U Prištini obeležen Međunarodni dan nestalih: Porodice i dalje žive u neizvesnosti, ključna saradnja srpskih i kosovskih organa

Povodom Međunarodnog dana žrtava prisilnih nestanaka, Fond za humanitarno pravo održao je konferenciju u Prištini sa koje je poručeno da porodice žrtava imaju pravo na istinu, kao i da je na putu do nje važna saradnja između institucija, ali da je ključna ona između kosovskih i srpskih organa.

Konferenciji su prisustvovali članovi porodica nestalih i Udruženja za nestala lica.

Vršilac dužnosti šefa Kancelarije EU na Kosovu Boguslav Gertuda istakao je da je da Unija podržava tranzicionu pravdu i pomirenje na Zapadnom Balkanu, a posebno na Kosovu.

„Naše akcije su usmerene jasnom strategijom - Okvirnom politikom EU za podršku tranzicionoj pravdi. Ovaj okvir naglašava da ovakvi procesi moraju biti u lokalnom i nacionalnom vlasništvu, da budu inkluzivni, rodno odgovorni i da budu ukorenjeni u međunarodnom pravu. Civilno društvo, novinari, žrtve, manjinske grupe, žene i mladi ne samo da moraju biti uključeni, već moraju biti ojačani da oblikuju ove procese. U ovom kontekstu, primili smo na znanje otkrivanje nestalih lica u skorašnje vreme i takođe pozdravljamo činjenicu da su Kosovo i Srbija održali prvi sastanak ove godine Zajedničke komisije za nestala lica, koja je osnovana u okviru dijaloga kojim posreduje EU, i počeli razgovore o pristupu odgovarajućim arhivama“, istakao je on.

Kako je dodao, EU je spremna da posreduje u daljim sastancima između Beograda i Prištine po pitanju nestalih osoba.

„Kao Evropska unija, naš cilj je da pojačamo napore koji se trenutno odvijaju, da se razotkrije sudbina nestalih lica i da se pronađu ostaci onih koji još uvek nisu pronađeni. Spremni smo da posredujemo u daljim sastancima kada stranke budu spremne da se angažuju. Samim tim, EU je posvećena rešavanju zločina iz prošlosti, što nije samo moralna dužnost, već i kamen temeljac buduće integracije Zapadnog Balkana uopšte, a naročito pristupanja Kosova Evropskoj uniji“, kazao je Gertuda.

Otpravnik poslova švajcarske ambasade u Prištini Kristofer Fuks kazao je da je pitanje nestalih osoba bolno pitanje za Kosovo.

Prema njegovim rečima, u rešavanje se moraju uključiti političiri, ali ne smeju politizovati to pitanje.

„Porodice i dalje žive sa neizvesnošću. Za vas, kao porodice, ovo nije samo broj, ovo nije istorijsko pitanje, već je to lična stvar, radi se o vašim voljenim osobama. Njihova sudbina još uvek nije rešena. Prolazak vremena ne oduzima vam pravo da znate šta se desilo. Nakon toliko godina, vi postavljate isto i jednostavno, osnovno pitanje: gde se oni nalaze? Pravo na odgovor ne ističe sa protekom vremena. Švajcarska je podržavala inkluzivan, sveobuhvatan pristup u suočavanju s prošlošću i mi smatramo da svaka porodica, bez obzira na etničku pripadnost i pozadinu, ima pravo na istinu, dostojanstvo i pravdu“, naveo je Fuks.

On je kazao da su iskopavanja u Zubinom Potoku važna, ali da za porodice ona ne predstavljaju kraj puta.

„Nedavna dešavanja u opštini Zubin Potok su izuzetno bitna. Iskopavanja su završena, što označava važan korak u potrazi za nestalim licima. Mi pozdravljamo sve one koji su radili i zahvaljujemo na njihovoj istrajnosti i posvećenosti. Razumemo da za porodice završetak iskopavanja nije kraj puta. Forenzička ispitivanja i potvrđivanje identiteta su i dalje na čekanju. Nadamo se da će ovaj posao da se završi što pre i da će dati pouzdane odgovore porodicama koje čekaju“, istakao je Fuks.

Govoreći o iskopavanjima u opštini Zubin Potok, Ditor Haljiti iz Instituta za sudsku medicinu kazao je da se pronađeni posmrtni ostaci trenutno nalaze na institutu.

„Čitav ovaj proces je trajao negde oko četiri sedmice, gde su povučeni svi posmrtni ostaci i zaključili smo na kraju da su u pitanju najmanje 23 pojedinca koji su sumirani sa ovih pozicija. Sva tela su sada povučena u Institut za sudsku medicinu. Ono što mi radimo sada u Institutu za sudsku medicinu je da, nakon što uzmemo uzorak kosti, koji zatim moramo poslati Međunarodnoj komisiji za nestale, gde će zatim biti preduzeta genetička analiza kako bi se potvrdila DNK, što će se kasnije uporediti sa profilima uzoraka krvi koje su članovi porodice dali“, kazao je on.

Kako je naveo, dok se čeka na DNK nastavlja se rad i u antropološkoj laboratoriji.

„Tu će biti ispitana tela u pogledu dokumentovanja biološkog profila. Dakle, u antropološkom smislu trebamo potvrditi kome pripadaju ova tela: pol, starosno doba, visina... Treba se sprovesti autopsija jer je veoma važno evidentirati i eventualna oštećenja koja ćemo pronaći u ostacima, koja su možda prouzrokovali različiti objekti i predmeti. Sve će to nama kasnije poslužiti kako bismo izradili konačni izveštaj koji ćemo poslati Specijalnom tužilaštvu“, rekao je Haljiti.

Nakon završetka svih analiza, naveo je on, stupa se u kontakt sa porodicama.

„Ako se sve na kraju poklapi, naravno da smo odmah spremni da stupimo u kontakt sa porodicama. Organizujemo prvo informativni sastanak sa porodicama, a zatim ćemo se zajedno sa porodicama dogovoriti kako nastaviti proces sa primopredajom posmrtnih ostataka za ciljeve kasnijih pogrebnih ceremonija“, istakao je Haljiti.

On je kazao da ceo proces može da traje od dva do šest meseci.

Šef Direkcije za ratne zločine u kosovskoj policiji Fljorim Eljšani kazao je da je u ovoj godini pronađeno 30 posmrtnih ostataka, ali da je poslednjih dana pažnja usmerena na iskopavanja u Zubinom Potoku.

„Naišli smo na tri lokacije koje su rezultovale pozitivno na koštane ostatke i povukli smo najmanje 11 ostataka koji su predati Institutu za sudsku medicinu. Prema antropologu sudske medicinem ustanovljeno je da su to ljudski ostaci i od značaja su za forenzičku nauku, što znači da su iz prošlog rata. Postoje razlozi da verujemo da je reč o grupi koja je opšte poznata kao 'grupa intelektualaca', što se u suštini poklapa sa brojem nestalih, odnosno poklapa se i sa brojem nalaza ostataka. Postoji snažna, opravdana sumnja da su u pitanju ti ostaci i imamo razloga da verujemo da smo naišli na koštane ostatke ove grupe koja je nestala u toj zoni od 19. aprila 1999. godine“, rekao je Eljšani.

Ibrahim Makoli iz Resornog centra za nestala lica istakao je da to što članovi porodica nisu imali potpun pristup informacijama uticalo na to da oni izgube nadu.

„Na sastancima poput ovog, članovi porodica traže da dobiju potpun pristup svim informacijama kojima mogu raspolagati institucije u funkciji rasvetljavanja sudbine njihovih najmilijih. Stoji da nisu uvek članovi porodice imali dovoljne i zadovoljavajuće informacije u pogledu toka čitavog procesa. Ovo je uticalo svakako da na jedan ili drugi način članovi porodice izgube nadu što se tiče angažovanja“, kazao je Makoli.

On je čestitao kosovskim institucijama na pronalaženju posmrtnih ostataka u Zubinom Potoku.

„Kada znamo da je na stotine žrtava s Kosova ekshumirano i zatim su tela preneta na teritoriju Srbije, s pravom se sumnja da na teritoriji Srbije može imati i drugih masovnih grobnica. Ovde imamo u vidu izjave samih srpskih organa koji su 2002–2003. izjavili da se na teritoriji Srbije nalazi oko 16 masovnih grobnica. Kao što je poznato, do sada je vraćeno više od 950 tela iz Srbije, a ostaje još puno da se odradi u tom domenu“, dodao je on.

On je kazao da Sporazum o nestalima postignut u Briselu nije sproveden.

„Uprkos činjenici da postoji sporazum, isti je do sada ostao nesproveden, odnosno delimično, posebno kada je reč o pristupu arhivama za koje se veruje, s punim pravom od strane porodica kao i institucija, da mogu postojati dovoljne informacije kojima se može zatim rasvetliti sudbina nestalih. Do rasvetljavanja sudbine poslednje osobe ne možemo reći da smo imali, odnosno zabeležili rezultat, uprkos činjenici da je krajem rata bilo registrovano više od 6.500 nestalih, a danas imamo više od 1.500. Ipak, za porodice ovo ne podrazumeva nekakav veliki uspeh, jer svako očekuje da se rasvetli sudbina njihovog člana porodice“, kazao je Makoli.

Bekim Bljakaj iz Fonda za humanitarno pravo kazao je da rasvetljavanje sudbine nestalih osoba iziskuje saradnju između postojećih institucijama, uključujući policiju, tužilaštvo, Institut za sudsku medicinu, uključujući i organizacije civilnog društva, a posebno udruženja članova porodica, kao i pojedince iz redova porodica nestalih.

Međutim, kako je naveo, ključna je saradnja između srpskih i kosovskih organa.

„Videli smo pre više od dve i po godine saglasnost, zajedničku izjavu premijera Kurtija i predsednika Vučića u vezi pitanja nestalih, ali do sada nismo videli bilo kakve konkretne rezultate, a posebno u pogledu otvaranja arhiva i pristupa dokumentaciji koja bi mogla ponuditi neku informaciju o lokaciji masovnih grobnica. Porodice imaju pravo ne samo da preuzmu tela svojih članova porodice i dostojanstveno ih sahrane, već i da znaju sve o čitavom procesu, a svakako i ko je počinio te zločine, u kojim okolnostima i zašto“, poručio je Bljakaj.

Međunarodni dan nestalih danas je obeležen i u Gračanici, odakle je poručeno da se ni posle gotovo tri decenije ne zna sudbina njihovih najmilijih, dok odgovornost i dalje izostaje.