Grubanoski: Srpski pekari prave najbolji burek u regionu, jede se rukama i uživa u masnoći

Srpski pekari prave ubedljivo najbolji burek u regionu, ocenjuje iskusni pekar iz Beograda Zoran Grubanoski. Prema njegovom receptu za dobar burek potrebne su četiri ručno pravljene kore, fil od različitih sastojaka, na primer sir ili mešavina junetine i svinjetine sa začinima, koji zatim treba dobro zamastiti i peći dok kora ne postane žuta i hrskava, a onda uživati u ukusu i „jesti rukama iz papira“, dok se svaki zalogaj zaliva jogurtom.

Grbanoski kaže za Kosovo onlajn da se njegova šira i uža familija tradicionalno bavi pekarskim zanatom.

To je, naglašava, težak posao koji zahteva veštinu, posvećenost, ali pre svega ljubav.

„Od malih nogu sam u tom testu, to nimalo nije lak posao, jer za jednu tepsiju kvalitetnog bureka treba osam minuta, e sad zamislite da treba da napravite sto tepsija. Treba da zamesite da odstoji to testo. Na kilo brašna idu dve tepsije bureka, to je matematika. Stavljaju se dve kore, prvo jedna, pa druga, stavlja se fil i stavlja se na vrh dve kore i onda se ide na pečenje. Dakle, radi se sa četiri kore i tri odsto soli, 200 grama masnoća, jer poželjno je da bude što masniji“, rekao je Grubanoski za Kosovo onlajn.

Tradicija je, ukazuje, da se burek jede vruć „iz papira“, rukama, a ne kao danas sa nožem i viljuškom. 

Takođe, pun doživljaj je kada se burek „zalije“ jogurtom – da bi se, kako kaže pekar, „oprao želudac“.

Grubanoski napominje da danas ima jako puno vrsta bureka, dok se nekada taj specijalitet pravio isključivo sa sirom, mesom ili prazan.

„Moj tata je pravio burek sa jabukama. Danas se spektar proširio, imate burek sa šunkom, kačkavaljem, pica burek, sa višnjom, sa kupusom, sa kolenicom. U Nišu na Buregdžijadi, gledao sam ima ’seksi burek’ sa bananom i sa euro kremom i sa plazma keksom. Nišlije su inače odlične buregdžije. Tamo sam video burek sa jagnjećim mesom. Neverovatno je šta mašta radi“, naveo je Grubanoski.

Recept za burek, ističe, razlikuje se od zemlje do zemlje regiona.

U BiH postoji samo burek sa mesom, dok su sve ostale vrste pite – pite sa sirom, pečurkama ili drugim sastojcima.

U Srbiji se, kaže, prave različite vrste bureka i nekada je to bila „sirotinjska hrana“.

Kako se našalio danas je to omiljena poslastica onih koji žele da povrate snagu posle „noćnog života“.

„Vi kada pojedete četvrt bureka i popijete jogurt, vi možete da popijete pet litara vode i siti ste čitav dan. Taj specijalitet je bio dobar za radničku klasu, za porodice sa mnogo članova. Ali dobar je danas za one koji se vraćaju iz ’noćnog života’ da ugase kiselinu“, rekao je on.

Kada je reč o prvacima u pravljenju bureka, Grubanoski napominje da su Goranci šampioni u pravljenju bureka, ali tek posle pekara iz Srbije.

Kako dodaje Makedonci su dugo „držali primat“ u pravljenju bureka.

„Goranci ga rade na ulju, mi ga radimo na masti. Gledao sam ih dosta, imaju jako vešte ruke. Mada, oni nisu odneli neko prvo mesto na ’Pekarijadi’. Prvo mesto je dobio jedan bajker iz Čačka. Znate, on kad baci koru može da se upakuje u nju, to je stvarno umetnost. Burek je umetnost, ne košta ništa koliko se truda uloži. U moje vreme dominirali su buregdžije iz Bajine Bašte“, naveo je Grubanoski.

Burek, objašnjava, treba kada se uzme u ruku da krcka i da je kora žuta. 

Uveren je da srpski pekari prednjače u odnosu na regionalne.

U Srbiji se on isključivo pravi na masti, a ako je sam mesom onda ide mešavina svinjetine i junetine uz dodatak začina.

„Ne potcenjujem nikoga. Najveća smo nacija i kod nas u svakoj pekari imate pravi burek. Svi danas kupuju mašine za pravljenje kora, ali to su mašine za pitu koje idu u krug. To nema veze sa burekom, taj mašinski burek i ručno pravljeni to je ’nebo i zemlja’“, konstatovao je Grubanoski.

Radnja koja prodaje pravi burek „može da traje i živi“, zaključuje pekar, primećujući da su žene sve zastupljenije u pekarskom zanatu i da će zahvaljujući njima i opstati.