Ćerimi: Nezavršene investicije se gomilaju, a rešenja za probleme građana nema

Pre nego što se bude razgovaralo o raspodeli budžeta za 2027. godinu, potrebno je analizirati efikasnost trošenja javnog novca, ocenjuje ekonomski stručnjak Fidan Ćerimi koji ukazuje da realizacija kapitalnih investicija na Kosovu iznosi svega 35 odsto, uprkos visokim planiranim iznosima.

U intervjuu za Kosovo pres, Ćerimi kaže da se nerealizovani projekti prenose iz godine u godinu, čime se gomilaju nezavršene investicije, a konkretna rešenja za probleme građana izostaju.

„Pre nego što se razgovara o budžetu, trebalo bi razgovarati o njegovoj efikasnosti. Vidimo da imamo izuzetno veliki rast kapitalnih investicija, odnosno projekata koji su planirani, ali je njihova realizacija na nivou od 35 odsto. Investicije koje su zastale prenose se u narednu godinu i gomilaju, pa se stiče utisak da izuzetno mnogo ulažemo u infrastrukturu i kapitalne investicije. Nažalost, ovi projekti predstavljaju nasleđe iz prethodnih godina, zbog čega izgleda kao da jednim budžetom rešavamo sve probleme Kosova, dok na terenu i u životu građana godinama ostaju isti problemi“, rekao je Ćerimi.

On smatra da je Kosovu potrebno jasno ekonomsko usmerenje i da treba da se fokusira na sektore koji imaju potencijal za razvoj. U tom smislu, posebno izdvaja tehnološke usluge, koje su zabeležile napredak i koje bi trebalo podržati i kroz obrazovni sistem.

„Pre nego što usmerimo budžet, imamo problem jer nemamo jasno usmerenu ekonomiju. Sa izuzetno malim brojem stanovnika, kao država ne možemo biti zemlja koja proizvodi i stvara sve. Trebalo bi da se usmerimo na nekoliko oblasti u kojima možemo da napredujemo. Tehnološke usluge su ostvarile dobar razvoj i obrazovni sistem treba usmeriti ka tim uslugama, kako bismo unapredili i osposobili našu omladinu u tom pravcu, da bi ove kompanije imale dovoljno radnika. Ne samo u pogledu broja ljudi koji rade u ovoj oblasti, već i u pogledu njihovih standarda i sposobnosti da odgovore na zahteve, jer su kompanije koje pružaju usluge informacionih tehnologija sklopile ugovore sa svetskim kompanijama koje imaju izuzetno visoke standarde kada je reč o kvalitetu pruženih usluga“, rekao je Ćerimi.

Kada je reč o poslovnom sektoru, on je izdvojio cenu električne energije kao jedan od problema koji utiče na konkurentnost kosovskih preduzeća.

Ćerimi smatra da institucije treba da stvore uslove da se privreda snabdeva električnom energijom po povoljnijim cenama, kako bi se smanjili troškovi proizvodnje i povećala konkurentnost preduzeća.

„Imali smo izuzetno dug period tokom kojeg smo davali povlastice preduzećima u pogledu troškova električne energije, kako bismo bili konkurentniji u odnosu na strana tržišta i proizvode. Međutim, onda smo prešli sa takvog načina organizacije i povlašćenog tretmana na kažnjavanje. Ne samo da im ne obezbeđujemo struju po cenama na kosovskom tržištu, već smo ih preusmerili na međunarodno tržište, iako je poznato da Kosovo ima mnogo nižu cenu električne energije zbog sopstvene proizvodnje i prirodnih resursa kojima raspolaže. Tu prednost, odnosno jeftinu energiju koju imamo, trebalo bi da iskoristimo kako bismo preduzećima ponudili povoljniju cenu i ne bismo ih dodatno opterećivali troškovima, jer je u konkurenciji odlučujuće ko može da ponudi proizvod po nižoj ceni. Ne mogu da kažem da će se preduzeća ugasiti zbog cene električne energije, ali će im to svakako otežati poslovanje“, upozorio je Ćerimi.

Građanima i dalje zabrinutost predstavlja i rast cena osnovnih proizvoda. Prema Ćerimijevim rečima, inflacija osnovnih proizvoda u poslednjih pet godina dostigla je oko 45 odsto, dok prihodi građana nisu porasli u istoj meri.

„Nažalost, ovaj rast cena nije praćen odgovarajućim povećanjem prihoda građana, što im je otežalo suočavanje sa ovom pojavom. Vlada nije preduzela nikakve ekonomske mere, osim dodele 100 evra pojedinim kategorijama građana, a ta mera nije se odrazila na njihovo blagostanje. To nije dugoročno rešenje, već jednokratna pomoć. Vlada treba da preduzme fiskalne mere i posebno poboljša život građana koji se suočavaju sa finansijskim poteškoćama kako bi preživeli“, rekao je Ćerimi.

Govoreći o trgovinskom deficitu i odnosu uvoza i izvoza, Ćerimi je rekao da je usmeravanje kosovske privrede pretežno na trgovinu nakon završetka rata doprinelo stvaranju ovog jaza.

„Ovaj jaz je rezultat perioda uništavanja privrede u prvim godinama pre rata. Nakon rata, kosovska ekonomija se uglavnom usmerila na trgovinu, a trgovina podrazumeva uvoz. Nažalost, godinama nismo sprovodili politiku kojom bismo podsticali domaću proizvodnju i stvarali bolje uslove za naša kosovska preduzeća, najpre na domaćem tržištu, kako bi ta preduzeća ojačala finansijski i u pogledu stručnosti, te stvarala kvalitetne proizvode i usluge. Takvi proizvodi i usluge, kada izađu na međunarodna tržišta, treba da budu konkurentniji od proizvoda, čak i onih iz regiona. Ako za referencu uzmemo Evropsku uniju, veoma smo daleko u pogledu standarda i konkurentnosti. Međutim, najpre kao privreda moramo da radimo na unapređenju naših proizvoda i usluga u odnosu na regionalnu konkurenciju, odnosno naše susede, a tek kada dostignemo balkanske standarde, treba da težimo standardima Evropske unije“, zaključio je Ćerimi.