Stanovnici Južne Mitrovice se žale na visoke cene, niska primanja i nezaposlenost

Rast cena proizvoda i usluga otežava stanovnicima Mitrovice, posebno penzionerima i porodicama sa niskim primanjima, podmirivanje svakodnevnih troškova. Oni navode da penzije i plate nisu dovoljne za pokrivanje mesečnih potreba. Istovremeno, predstavnici civilnog društva ističu da situaciju dodatno otežavaju nezaposlenost, niske zarade i ograničene mogućnosti za zapošljavanje, prenosi Kosovo pres.

Rifat Ahmeti požalio se na mala primanja.

„Cene su veoma visoke, dok su penzije i plate niske. Penzije su nam veoma male, a cene visoke. Niko ne brine o nama. Još je teže onima koji imaju decu, dok se oni bez dece nekako snalaze“, rekao je Ahmeti.

S druge strane, Bedri Ibrahimi istakao je da mogućnost podmirivanja troškova zavisi od visine prihoda i broja članova porodice.

„Šta da kažem? Sve je ovo samo u korist trgovaca, ne znam kako bih to drugačije nazvao, ovo je isključivo u korist trgovaca. Čovek je primoran da se nekako nosi sa svim tim, drugog izbora nema. Sve zaista zavisi od vaših troškova i broja članova porodice. Od toga sve zavisi, kao i od visine penzije. Ako imate nešto veću penziju, možda ćete se i snaći, ali u suprotnom je veoma teško. Sve je ovo samo u korist trgovaca. Nabave robu za 1,20 ili 1,50 evra, a zatim je prodaju za dva evra“, rekao je Ibrahimi.

I Sjeđi Rustemi požalio se na visoke cene, upoređujući ih sa cenama robe i usluga u Švedskoj, gde su, prema njegovim rečima, zarade znatno veće.

„Rast cena ne prati rast plata. Penzija od 150 evra, kako mi ostali da preživimo? Ako neko ne radi, odakle mu novac? Cene su jednostavno previsoke. Ja ne živim ovde, već u Švedskoj. Na primer, kilogram banana košta 12 kruna, što je oko 1,20 evra. Ovde kilogram banana košta čak i više. Ko ih kupuje? Oni koji mogu da ih priušte, kupuju, a oni koji ne mogu, ne kupuju. Cene su izuzetno visoke“, rekao je Rustemi.

On ponavlja da su cene preterano visoke i da ne zna kako ljudi uspevaju da se snađu.

„Plate nisu rasle u skladu sa cenama. Upravo sam platio račun za struju. Živim sam u stanu, a račun mi je iznosio 47 evra, iako nisam ni uključivao veš-mašinu. Kakva je to cena? Tvrde da struja nije poskupela, ali čak ni u Švedskoj ne bih platio ovoliko. Račun za struju iznosio je 47 evra, a nisam čak ni prao veš, dok je račun za vodu bio 20 evra“, rekao je Rustemi.

S druge strane, Deli Sefedini naveo je da se penzioneri suočavaju sa teškoćama zbog niskih penzija i rasta cena. Istakao je da je radio 35 godina, ali da mu je u penzijski staž uračunato samo 15 godina.

„Bolje je ne govoriti ništa, samo pogledajte šta se dogodilo sa cenama. Cene nas guše – nema penzija, nema posla, nema baš ničega. Drugi su preuzeli kontrolu, a mi samo sedimo ovde. Radio sam 35 godina, a primam penziju od 240 evra. Čovek se nekako snalazi, čak i sa veoma malo sredstava. Nismo navikli da imamo mnogo, snalazimo se sa onim što imamo. Ali drugi, odnosno rukovodstvo, oduzeli su nam čak i tu mogućnost da se snađemo, jer upravo oni troše naš novac“, kaže Sefedini.

Sefedini kaže da je radio 35 godina, a da mu je u radni staž uračunato samo 15 godina.

„Za to su krivi naši ljudi, neka nam Bog pomogne. Zar ne vidite da ne mogu ni da se dogovore među sobom? Svi žele da budu glavni, isključivo zbog sopstvenih interesa i svojih džepova. Kako da postanem vođa? Kako da uradim ovo ili ono? Mislim da gore ne može biti. Jedini izlaz je povećanje penzija, kako bi ljudi mogli da rade i više doprinose, a cene da rastu samo neznatno. Trenutno nemamo ništa. Država mora da vodi računa o sebi, jer ako država nema ništa, onda nemamo ni mi“, rekao je Sefedini.

Mehmet Saljihu, aktivista civilnog društva, istakao je da rast cena posebno pogađa porodice koje primaju socijalnu pomoć, kao i zaposlene u privatnom sektoru.

„Rast cena pogađa veliki deo građana Mitrovice. Grad je ozbiljno pogođen, s obzirom na poskupljenja osnovnih životnih namirnica, kao i druge robe. Nažalost, kao što je bio slučaj i ranije, ovo ne pogađa samo porodice koje zavise od socijalne pomoći, već i domaćinstva čiji su članovi zaposleni u privatnom sektoru. Znamo da je u Mitrovici, kao i u većini drugih opština, najveći deo radne snage zaposlen u privatnom sektoru. Nažalost, mnogi od tih radnika nemaju formalne ugovore o radu, što im dodatno otežava suočavanje sa rastom cena, pogotovo zato što ne primaju čak ni zakonski propisanu minimalnu zaradu”, naveo je on.

Saljihu je pozvao na veću posvećenost institucija zaštiti potrošača i poboljšanju uslova rada.

„Predložio bih da centralna vlast razmotri i usvoji zakonske odredbe o ograničavanju cena, prvenstveno zato što bi to, na neki način, olakšalo život građanima. Lokalne vlasti bi, u koordinaciji sa centralnom vlašću, mogle da sprovedu više inspekcijskih nadzora na radnim mestima kako bi utvrdile koliko zaposlenih zaista ima ugovor o radu. Nažalost, ovo je već dugo izazov i za centralne i za lokalne vlasti. Uveren sam da zarade, naročito u gradu Mitrovici, ne dostižu zakonski propisani prag minimalne zarade”, izjavio je Saljihu.

U međuvremenu, novinar Ural Bošnjaku je istakao da rast cena utiče na kupovnu moć građana u opštini u kojoj su, prema njegovim rečima, mogućnosti za zapošljavanje i dalje ograničene.

„Rast cena osnovnih životnih namirnica i drugih srodnih proizvoda neizbežno je uticao na živote i kvalitet života građana Mitrovice, kao i na njihovu kupovnu moć. Ovo je posebno značajno s obzirom na to da je Mitrovica jedan od najsiromašnijih gradova na Kosovu. Donedavno se broj porodica koje primaju socijalnu pomoć kretao između 1.500 i 1.600, mada ta brojka varira iz meseca u mesec. S druge strane, tržište rada u Mitrovici je znatno ograničenije nego u Prištini, a i zarade su niže, pa prirodno to navodi većinu radnika da traže bolji životni standard. Kao rezultat toga, mnogi stanovnici Mitrovice, naročito mlađe generacije, sele se u Prištinu u potrazi za boljim životom. To, zauzvrat, dovodi do smanjenja lokalnog stanovništva u Mitrovici. Statistika potvrđuje značajan pad broja stanovnika Mitrovice koji su iz različitih razloga napustili ovo područje“, naveo je on.

Agencija za statistiku Kosova saopštila je da je Harmonizovani indeks potrošačkih cena u septembru 2026. godine porastao za 7,8 odsto u odnosu na septembar prethodne godine.

O uticaju inflacije na standard građana pisao je i Kosovo onlajn u svojoj analizi.