Zašto nema božura oko Gazimestana? 

Čuveni cvet kosovski božur, za koji se vezuje verovanje da je bio bele boje, ali je pocrveneo od krvi koja je tekla posle Kosovske bitke, ni ovog proleća nije nikao oko Gazimestana, čak ni sada uoči Vidovdana. Šta je razlog tome otkrila je u razgovoru za Kosovo onlajn, doktorka prava u penziji Zlata Lončar Ćetković, koja je još 2016. godine ujedinila građane, simboliku i komunalne institucije i zasadila 1.000 sadnica božura baš oko poznatog spomenika na Kosovu. 

Piše: Katarina Saičić

Naša sagovornica nam je otkrila šta ju je prvobitno i navelo da se pozabavi tom akcijom i potrudi se da vrati božure na mesto koje im i pripada, oko Gazimestana. 

„To je poteklo iz školskih dana, kada smo učili o istoriji Srba, o kosovskom boju i tragediji na Kosovu. Pošto sam čula za taj spomenik koji je izgrađen za pomen našim izginulim kosovskim junacima, želela sam da ga vidim i doživim. Imala sam emotivnu vezu sa tim delom naše istorije i osećala sam je kao svoju, iako nisam sa Kosova. Ja sam iz Vojvodine, rođena sam u Sremskoj Mitrovici. Prvi put sam išla sa školskom ekskurzijom u Skoplje i svratili smo na Gazimestan. Tada me je rastužila slika koju sam videla, oko spomenika je bilo oronulo. Kasnije, poslovno sam otišla u Prištinu u sklopu jedne delegacije. Obilazili smo još neke gradove Kosova i sratili smo na Gazimestan. Situacija je bila ista, nijednog božura nije bilo. Božuri su sastavni deo Gazimestana, slušali smo da ta vrsta božura samo tu raste, da nigde drugde ne uspevaju. Saznala sam i da naši božuri iz Beograda tamo ne mogu da uspeju”, kazala nam je Lončar Ćetković.

Dodala je da je baš zbog te emocije poželela da se nešto na tom planu ulepša i uradi. 

„Prošlo je još dosta godina, kad sam se sa svojim prijateljima sa Kosova Radošem Petrovićem iz Kosovske Mitrovice i Mićom Danićem obratila organu Uprave nadležnom za ekologiju i kulturu u Prištini. Obezbedili smo dozvolu vlasti i oni su nabavili božure. Sa delegacijom sam krenula  na Gazimestan. Posađeno je cveće uz trotoar i oko kule, 1.000 korena. Oni obično cvetaju oko Vidovdana i to je simbolično. Iduće godine je zaista Kosovo, odnosno Gazimestan, osvanulo sa božurima. Radovali smo se, baš smo se radovali. Tad je Kfor tokom mandata na Kosovu 2016. godine, uredio prostor oko Gazimestana i to je jako lepo izgledalo. Svi smo bili oduševljeni. Iduće godine su mi javili da su božure pokosili po nalogu vlasti. Tek poneki se izborio da ostane. Pred ovaj razgovor ja sam zvala moje prijatelje na Kosovu. I nažalost, više ih nema. Pitam se zašto se to ne održava i rastužim se kad mislim o tome”, kazala nam je naša sagovornica.

Iako ih nema tamo gde ih je pesma zabeležila, poneku baštu i ovog proleća krasio je miris božura... Mi smo ih pronašli na severu Kosova gde ih neguju i zbog lepote i zbog mirisa i zbog simbolike. Baš u vezi sa tim, Zlata nas podseća u kojoj meri su božuri značajni pa su se provlačili i kroz naše narodne, ali i savremene pesme.

„Pominju ih i mnogi naši pesnici, poput Milana Rakića i drugih. Oni su sastavni deo legende o Kosovskoj bici. Verovatno je to sve uticalo da se ja zanimam za taj cvet, da sve to organizujem i ulepšam prostor oko Gazimestana. Ne znam koliko je poznato, ovaj aktuelni spomenik je napravljen posle Drugog svetskog rata. Pre toga je tri puta rušen i obnavljan. Prvi put ga je od mermera napravio sin Kneza lazara. Turci su ga porušili, pa je drugi put napravljen od drveta, ali su ga isto porušili Turci. Treći put napravljen je za vreme kralja Aleksandra, posle Prvog svetskog rata, da bi ga porušili Albanci 1941. Tako da je ovo četvrta verzija koja je napravljena 1953. godine”, naglasila je Lončar-Ćetković.

Upitana da li bi bilo moguće da se napravi nekad u budućnosti nova slična akcija, Lončar kaže da je sve sada drugačije, ali da bi to volela.

„Sad su se uslovi i vremena promenila, naši ljudi se bore za egsistenciju, ne znam da li su sada božuri prioritet. Ja bih naravno vrlo rado učestvovala u tome, ali ne znam da li sada ima uslova za takav poduhvat”, zaključila je Lončar.