Zbog čega se Kosovu krči put ka članstvu u Savetu Evrope?

Politički komitet Parlamentarne skupštine Saveta Evrope sutra će na vanredno zakazanom sastanku imati samo jednu tačku dnevnog reda – glasanje o izveštaju Dore Bakojani, u kojem je data preporuka da Kosovo bude primljeno u ovu organizaciju.

Iako je Bakojani, koja je izvestilac za Kosovo u PSSE, pred istim ovim Komitetom 5. marta kao glavna nerešena pitanja u vezi sa zahtevom Kosova za članstvo u SE naznačila tri: presudu Ustavnog suda o manastiru Visoki Dečani, efikasnu zaštitu srpske zajednice u severnim opštinama, odnosno formiranje ZSO i eksproprijaciju zemljišta u opštinama sa srpskom većinom, grčka poslanica je vrlo brzo dala zeleno svetlo da Kosovo postane član SE, pošto je Priština u međuvremenu sprovela sudsku odluku o vraćanju zemljišta manastiru Visoki Dečani, na koju se čekalo punih osam godina. 

Zbog čega se Kosovu otvoreno krči put ka Savetu Evrope, kada je izveštaj pravnika SE o usklađenosti pravnog sistema Kosova sa standardima SE konstatovao da je kosovski pravni okvir generalno u skladu sa međunarodnim standardima, ali da to "ne znači da nema problema u pogledu primene standarda u praksi"? 

Sagovornici Kosovo onlajna ukazuju da postoji ogroman pritisak da se prijem Kosova u ovu organizaciju izglasa, a neki su mišljenja i da ovaj proces treba posmatrati u kontekstu političkog zamaha u regionu vezanog za geopolitička dešavanja na kontinentu i težnjom da se čitav region stavi pod snažnu kontrolu međunarodnih organizacija.

Politički komitet PSSE ima 85 članova i kada bi svi oni sutra učestvovali u glasanju, za potvrdu preporuke Bakojani bilo bi porebno 57 glasova. Međutim, za održavanje sastanka dovoljan je kvorum od 27 članova, pa bi u slučaju da na glasanju bude taj broj poslanika, dve trećine bilo - 18.

Ukoliko Kosovo sutra prođe ovu stepenicu, sledeća će biti glasanje u plenumu, a konačnu odluku donosi Komitet ministara.

Šefica stalne delegacije Skupštine Srbije u PSSE Biljana Pantić-Pilja kaže za Kosovo onlajn da je pred sutrašnje glasanje manevarski prostor Srbije vrlo sužen.

„Bakojani će da predstavi svoj izveštaj i stav koji je nažalost promenila u odnosu na pre dve nedelje. Imajući u vidu da u PSSE više nisu ni delegacije Rusije, a od januara ni delegacija Azerbejdžana, manevarski prostor Srbije je dosta sužen što se tiče broja naših prijatelja u PSSE“, kaže Pilja.

Uz preporuku da Kosovo bude primljeno u SE, izvestilac Bakojani je u medijima iznela ocenu da bi njegovo članstvo donelo pravo srpskoj zajednici i svim ostalim manjinama na Kosovu da se obraćaju Evropskom sudu za ljudska prava, što bi im, kako smatra, donelo bolju zaštitu, a Pantić-Pilja kaže da je to vrlo licemerna izjava.

„Mi uvek ističemo da članovi 3 i 4 Statuta SE govore da član SE može da bude samo država u kojoj postoji poštovanje prava i poštovanje ljudskih i manjinskih sloboda. Konstantno ističemo da Kosovo nije država, ali oni to pokušavaju da suzbiju, dok se mi pozivamo na Rezoluciju SB UN 1244 da je Kosovo južna srpska pokrajina i da nijedan entitet ne može da postane članica SE, kao i da nema poštovanja već konstantnog kršenja ljudskih prava, posebno prava Srba, ali oni to ne žele ni da čuju. Tako da je ova njena izjava ’sad ćete to moći da kažete Evropskom sudu za ljudska prava’, iako u izveštaju ni ne spominje svo to kršenje ljudskih prava, vrlo licemerna“, kaže Pantić-Pilja.

Šefica delegacije Crne Gore u PSSE Maja Vukićević, kako je najavljeno, neće glasati za prijem Kosova u SE, uprkos tome što Podgorica priznaje Kosovo, a Pantić-Pilja kaže da kao što postoje svetli primeri poput ovog, postoje i negativni. 

„Na primer, poslanik iz Rumunije, koja nije priznala Kosovo, zagovara da Kosovo postane nezavisno i podržava da postane član SE. Svaki poslanik u PSSE glasa po svom ličnom nahođenju, a dve trećine glasova prisutnih članova u PSSE je dovoljno za pozitivno mišljenje, posle čega konačnu reč daje Komitet ministara u maju“, kaže šefica delegacije Srbije u PSSE.

O tome da li na stavove članica SE može da utiče najava mogućeg izlaska Srbije iz Saveta Evrope u slučaju da Kosovo bude primljeno u ovu organizaciju, ona kaže da se vidi da im nije prijatno zbog te najave. 

„Smatraju da blefiramo. Zato što nije lako da objasnite zašto se jedna država sama povlači iz SE. Ali pokazali su da ne poštuju nijedan demokratski princip. Izbacili su Azerbejdžan u januaru, sada će da prime Kosovo... Ukoliko dođe do prijema Kosova, očekujem reakciju države Srbije“, kaže Pantić-Pilja.

Povodom pozitivnog mišljenja Bakojani da Kosovo bude primljeno u SE, bivša ambasadorka pri Oebsu Branka Latinović kaže da je u preporuci Kosovo stavljeno pod navodnike, što znači da se našla neka formula u skladu sa Briselskim sporazumom i da navodnici znače da je to upitna država.

„Jedna olakšavajuća okolnost za vlasti u Prištini bila je ta što na papiru imaju dobar pravni okvir koji su im radili strani stručnjaci. To je bio jedan od elemenata koji je ’povukao’ izvestioce da im to bude jedan od argumenata da daju preporuku“, kaže Latinović za Kosovo onlajn.

Osim jednog ispunjenog uslova za prijem Kosova, oko manastira Visoki Dečani, naša sagovornica ukazuje da su data i pismena obećanja da će predsednica, predsednik Vlade i Skupštine Kosova ispuniti ostale uslove a koji su u vezi sa pregovaračkim procesom koji se vodi pod posredstvom EU.

„Treba imati u vidu da se u samom izveštaju preporučuje snažan monitoring, što znači da će obaveze koje je Kosovo preuzelo biti pod snažnim monitoringom odgovarajuće komisije ili će se možda otvoriti misija Saveta Evrope u Prištini koja će to da nadgleda, kontroliše i da opominje, i tu postoje odgovarajući kontrolni mehanzmi“, kaže Latinović.

Ukazuje da ovo nije izolovan proces, već da treba da se posmatra u kontekstu političkog zamaha u regionu vezanog za geopolitička dešavanja na kontinentu u vezi sa ratom u Ukrajini i težnjom da se čitav region stavi pod snažnu kontrolu međunarodnih organizacija, uključujući i ubrzanje procesa integracija u EU.

Latinović naglašava da trenutno ne znamo kakav će biti epilog čitave priče, ali da sve ukazuje da može da se očekuje da Kosovo u doglednoj budućnosti reguliše status u SE.

Šef spoljnopolitičkog odbora poslaničke grupe Alternativa za Nemačku (AfD) u Bundestagu Petr Bistron kaže za Kosovo onlajn da sa velikom zabrinutošću posmatra procese povodom zahteva Kosova da postane član SE i navodi da se vrši ogroman pritisak na sve države da te tendencije podrže.

"Želja je da se Kosovo uvede u sve moguće međunarodne organizacije. Mi smo odlučno protiv, Kosovo nije država, to je konstrukcija koja ne može da preživi. To je protektorat Nato i EU. Vidimo veliki potencijal za dalju eskalaciju, ako se ostane na ovom putu", navodi Bistron, koji je zamenik člana Stalne delegacije Bundestaga u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.