Mirovna misija UN u Zapadnoj Sahari okončana posle 35 godina zbog spora SAD i Rusije

Mirovna misija Ujedinjenih nacija (UN) u Zapadnoj Sahari okončala je svoj rad danas, posle 35 godina, usled nesuglasica između SAD i Rusije u sedištu UN povodom budućnosti te teritorije. Završetak misije izaziva zabrinutost za stabilnost u regionu, prenosi AP.

U Savetu bezbednosti UN u petak, Rusija je uložila veto na nacrt rezolucije SAD koji bi podržao zahtev Maroka za suverenitetom nad Zapadnom Saharom i okončao mirovnu misiju sledeće godine.

Zatim je odbačena ruska rezolucija o produženju misije. To neslaganje dovelo je do naglog okončanja mandata snaga.

Zapadna Sahara, koja obiluje mineralnim bogatstvima i ribljim fondom, predstavlja prostranu pustinjsku teritoriju, smeštenu duž severozapadne obale Afrike, na Atlantskom okeanu. Ovu teritoriju, kojom je nekada upravljala Španija, sada potražuju i Maroko i grupa Front Polisario, koji se zalaže za nezavisnost i ima podršku Alžira.

„Ovaj 1. novembar 2026. godine označava početak perioda kraja“, izjavio je portparol generalnog sekretara UN Stefan Dižarik, a preneo Danas.

Dodao je da će manji tim, koji odgovara Odeljenju Ujedinjenih nacija za operativnu podršku, nadgledati uredan transport imovine zemalja koje su slale svoje snage nazad u njihove matične države, kao i odgovarajuće zbrinjavanje opreme koja pripada Ujedinjenim nacijama, navodi AP.

Misija je više puta produžavana od svog uspostavljanja 1991. godine.

Kraljevska palata Maroka pozdravila je ovaka ishod u UN, nazivajući ga „instrumentom za internacionalizaciju spora“.

Front Polisario, uz podršku Alžira, ocenio je tu odluku kao „neprihvatljivu“.

Ministarstvo spoljnih poslova Alžira izrazilo je duboko žaljenje zbog neprodužavanja mandata i kritikovalo ono što je nazvalo „preteranom pristrasnošću“ u nacrtu rezolucije SAD.

Ujedinjene nacije klasifikuju Zapadnu Saharu kao „teritoriju bez sopstvene samouprave“, dok kritičari marokanske kontrole opisuju tu oblast kao poslednju koloniju u Africi.

Maroko upravlja gotovo celom spornom teritorijom, izuzev uskog pojasa poznatog kao „slobodna zona“, koji se nalazi istočno od peščanog zida koji je izgradio Maroko.

Nakon što ju je Maroko anektirao 1975. godine, spor je prerastao u oružani sukob koji je trajao više od 15 godina i, prema podacima francuskog Senata, odneo više od 16.000 života na obe strane.

Stavljanje Zapadne Sahare pod puni suverenitet Maroka decenijama je jedan od glavnih ciljeva spoljne politike te zemlje.

Rabat, koji je obezbedio podršku sve većeg broja zapadnih prestonica, uključujući Vašington, Pariz i London, naziva ovu teritoriju svojim „južnim pokrajinama“.

Taj spor postao je ključno obeležje marokanske diplomatije, pri čemu Rabat često procenjuje svoje odnose sa drugim državama na osnovu njihovog stava o tom pitanju.

Front Polisario teži nezavisnosti ove teritorije, koju smatra domovinom domorodačkog naroda. Iako uživa podršku prvenstveno Alžira, Rusije i Južnoafričke Republike, Polisario se proteklih godina suočava sa smanjenjem međunarodne podrške.

Primirje, postignuto uz posredovanje Ujedinjenih nacija, stupilo je na snagu 1991. godine. Taj sporazum je takođe otvorio put za formiranje Misije UN za referendum u Zapadnoj Sahari, poznate kao MINURSO.

Plan za rešavanje sukoba predviđao je održavanje referenduma o samoopredeljenju, pri čemu bi jedna od opcija bila i nezavisnost, ali do glasanja nikada nije došlo.

Tokom trajanja misije MINURSO, 20 pripadnika ove misije izgubilo je život. Mandat snaga UN predviđao je angažovanje 534 pripadnika, a budžet za period 2026–2027. godine iznosio je više od 62 miliona dolara. Najveći doprinos u pogledu vojnog osoblja dale su Egipat, Gana i Pakistan.

Alžir, koji naoružava i finansira Front Polisario i pruža utočište njegovim pripadnicima, smatra puni suverenitet Maroka nad ovom teritorijom velikim diplomatskim porazom.

Dve zemlje su 2021. godine prekinule diplomatske odnose, a okončanje ove misije nosi rizik od dodatnog zaoštravanja odnosa i podsticanja trke u naoružanju.