Potrebno dugoročno rešenje za problem reke Gračanke

Predsednik opštine Gračanica Srđan Popović, u izjavi za Kosovo Onlajn kaže da su opštinske strukture primorane da zatvore cevi iz kojih se, kako se sumnja, ispuštaju otrovne materije u korito Gračanke. Popović se takođe pismeno obratio najvišim kosovskim i međunarodnim instancama zatraživši od njih pomoć i posredovanje u rešavanju problema zagađene Gračanke iz koje se širi nesnosan smrad u Lapljem Selu.

Iako je meštanima Lapljeg Sela na trenutak laknulo jer su posle nekoliko intervencija nadležnih službi opštine Gračanica pomislili da će u korito Gračanke prestati ispuštanje bele tečnosti, koja uzrokuje nesnosan smrad, to se nije dogodilo.

Meštane koji žive uz samo rečno korito ponovo je, posle kraćeg zatišja, počeo da guši intenzivan i neprijatan smrad koji dopire iz reke i širi se okolinom, dok je voda u koritu opet postala gotovo krečno bela.

Stanovnici Lapljeg Sela kažu da je otrov koji se ispušta u korito ubio i ono malo života koji je postojao u reci te da bi se obradovali kad bi makar kreket žaba mogli da čuju. 

Gordana Đorić živi u neposrednoj blizini Gračanke, kaže da je rasla sa rekom i da je za nju vežu najlepše uspomene iz mladosti.

“Nažalost, evo vidite šta sada imamo, ja nošena tom lepotom, kad sam se udala kupili smo ovaj plac i želela sam da živimo u jednoj zdravoj sredini pored reke i da uživamo. Nažalost, koliko je sada zagađeno ja ovde ne mogu ni da opstanem, ne mogu da spavam kako treba, jednostavno ne mogu da izađem napolje, ne mogu da otvorim prozor da se izluftira, to je strašno”, priča Đorićeva.

Ovako stanje stvari traje već nekoliko godina i nesumnjivo utiče na zdravlje ljudi koji žive u blizini rečnog korita.

U opštini Gračanica su nekoliko puta intervenisali na terenu, pokušavajući da pronađu krivca. Nadležne službe su utvrdile da se počinilac ovog ekološkog incidenta nesumnjivo nalazi na teritoriji Prištine.

Iz opštine Priština samo su se deklarativno zalagali za rešavanje slučaja, tvrdeći da ne znaju i ne mogu da otkriju zagađivača. Nakon ovoga, a posle protesta koje su ovog leta organizovali meštani Lapljeg Sela, iz opštine Gračanica su odlučili da stvari preuzmu u svoje ruke.

Posle iskopavanja koje su inspekcijske i komunalne službe izvršile u priobalju reke, u delu između Gračanice i Lapljeg Sela, pronađene su cevi iz kojih se, kako se pretpostavlja, ispuštaju štetne materije u rečno korito.

Predsednik Opštine Gračanica Srđan Popović je za Kosovo Onlajn rekao da ne može da razume neodgovornost pojedinih ljudi, te da će sledeći korak biti zatvaranje cevi koje se izlivaju u korito Gračanke. Naglasio je da je dugotrajno rešenje ovog problema u izgradnji fabrike za prečišćavanje vode, ali da je to veoma skup projekat za čije je rešenje, kako je istakao, neophodno usaglašavanje sa relevantnim institucijama.

“Mi ćemo veoma brzo zatvoriti tu kanalizaciju. Mi jednostavno kao opština ne možemo da uradimo ništa što je problem sa Prištinom. Razgovarali smo sa ministarstvom, dobili smo obećanje i tada da jednostavno taj problem mora da bude rešen, da organizujemo zajedničke inspekcije sa inspektorima iz Prištine i naše opštine. Međutim, to je do sada išlo dosta klimavo. U međjuvremenu smo pomislili da su se pojedinci urazumili. Nije bilo tog nesnosnog smrada. Ispuštanja otpadnih voda u reci u Lapljem Selu međutim, ponovo se to javilo, tako da ćemo ovih dana uraditi nešto što će biti radikalno”, rekao je Popović.   

Predsednik Opštine Gračanica se u međuvremenu pismeno obratio višim kosovskim instancama kao i predstavnicima međunarodne zajednice od kojih je zatražio hitnno rešavanje problema zagađenosti Gračanke u delu njenog toka kroz Laplje Selo.

Od predsednika opštine Priština Špenda Ahmetija, šefa misije OEBS-a na Kosovu Jana Bratua, ambasadora SAD-a Filipa Kosneta, ambasadora Nemačke Kristijana Helta, kao i od ambasadora Mađarske, Francuske i Slovenije Popović je u službenom obraćanju zatražio da “svojim autoritetom utiču na odgovorne subjekte za zaštitu životne sredine kako bi preduzeli konkretne, zakonom obavezne mere i sprečili negativne psoledice po zdravlje ljudi I po životnu sredinu”.