Elbasan: Pravoslavni vernici iz celog regiona proslavili praznik Svetog Jovana Vladimira

Pravoslavni vernici iz regiona proslavili su praznik Svetog Jovana Vladimira u manastiru nadomak Elbasana, gde počivaju mošti prvog srpskog kneza i svetitelja.

U manastiru Svetog Jovana Vladimira u selu Šijon, nadomak Elbasana, praznik su danas zajedno proslavili pravoslavni Albanci, Srbi, Makedonci i Crnogorci, koji su došli da se poklone moštima prvog srpskog kneza, vladara Duklje i Srbije s kraja X i početka XI veka.

Svetu arhijeresjku liturgiju služio je albanski mitropolit Elbasana, Špata i Libražda Andon, uz sasluženje sveštenika mitropolije, a tokom liturgije molitve su se pevale na albanskom i srpskom jeziku.

Mitropolit Andon je u izjavi za Kosovo onlajn rekao kako je posebnost ovog praznika u tome što ga podjednako poštuju i slave različiti narodi Balkana. 

"On ima svoj narod, ali je i u srcima čitavog albanskog naroda. Kao što su i naši sveci poštovani u Srbiji, kao što je i mati Angelina iz porodice Kastrioti, čije se mošti nalaze u Srbiji. To je na neki način komunikacija svetaca, božjih ljudi koja prelazi geografske, ljudske i granice vremena. Zbog toga je lepo što se povezuju Albanci i Sloveni, iz različitih zemalja i nije slučajno da praznik Svetog Jovana Vladimira, obeležavamo po starom kalendaru, kako bismo ga zajedno proslavili sa ostalim slovenskim narodima, jer  je to stara tradicija. Ovo je, verujem, mnogo lepa poruka te harmonije kojoj svi treba da težimo, jer kad smo s Gospodom, kad smo na putu mira, to je blagostanje i dobrobit za sve. Slaveći praznik Svetog Jovana Vladimira, neka gospod Bog blagoslovi sve koji danas praznuju“, rekao je mitropolit Andon.

Da se poklone moštima došli su i bajkeri iz Srbije i Republike Srpske, koji su krenuli na hodočašće stopama predaka.

„Planirali smo ovo hodočašće namenski i danas smo tu u čast i slavu Svetog Jovana Vladimira, prvog srpskog sveca i srećni smo i ponosni što smo tu“, rekao je jedan od njih.

Sveti Jovan Vladimir se poštuje i slavi i u Crnoj Gori, gde se smatra zaštitnikom Bara, u kome se nalazi najveći saborni hram posvećen tom svetitelju.

Na poklonjenje njegovim moštima došla je i delegacija Opštine Budva.

Direktor komunalnog preduzeća Budva, Predrag Drago Ivanović sa ovog svetog mesta uputio je pozdrav svom bratskom narodu na Kosovu i Metohiji.

"Pozdravio bih vas ovde i zahvalio na gostoprimstvu, pozdravio bih sav naš narod na Kosovu i Metohiji i da znate da iz srpske Budve imate pozdrave i podršku za sve što vam se dešava tamo. Ovim putem se zahvaljujem i domaćinima na dočeku. Prvi put smo u hramu Sv. Jovana Vladimira, prvog srpskog sveca poreklom iz Duklje, odnosno stare Crne Gore i velika mi je čast što se nalazimo na ovom mestu“, rekao je Ivanović.

Sabor na dan kralja dobrote, kako u narodu vekovima nazivaju Svetog Jovana Vladimira, već više decenija se organizuje u manastirskoj porti i selu Šijon, molitveno i uz prigodan kulturno umetnički program.

U žitiju Svetog Jovana Vladimira piše da je bio pobožan pravedan i miroljub vladar koji je postradao zbog nepravde.

Za vreme njegove vladavine vođen je rat između Vizantije i Samuilovog carstva. Bio je zarobljen od strane bugraskog cara Samuila, s čijom je ćerkom Kosarom kasnije sklopio brak.

Njegova ljubav s princezom Kosarom kroz vekove bila je inspiracija mnogih pisaca, pa se danas ovaj svetitelj u Albaniji smatra zaštitinikom zaljubljenih, pred čijim se moštima uslišuju molitve onih koji ne mogu da imaju dece.

Predanje kaže da nepravedno stradao i ubijen po naređenju Samuilovog sinovca Vladislava, tako što mu je odrubljena glava 1016 godine.

Krst koji je Vladimir držao kada je posečen smatra se relikvijom i čuva se u porodici Andrović iz sela Velji Mikulići na jugoistoku Crne Gore.

Krst se vernicima pokazuje samo na praznik Duhova, kada se u litiji nosi na vrh planine Rumije.