Tradicionalna kosovska flija – gastronomski specijalitet i simbol gostoprimstva i zajedništva

Filija, u Sirinićkoj župi poznata i kao flija, tradicionalno je kosovsko jelo koje je, osim što predstavlja gastronomski specijalitet i simbol gostoprimstva, zajedništva i očuvanja tradicije. Zdravko Janićević iz Berevca u opštini Štrpce se već tridesetak godina bavi spremanjem flije, pa je usavršio njenu pripremu.

U vikendici iznad sela odakle se pruža predivan pogled na Šar planinu, Zdravko Janićević spaja ljubav prema prirodi i kulinarstvu.

Nekoliko puta nedeljno tu priprema flije za porodicu, prijatelje, ali i za prodaju.

Ističe da su za pripremu smese potrebni brašno, voda, so i jaja, dok se za premaz može koristiti kajmak, puter, svinjska mast ili margarin.

„Flija je tradicionalno kosovsko i jelo Sirinićke župe koje ima dugu tradiciju. Sprema se na nekoliko načina, posna sa uljem i margarinom i mrsna u koju stavljam dva jaja, isključivo domaća. Belo brašno se izmeša sa vodom i napravi kaša slična kao za palačinke. Na moju meru, idu tri kilograma brašna, dva jaja, i pet supenih kašika soli. To je mera za jednu tepsiju u koju se pravi. Ovo jelo spremam već 30 godina, a sad sam počeo da pravim i za prodaju“, priča Janićević. 

Objašnjava da je postupak pripreme ovog tradicionalnog jela naučio od svoje majke i da su se nekada, ali i danas, flijom dočekivali rodbina i prijatelji.

„Dok sam bio mali, majka je bila domaćica i spremala, a mi kao deca… Bilo je krizno vreme. Pokazivala nam je dok je spremala i od nje smo naučili da pravimo fliju. Flijom su se dočekivale ćerke, zetovi, pošto je Šara bila stočarski kraj, domaćice i domaćini su goste dočekivali sa flijom, uz koju je išao šarski sir, kiselo mleko. Nije kao danas moglo sve da se kupi. Ljudi su sadili u svojim baštama i od toga imali da naprave salate“, priseća se Janićević.

Iako se priprema od jednostavnih sastojaka, napominje da postupak zahteva mnogo strpljenja i umeća.

Karakterističan izgled i bogat ukus, dobijaju se zbog toga što se svaki sloj zasebno ređa u obliku krsta, premaže i zapeče.

„Ređa se u obliku krsta i zapeče. Premazuje se naizmenično, pa opet zapeče. Kada se cela završi diže se na postolje, takozvani 'sadžaek', ispod se stavi žar, a odozgo topao sač i tako ostaje 20 do 30 minuta. Nakon toga je spremna za degustaciju. Treba pratiti i jačinu vatre, ako je sač pregrejan mora što kraće da ostane, da se ne bi zapalila. Ovo je veoma zahtevan postupak, tri sata posla i konstantnog stajanja tokom kojeg se prati celokupan proces pečenja“, objašnjava  Janićević.

Flija i kačamak jela su uz koja su svi u ovom kraju odrastali.

„Stara jela su vezana za testenine. Jedno od njih je i kačamak koji se pravi na sličan način od kravljeg ili ovčijeg maslaca. I tu je zahtevna priprema i mora dugo da se meša na vatri dok se ne zgusne, a zatim se prelije vrelim uljem. Time se ranije hranio narod, nije bilo posebnih jela - krompir, pasulj, flija i kačamak“, rekao je Janićević.

Nema mnogo onih koji znaju i žele sami da pripremaju fliju, a mnogima je ovo jelo omiljeno, pa Janićević ima pune ruke posla. U toku jednog meseca napravi petnaestak flija, za čiji ukus uvek dobije pohvale.