Reagovanje Pravoslavne crkve Albanije: Džufka je laik, samoproglašeni sveštenik koga ne priznaju ni crkva ni država

Samoproglašenom svešteniku Nikoli Džufki (Nikolla Hzufka) nije prvi put da prisvaja i upada u svetinje Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji. Nedavno je ispred crkve Sv. Đorđa u Prizrenu, gde je sedište episkopa prizrenskog na Šardvanu, od premijera Aljbina Kurtija tražio da "država" preuzme vlast od Srpske pravoslavne crkve nad svetinjama na Kosovu, jer je, kako je tada naveo, SPC teroristička i genocidna. Tražio je i da se sve institucije SPC na Kosovu stave pod upravu pravoslavnu crkvu Albanije.

Zvanična pravoslavna crkva Albanije se više puta ograđivala od izjava Džufka, koji je izuzetno aktivan na društvenim mrežama i često gostuje na lokalnim TV u Elbasanu i Ljibraždu ali i na Kosovu.

Navode da Džufka ne pripada ni jednoj verskoj zajednici.

To su ponovili i danas.

U saopštenju koje su uputili na adrese više medija na Kosovu ,Pravoslavna crkva Albanije protestvuje zato što Džufka prestavljaju kao "sveštenika Pravoslavne crkve".

"Obaveštavamo Vas da je on naprosto jedan laik, samoproglašen, bez ijednog verskog prava i zakona pravoslavnog sveštenika. On se pojavljuje, koristi, zloupotrebljava i nezakonito oblači pravoslavne simbole. Naglašavamo da N. Džufku niko ne priznaje kao sveštenika: ni Pravoslavna crkva, ni država, niti neka druga verska zajednica. Neobično je da se on 'prepoznaje' kao sveštenik samo od strane pojedinih novinara, koji ga pozivaju u emisije kako bi vređao pravoslavnu veru", stoji u saopštenju u kome se navodi da je pojavljivanje Džufka kao pravoslavnog sveštenika "ponižavanje Autokefalne Pravoslavne crkve Albanije i cele verujuće pravoslavne zajednice, te da ovu versku instituciju štite prava iz Ustava i sporazumi između crkve i države.

"Stoga, naša Crkva sarađuje sa državom i agencijama koje sprovode zakon, s obzirom na to da je ovaj presedan ozbiljan i opasan i krši versku harmoniju".

Džufka se, sudeći po izjavama i objavama na Fesjbuku, zalaže da se vrati situacija iz 1943. godine, kada je u vreme italijanske okupacije Albanije, APC uzela tj. otela i pod svoju jurisdikciju, stavila srpske crkve i manastire na Kosovu, tj skoro celu eparhiju raško-prozrensku: Prizren, Dečane, Orahovac, sve do Deviča. Tada je stradao veliki broj sveštenstva i monaštva, a mnogi od njih su internirani u centralnu Albaniju. Takav slučaj je bio sa Serafimom, episkopom raško-prizrenskim koji je interniran u Albaniju gde se upokojio 1945. godine, gde i danas počiva na gradskom groblju Tufina u Tirani o čemu je Kosovo online ranije pisao,

Podsećamo, da u APC postoji raskol još od 1996. godine jer deo sveštenstva ne priznaje Anasasiosa Janulatosa kao vrhovnog poglavara. Uporište onih koji su protiv Janulatosa je u Elbasanu u crkvi Sv. Marije, koju je devedesetih godina uzurpirao sveštenik Nikola Marku i danas ima veliki broj sledbenika koji s vremena na vreme prave velike probleme APC.

Imajući u vidu veliki raskol u APC i to da struja oko Markua i Dzufke jača, za očekivati je da će od Kurtija tražiti da osnuje kosovsku albansku pravoslavnu crkvu.