SAD da se uključe u pisanje Statuta ZSO?

Posle više od decenije od kako kosovske vlasti ne ispunjavaju ključnu obavezu iz Briselskog sporazuma, formiranje Zajednice srpskih opština, i upornog odbijanja premijera Aljbina Kurtija da se to pitanje uopšte uzme u razmatranje, predsednica Vjosa Osmani neočekivano je temu ZSO podigla u vrh političke agende Prištine, pozivajući Sjedinjene Američke Države da se uključe u pisanje Statuta zajednice.

Sagovornici Kosovo onlajn su uzdržani u pogledu ove iznenadne zainteresovanosti Osmani za ZSO,  posebno imajući u vidu da je njen poziv za pomoć SAD usledio nakon tragičnih događaja u Banjskoj, odbijanja predstavnika kosovskih vlasti da nastave dijalog sa Beogradom, i uz poruku da statut mora biti "u zakonskim i ustavnim okvirima Kosova", što je inače bio glavni kamen spoticanja da bi se ovo pitanje otkočilo.

Manevar Osmani tumači se i kao još jedno skretanje pažnje sa obaveza Prištine da deeskalira situaciju na severu, a među kojima je jedan od ključnih koraka na kojem insistiraju EU i SAD i formiranje ZSO, pored povlačenje kosovskih specijalaca sa severa i organizovanja novih izbora u četiri srpske opštine. 

Poslanik Skupštine Srbije sa Kosova Ljubomir Marić poručio je da bi angažman Vašingtona mogao da da rezultate u pravcu formiranja ZSO samo pod uslovom da se sprovede isključivo ono što je predviđeno sporazumima iz Brisela iz 2013, odnosno 2015. godine.

Marić, koji je i bivši koordinator aktivnosti Upravljačkog tima za izradu nacrta statuta Zajednice srpskih opština, navodi za Kosovo onlajn da je "planom implementacije definisano da će Upravljački tim za implementaciju Briselskog sporazuma biti taj koji će izraditi nacrt statuta" i dodaje da je taj dokument već predstavljen u Briselu. 

"Dakle, nema potrebe da bilo ko, na bilo koji način piše bilo kakve literarne radove, jer mi nismo ovde na konkursu za najbolji đački rad. Ovde se radi o budućnosti Srba i radi se o tome da ono što je potpisano, za šta postoji garancija EU kao trećeg potpisnika svih sporazuma, mora da se sprovede upravo na način na koji je dogovoreno. Niko ne može i ne treba da bude neki đak koji će pisati literarni rad na nekom đačkom konkursu", kaže Marić.

Dodaje da su predstavnici Prištine, koji uvek pominju Ustav Kosova, uz medijaciju, odnosno garanciju EU potpisali, sa njihovog aspekta međunarodni sporazum, koji je za njih obavezujući. 

"Prva tačka plana implementacije govori o usklađivanju, odnosno pripremi pravnog okvira i to je njihov domaći zadatak. Kada to budu uradili, svakako će taj akt imati svoje utemeljenje u zakonodavstvu privremenih institucija samouprave u Prištini", istakao je Marić.  

Marić napominje i da je da je dobrodošlo uključivanje međunarodnog faktora kako bi se sproveli sporazumi dogovoreni i potpisani u Briselu.

"Nama sigurno znači pomoć svakog ko je relevantan, jak i uticajan prema vlastima privremenih institucija u Prištini da oni primene sporazum. Evropska unija to do sada nije uspela da uradi, iako je ona garant postignutih dogovora. Uključivanje SAD u tom pravcu, da se sprovede isključivo ono što je potpisano i onako kako je potpisano u Briselu, uvek ćemo da pozdravimo", rekao je Marić. 

Podsetio je da su na aktivnije uključivanje međunarodnog faktora u ispunjavanje obaveza i formiranje ZSO pozivali i predstavnici Srba sa Kosova, Vlada Srbije, kao i predsednik Aleksandar Vučić kao glavni pregovarač kako bi se sprovelo ono što je potpisano u Briselu na način na koji je, kako  kaže, dogovoreno.  

"Dakle, prvi Briselski sporazum, odnosno Sporazum o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine potpisan je 2013. godine i gotovo ceo govori o formiranju ZSO. Plan implementacije ili ono što neko danas naziva po nekim drugim sporazumima hodogram, predviđa da je tačka jedan usklađivanje pravnih okvira. Ono što Priština svakako prvo treba da uradi, a nadamo se da bi i SAD u tom pravcu išle u podršci i pomoći da se formira ZSO, jeste usklađivanje pravnog okvira, dakle stvaranje uslova da se sprovede drugi deo sporazuma, a to su principi za uspostavljanje ZSO koji govore detaljno o svim nadležnostima i načinu kako će da funkcioniše ZSO", navodi Marić. 

Docent Fakulteta političkih nauka Milan Krstić ocenio je za Kosovo onlajn da pozivom predsednice Kosova Vjose Osmani da se SAD uključe u pisanje nacrta statuta Zajednice srpskih opština Priština pokušava da im se pokretanje tog pitanja pripiše kao kooperativnost, uz kalkulaciju da bi Vašington mogao da podrži da ZSO bude nešto što nije inicijalno zamišljeno dogovorima iz 2013. i 2015. godine.

Krstić ipak ističe da  je Amerika u ovom trenutku akter čije bi uključivanje u proces pregovora Srbije i Kosova bilo poželjno i za Beograd. 

"Dakle da se SAD uključe na nekom višem nivou u sam pregovarački proces. Međutim ako je takva poruka, odnosno poziv došao od Osmani, to je neka vrsta percepcije da bi Priština mogla da ima fleksibilniji pogled iz Vašingtona na to šta treba da bude Zajednica srpskih opština, nego što ima iz Brisela", smatra Krstić. 

Podseća da su se iz Brisela čule jasne i nedvosmislene poruke da ZSO mora da bude uspostavljena u skladu sa dogovorima iz 2013. i 2015. godine. 

"Mislim da će i Amerikanci zauzeti isti stav, ali treba napomenuti da u okviru ipak složenije i heterogenije američke administracije postoje različiti pogledi prema ovom pitanju i da se Osmani i drugi zvaničnici u Prištini nadaju da bi u ovom trenutku, zbog svih ovih događaja, mogli da dobiju zeleno svetlo da se uz nekakvo pokretanje osnivanja ZSO, koja u stvari ne bi bila ono što je inicijalna zamisao, njima to 'knjiži' kao da su napravili ustupak sa svoje strane", kaže Krstić. 

Dodaje da je to verovatno ono zbog čega Priština insistira na većoj ulozi Amerike. 

"Ali, opet ponavljam to ne znači da bi Amerika zaista zauzela takav stav. Verujem da i postoji dosta indicija da bi i ona bila na liniji EU koja je jasna, da mora da se formira ZSO u skladu sa dogovorom iz 2013. i 2015. godine što su, uostalom, govorili i Derek Šole i Gabrijel Eskobar i drugi zvaničnici u više navrata, tako da verujem da će i dalje biti na toj liniji", zaključio je Krstić.

Analitičar Seljatin Klokoći iz Demokracije plus smatra da je realno da se SAD uključe u pisanje nacrta statuta ZSO i navodi da je to trebalo ranije da se desi.

"Trebalo je ranije da se napiše sa SAD taj statut jer gotovo ništa ovde ne ide bez Amerike. Koliko god EU vodi razgovore, na kraju dođu SAD i bolje je da se napiše sa Sjedinjenim Državama, pa da ide dalje u EU", kazao je Klokoći za Kosovo onlajn.

Smatra da problemi koje imaju Priština i Beograd, kao i dijalog, ne mogu da se reše bez SAD.

Kako kaže, EU i SAD rade na tome zajedno, ali najveću ulogu igra Amerika jer je upravo Vašington taj koji, prema mišljenju Klokoćija, može da pronađe rešenje i za Kosovo i za Srbiju koje bi otvorilo put da postanu članice EU.

"SAD gledaju i na Srbiju i na Kosovo kao na buduće članice EU i NATO saveza. To je najbolje i za Kosovo i za Srbiju, najbolje je i za stabilnost. Koliko je teško za Srbiju da dođe do toga, to je druga stvar. Ali mislim da ima razumnih ljudi u Srbiji koji znaju da, bez obzira na tradicionalne veze sa Rusijom, mora da ide sa Evropom i gotovo sve članice EU su i članice NATO i u Evropi nema rata gotovo 100 godina zbog tog ekonomskog i bezbednosnog saveza", kazao je Klokoći.