Srbi danas obeležavaju Vidovdan, dan koji asocira na Kosovo

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Vidovdan, praznik posvećen svetom velikomučeniku knezu Lazaru i svim srpskim mučenicima koji su stradali u Boju na Kosovu 1389. godine.

Za Srbe, Vidovdan prevazilazi okvir verskog praznika i ima posebno značenje i važno mesto u kolektivnoj svesti, kao jedan od ključnih istorijskih datuma i temelj identiteta.

Ovaj praznik se na Kosovu tradicionalno obeležava liturgijom u manastiru Gračanica i parastosom na Gazimestanu gde su se, pre 637 godina, sukobile srpska i osmanska vojska.

Istoričari su u analizi Kosovo onlajna ukazali da je Vidovdan duboko utkan u kolektivnu svest srpskog naroda. 

Istoričar i dugogodišnji član Srpske akademije nauka i umetnosti Ljubodrag Dimić istakao je da živimo u vremenu pokušaja velike revizije prošlosti u kojoj se poseže za tuđim kulturnim, naučnim i istorijskim argumentima i datumima, gde se vrši njihova nedopustiva zloupotreba, zbog čega bi trebalo zaštiti sve značajne datume iz nacionalne istorije.

Vidovdan je jedan od njih.

Dimić je ukazao i da Vidovdan ima posebnu težinu za svaku generaciju, te na njega ne bi trebalo gledati samo kao na prošlost. 

Istoričar Momčilo Pavlović ukazao je da Vidovdan asocira na Kosovo, ali i na stradanje, rađanje i ideju slobode.  

„Vidovdan je najpoznatiji dan u srpskoj istoriji. Nema takvog dana gde su poražene vojske, gde su poginula dva cara, gde je pokazano junaštvo, gde je srpsko carstvo i gospodstvo poraženo, a ipak, do dana današnjeg u svesti srpskog naroda, ma gde živeo, Vidovdan i Kosovo su spleteni u jedan događaj i jedan doživljaj“, istakao je Pavlović. 

Vidovdan je i Dan svetlosti, posvećen i staroslovenskom božanstvu, svetom Vidu.

Značaj Vidovdana nije se smanjio ni posle više od šest vekova i do danas je ostao datum koji povezuje prošlost, sadašnjost i budućnost srpskog naroda.