Mustafa: Ova godina premašila sva predviđanja kada je reč o rastu cena

Kontinuirani rast cena sve više opterećuje džepove građana i otežava poslovanje preduzeća na Kosovu, uz slabe izglede za brzo poboljšanje situacije. Ekonomista Baškim Mustafa ukazuje da je ova godina premašila sva predviđanja kada je reč o rastu cena, dok predsednik Privredne komore Ljuljzim Rafuna ponovo od Vlade Kosova traži konkretne mere kako bi se ublažio uticaj rasta cena, piše Ekonomija onlajn.

Ekonomista Baškim Mustafa je ocenio da je ova godina premašila sva predviđanja kada je reč o rastu cena, navodeći poskupljenje električne energije, naftnih derivata i drugih proizvoda koji utiču na celokupan lanac privrednih aktivnosti.

„Veliki nedostatak je to što Vlada ne preduzima nijedan mogući korak niti bilo kakvu meru u vezi sa sprečavanjem ili makar delimičnom stabilizacijom inflacije, koja je postala nepodnošljiv teret za građane“, izjavio je Mustafa za Ekonomiju onlajn.

Mustafa je rekao da Vlada Kosova treba da preduzme mere koje bi podstakle privrednu aktivnost i ojačale finansijsku sposobnost preduzeća, a istovremeno razmotre mogućnost usklađivanja prihoda za kategorije stanovništva koje su najviše pogođene rastom cena.

„Vlada je zaustavila sve svoje kapitalne projekte, koji utiču na rast, promet, plaćanja i finansijsku sposobnost preduzeća. Istovremeno, trebalo bi izvršiti usklađivanje nivoa prihoda, posebno za najugroženije kategorije, kao što su korisnici socijalne pomoći, penzioneri i drugi“, rekao je Mustafa.

On je ocenio da je uticaj spoljnih faktora na inflaciju na Kosovu značajan, imajući u vidu veliku zavisnost zemlje od uvoza proizvoda.

Predsednik Privredne komore Ljuljzim Rafuna rekao je da na visoku cenu inflacije utiču spoljni i unutrašnji faktori.

„Unutrašnji faktor je cena električne energije, kao i izlazak preduzeća na slobodno tržište bez dobro osmišljenog plana i bez mogućnosti za prelaznu fazu, jer nijedno preduzeće nije bilo protiv izlaska na slobodno tržište“, rekao je Rafuna.

On je istakao da geopolitička dešavanja i rast cena naftnih derivata direktno utiču na domaću ekonomiju, dok zavisnost od uvoza čini Kosovo izloženijim spoljnoj inflaciji.

Zato smatra da bi Vlada Kosova trebalo da pripremi konkretan paket mera za ublažavanje uticaja inflacije, uključujući mogućnost smanjenja akciza ili poreza na dodatu vrednost na naftne derivate.

„Zabrinjava nas to što se niko ne bavi razmatranjem ili preoblikovanjem paketa mera koji bi pomogao u smanjenju inflacije ili makar njenom ublažavanju, kako mi to nazivamo. To nije nikakvo veliko otkriće, mnoge države Evropske unije već su preduzele takve mere“, rekao je Rafuna za Ekonomiju onlajn.

Prema njegovim rečima, čak i ukoliko pomoć ne može da bude dostupna velikom broju građana, Vlada bi trebalo da interveniše u sektorima koji direktno utiču na cene osnovnih proizvoda i usluga.

Rafuna je naglasio da rast cena električne energije i naftnih derivata povećava operativne troškove preduzeća, što se direktno odražava na konačne cene proizvoda. Prema njegovim rečima, to može dovesti domaće proizvođače u nepovoljan položaj u odnosu na uvezene proizvode iz zemalja u kojima se preduzeća subvencionišu.

Govoreći o očekivanjima u narednim mesecima, Rafuna je rekao da kretanja na međunarodnim tržištima ne ukazuju na brzo smanjenje inflacije. Kao faktore je naveo cene električne energije, gasa i naftnih derivata, kao i sezonski rast potražnje za energijom tokom jesenjih meseci.

„Sudeći prema najnovijim dešavanjima na tržištu Evropske unije, ali i Sjedinjenih Američkih Država, ne očekuje se smanjenje inflacije, jer je Evropska centralna banka poslednjih dana ponovo povećala kamatne stope, imajući u vidu pokazatelje da će inflacija nastaviti da raste tokom jesenjih meseci zbog povećanja cena električne energije i gasa“, izjavio je Rafuna.

Dodao je da bi povećana potražnja za energijom i gasom u ovom periodu mogla dodatno da izvrši pritisak na cene, dok globalni problemi sa naftnim derivatima ostaju još jedan faktor koji utiče na inflaciju.

Rafuna je i nedavno u intervjuu za Kosovo onlajn zatražio od Vlade da preduzme mere kako bi se ublažile posledice inflatornih pritisaka, navodeći da su građani uzeli 42 miliona evra novih kredita kod komercijalnih banaka, što je signal da imaju poteškoća sa rastom cena.