Tanasković: Albanci falsifikuju istoriju, neće dobiti većinu za ulazak u Unesko

Situacija na međunarodnom planu promenila se u poslednje dve godine, tako da je teško očekivati da bi eventualni zahtev Prištine za ulazak u Unesko mogao da dobije dvotrećinsku većinu, kaže za Večernje Novosti prof. dr Darko Tanasković, doskorašnji ambasador Srbije u Unesku.

“Kad su prvi put 2015. istakli kandidaturu, bili su vrlo blizu, falila su im samo dva glasa. Već 2017. njihovi pokrovitelji u međunarodnoj zajednici su procenili da treba da povuku poslati zahtev, jer je ocenjeno da ima malo šansi da prođe. Danas je situacija još nepovoljnija za eventualni novi zahtev na jesen. Utoliko pre što na Kosovu i Metohiji slede izbori, a ukupnim ponašanjem Priština sigurno nije ojačala svoj kredibilitet u međunarodnoj zajednici”, precizira Tanasković za Novosti.

Tanakosković na pitanje tog beogradskog dnevnika šta Srbija može još da učini da bi se zaustavio pokušaj otimanja jedne po jedne svetinje na Kosovu, konstatuje da to što Albanci rade predstavlja trojaki vid posezanja za srpskom i pravoslavnom kulturnom baštinom.

“S jedne strane, nadaju se da bi ulaskom njihove ‘države’ u Unesko, to automatski značilo da sveukupno kulturno nasleđe na KiM teritorijalno pripada državi Kosovo. Može se pretpostaviti u kakvom položaju bi se ono našlo. Drugi vid posezanja jeste njihova nada da bi kompletno nasleđe, uključujući crkve i manastire, tada mogli da proglase svojim posedom u imovinskom smislu, što je opasno, ali i teško ostvarljivo. Treći vid je, uslovno rečeno, identitetski”, jasan je Tanasković.

Taj bivši ambassador dalje navodi da “kulturni identitet samoproklamovane države ne bi mogao da počiva ni na čemu drugom osim na pretežno kulturnom nasleđu Srba i delimično na osmanskom”.

“Oni nastoje da raznim falsifikatima, neposrednim zaposedanjem, pobijanjem zastave kao simboličnog znaka pripadnosti, kao u slučaju Novog Brda, pokažu kako je većina tog nasleđa izvorno albanska, pri čemu, naravno, falsifikuju istoriju. Izjava Hodžaja, da se u vreme kada su nastajali ti spomenici nije moglo govoriti o nacijama u modernom smislu, kontraproduktivna je besmislica, jer u tom kontekstu ni nacionalni junak Albanaca Skenderbeg ne bi mogao da bude njihov”, ističe Tanasković.

Na pitanje Večernjih Novosti “mogu li Albanci takvim izvrtanjem istorije da ‘prođu’ u ozbiljnom delu međunarodne javnosti”, Tanasković tvrdi da oni takvim nastupom nikada ne mogu u ozbiljnoj nauci i kod ozbiljnog sveta proizvesti bilo kakav značajan efekat.

“Ali dovode naše kulturno nasleđe u još težu poziciju. Ima mnogo načina da se tome suprotstavimo, ali je ozbiljno ograničavajuća okolnost to što Srbija u ovom trenutku ne kontroliše teritoriju KiM”, zaključuje Tanasković.