Gordana Ristić: Čekam više od 20 godina da mi makar kosti sina vrate, da mogu da ga sahranim

Beograd i Priština bi uskoro trebalo da usvoje Deklaraciju o nestalima. Na žalost, sudbina još 1.621 osobe i dalje je nepoznata, posmrtni ostaci još uvek nisu pronađeni, među njima su Albanci, Srbi, Romi i mnogi drugi.

U ovom trenutku, priče srpskih porodica, koje i dalje tragaju za svojim najmilijima i dalje ostaju u zapećku, njihova molba da se međunarodne institucije i kosovske vlasti konačno posvete pronalaženju posmrtnih ostataka i njihovih najmilijih nailazi na zid ćutnje. Od ukupnog broja nestalih na Kosovu - 588 su nealbanci (većinom Srbi).

Slađana Remištar za Kosovo onlajn priča o suprugu Nenadu koji je otet 13. juna 1998. godine.

"Živeli smo u selu Biča, opština Klina. Krenuo je tog dana na posao i na putu Klina-Đakovica je kidnapovan. Bio je saobraćajni policajac", počinje priču Slađana i nastavlja.

"Kontaktirali su me iz Specijalnog suda, bili su u septembru prošle godine kod mene da uzmu izjavu. Rekli su mi da postoji mogućnost da će me zvati da svedočim. I danas mi je teško da pričam o tome, ostala sam tada s bebom od četiri meseca, eto moj sin ima 25 godina, imam i dve unuke, ali mi je ostao ožiljak na srcu dok sam živa", kaže naša sagovornica.

Što se tiče suđenja liderima OVK pred Specijalnim sudom u Hagu, samo poručuje da svako treba da odgovara za ono što je uradio.

"To nam na žalost ne može vratiti naše najmilije", kaže Slađana.

Gordani Ristić je 22. juna 1999. godine otet sin Davor, koji je dan ranije napunio 28 godina.

"Pošao je za Prištinu iz Kosova Polja i kidnapovan je na putu. Ne znam šta se desilo s njim, svašta se pričalo gde je odveden u Lapušnik, Prizren... Do današnjeg dana nisam saznala istinu. Makar kosti njegove da mi vrate da ih sahranim. Davala sam i pare posredniku, nudila kuću ako mi sina vrate. Jednog mladića su tako vratili iz Kosova Polja nazad roditeljima koji su isto dali pare, ali oni su za razliku od mene imali i dobre veze. Dolazili su i inspektori iz UNMIK-a kod mene dok sam bila u Kosovu polju, ali ništa. Sada sam dobila i pismo iz Specijalnog suda u kome sam odbijena, slučaj mog sina neće biti uvršten u suđenju Tačiju i ostalima jer je kidnapovan 22. juna 1999. godine. Kako su mi objasnili postoji grupa A i grupa B za suđenje, a moj sin ne potpada pod tu grupu gde su Tači i ostali", govori Gordana teškim glasom.

Ona se ovom prilikom osvrnula i na nedavni sastanak koji su imali sa šefom kosovske Komisije za nestala lica Andinom Hotijem.

"Rekao nam je da imaju podatke o lokacijama gde bi mogli da budu posmrtni ostaci naših najmilijih, ali da bez odobrenja Kurtija ne mogu da otkrivaju te lokacije niti da počnu potragu", kaže Gordana.