Matijević: Na Kosovu interno raseljena lica ne mogu da ostvare pravo na povraćaj imovine

Milica Matijević iz Instituta za uporedno pravo kaže za Kosovo onlajn da jedna trećina interno raseljenih lica u Srbiji živi u teškim socijalno-ekonomskim uslovima i ne može da ostvari svoja osnovna ljudska prava, a ono što je neophodno uraditi jeste bolje pravno regulisanje njihovog položaja i redovno vođenje statistika.

Ona ističe da je interno raseljenje problem globalnih razmera, te da je u svetu prošle godine bilo 75 miliona interno raseljenih. Analize su ukazale da je to postao globalni problem zbog toga što interno raseljenje izazvano ratom, oružanim sukobima ili masovnim kršenjem ljudskih prava po pravilu traje jako dugo – u proseku 20 godina.

"To je nama koji se bavimo ovim problemom ukazalo na okolnost da je interno reseljene mnogo više od uspostavljanja jednoznačne veze između nasilja i raseljenja. Dakle, nije tačno da interno raseljenje prestaje onog momenta kad nasilje, ono najbrutalnije nasilje, prestane, što možemo da vidimo i u našoj zemlji", kaže naša sagovornica.

Srbija i dalje ima ogroman broj raseljenih lica. Prema statistikama Komesarijata za izbeglice i migracije koje, kako ocenjuje, "nisu baš najažurnije", u Srbiji i dalje živi blizu 200.000 interno raseljenih lica, od čega je jedna trećina izložena veoma nepovoljnim uslovima života.

"Dakle, žive u teškim socijalno-ekonomskim uslovima, među njima vlada i dalje visok stepen nezaposlenosti i izražena je njihova nesposobnost da ostvare svoja imovinska prava. A istovremeno statistike govore da je devet desetina porodica koje su izbegle sa KiM 1999. i kasnije tokom martovskog Pogroma imalo rešeno stambeno pitanje, posedovali su nepokretnosti", objašnjava.

Ono na šta pojam "produženog raseljenja" ukazuje je to da se interno raseljenje ne završava završetkom sukoba, da traje, ne samo zato što su ta lica socijalno-ekonomski veoma ugrožena, nego i zbog toga što i dalje ne mogu da ostvare neki broj svojih ljudskih prava pod istim uslovima pod kojim ta prava mogu da ostvare i drugi građani.

Po njenim rečima, IRL - a tu spadaju i interno interno raseljena lica, ona koja su napustila svoje mesto porekla, ali su ostala da žive na Kosovu, ali ne i tamo gde su živela pre sukoba – najčešće ne mogu da ostvare prava po osnovu penzijskog osiguranja u onoj meri u kojoj bi trebalo na osnovu minulog rada. Osim toga, oni ne mogu da ostvare svoja imovinska prava, raznih kategorija, najčešće ne mogu da ostvare pravo na restituciju imovine koja je uništena ili oštećena tokom sukoba, ne mogu da ostvare pravo na povraćaj poseda zbog toga što im je imovina uzuzrpirana, ali veoma često ne mogu da ostvare ni neka svoja najosnovnija prava kao što je pravo na slobodu kretanja.

"Njima često visi nad vratom oštrica potencijalnih zlonamernih prijava za učešće u nekim nelegalnim aktinvostima tokom rata, zločinima itd, koja mogu da budu maliciozno inspirisana potpuno drugim motivima od onih da se utvrdi istina", upozorava Matijević.

Ona navodi da bi položaj interno raseljenih lica trebalo još bolje pravno reguliše, da se statistike redovno vode i to iz nekoliko razloga.

"To će vrlo jasno pokazati koje su to teme kojima politički pregovori treba da se okrenu, da bi bili uspešni. Jedan od njih je pitanje uništene, oštećene ili uzurpirane imovine, ali ima i brojnih drugih pitanja. Na Kosovu, nažalost, nikada do kraja nije sprovedena tranziciona pravda. To je pravda koja bi trebalo da omogući ostvarenje niza prava koja su vrlo karakteristična za okolnosti koje su dovele do raseljenja. To je i jednostavno pitanje 'Ko ima pravo da sprovodi istrage u vezi sa ratnim zločinima nakon što je nastupilo kakvo takvo stanje mira?'", kaže Matijević.

Drugi razlog zbog koga su važni pravno regulisanje položaja interno raseljenih lica i statistika jeste taj što će tim licima biti zaštićena i ona njihova prava koja sve ovo vreme nisu mogla da adekvatno sprovode ili ostvaruju, a protokom vremena neće nestati njihova pravna osnova da ostvarenje tih prava zahtevaju.

"Ono što je verovatno najbitnije jeste: Jasnijim prikazom toga koliko danas u Srbiji živi interno raseljenih lica i koja sve prava ta lica još uvek nisu u stanju da ostvare će jasno ukazati na to šta treba da bude sadržina pregovora oko KiM. Ta interno raseljena lica više neće biti u zapećku tih pregovora, ona će biti legitimna tema tih pregovora i njihovo uključivanje u pregovore bilo neposredno putem udruženja, bilo tako što će se pregovori baviti onim temamam koje su za njih životni problem svih ovih decenija, će omogućiti da ti pregovori možda i dobiju neku šansu da zažive i da dovedu do nekog trajnijeg rešenja i mira koji svi priželjkujemo", zaključuje Matijević.