Granice pod pritiskom: Prevoznici upozoravaju, ekonomisti ukazuju na posledice

Evropska komisija još uvek nije ponudila rešenje za ukidanje ograničenja trajanja boravka profesionalnih vozača kamiona sa Zapadnog Balkana u zemljama Šengen zone. U Skoplju bi u utorak trebalo da se okupe prevoznici iz Srbije, Severne Makedonije, BiH i Crne Gore radi usaglašavanja zajedničkog nastupa prema Komsiji, a sagovornici Kosovo onlajna ocenjuju da EK ima mehanizme da reši problem i da bi izuzetak mogao da važi i za vozače kamiona, kao što postoji za radnike u rečnom ili avionskom transportu.

Piše Darko Savanović

Sagovornici Kosovo onlajna apeluju na prevoznike da izbegnu blokade i ističu da se rešenje problema sa pravilima boravka vozača u EU mora tražiti kroz pregovore sa Briselom. Kao moguća rešenja pominju se poseban status za vozače, poput vize D, tehničke izmene u obračunu boravka, ka oi privilegovani status vozača.

„Ono što je dugoročno rešenje i što je najprihvatljivije za nas, jeste da ipak postoji taj privilegovani pristup kao što postoji izuzetak za radnike u rečnom transportu, u avionskom transportu, pa zašto da ne bude i u kamionskom“, kaže Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.

Prevoznici iz Srbije, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore za utorak su najavili sastanak u Skoplju radi usaglašavanja zajedničkog nastupa prema Evropskoj komisiji na rešenje problema.

Generalna sekretarka Udruženja poslodavaca transportnih kompanija Makedonije „Makam-trans“ Biljana Muratovska kazala je za Kosovo onlajn da je tema sastanka definisanje daljih koraka u komunikaciji sa administracijom u Briselu oko rešenja problema.

Podsetila je da je na sastanku održanom 4. avgusta, Radnoj grupi Evropske komisije je predložen privremeni model za koji nisu potrebne zakonske izmene - da se boravak vozača sa Zapadnog Balkana  obračunava u satima, čime bi se za oko 80 odsot vozača omogućio duži boravak od trenutno propisanih 90 dana.

„To bi se postiglo isključivo preciziranjem metode obračuna, bez potrebe za izmenama zakona. Za 11. avgust 2026. godine načelno je dogovoren sastanak predstavnika prevoznika iz Makedonije, Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore u Skoplju, sa ciljem da se definišu dalji koraci udruženja i komunikacija sa administracijom u Briselu“, rekla je Muratovska.

Stanić ukazuje da eventalna blokada granica koju bi organizovala transportna preduzeća sa Zapadnog Balkana ne bi mnogo pogodila Evropsku uniju (EU), ali da bi izazvalo paralizu srpske privrede, posebno izvozno orijentisanih kompanija.

„Blokade granica su ono što nam je sada najmanje potrebno i to bi zaista izazvalo paralizaciju naše privrede, posebno u onom delu kada govorimo o izvoznoj orijentaciji, imajući u vidu da smo daleko više mi zavisni od evropskog tržišta, odnosno tržišta Evropske unije, nego što je obrnuto. Naravno da i oni su u jednom delu zavisni, imajući u vidu da naši dobavljači predstavljaju pouzdane partnere za njihove kompanije i doprinose njihove konkurentnosti“, rekao je Stanić za Kosovo onlajn.

Apelovao je na prevoznike da se uzdrže od blokada, zato što bi to zaista najveću štetu napravilo upravo privredi Srbije i njima samima.

„Sada, mi trpimo pritisak na našu konkurentnost, ali pregovori između Srbije i EK teku, postoje i pregovori na bilateralnim nivou između Srbije i pojedinih članica Evropske unije i blokade su ono što bi zaista sada trebalo da se izbegne“, rekao je Stanić.

Na pitanje koliko bi blokada granica poremetila lance snabdevanja u regionu, on je rekao da bi to bi dovelo do problema jer roba ne bi mogla ni da uđe ni da izađe iz zemlje, a srpska privreda ima mnogo više firmi koji su zavisne od uvoza, nego onih firmi koji su zavisne od izvoza.

„To bi predstavljalo ogroman gubitak za privredu i postavlja se pitanje, pošto se već jedna blokada desila, da li bi kupci u Evropi, videći da to može i opet da se desi, odlučili da raskinu dugoročne ugovore o snabdevanju sa našim kompanijama, što ne bi imalo samo dnevne gubitke, nego i dugoročne gubitke za naše izvoznike“, rekao je Stanić.

Prema njegovim rečima, ukoliko bi blokada potrajala duže to bi dovelo dovelo do velikih poremećaja.

„Ali ukoliko bi potrebalo kratko, kao što se desilo prošli put, bilo bi naravno gubitaka za firme, ali ne bi bilo drastičnih posledica po privredu. Mi se opet nadamo da neće doći ni do jednog dana blokade iz prostog razloga što bi to zaista uticalo na renome Srbije, ne samo kao dobavljača, nego i kao investicione destinacije“, rekao je Stanić.

Na pitanju kako ocenjuje odnos Evropske unije prema zahtevima kamiondžija u vezi sa pravilima boravka u Šengen zoni, on je rekao da generalno nisu zadovoljni, ali je istakao da su rešenja tog problema jasna.

„Ono što je dugoročno rešenje i što je najprihvatljivije za nas, jeste da ipak postoji taj privilegovani pristup kao što postoji izuzetak za radnike u rečnom transportu, u avionskom transportu, pa zašto da ne bude i u kamionskom“, rekao je Stanić.

Dodao je da generalno ponašanjem Evropske unije po ovom pitanju nisu zadovoljni, imajući u vidu da je Srbija zemlja kandidat za članstvo, da ima sporazum o slobodnoj trgovini i sve veći rast izvoza na tržište EU. 

Prema njegovim rečima, ako se govori o privilegovanom pristupu jedinstvenom evropskom tržištu, što predlažu Berlin i Pariz, onda bi bio dobar signal ako EU pokaže razumevanja za specifišnje pozicije Srbije, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine.

„Ukoliko tu dođe do popuštanja sa strane Evropske unije, odnosno ne mogu reći popuštanja, nego do razumevanja za specifičnu poziciju Srbije, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije koje nemaju izlaz na more praktično i koje jednostavno preko 90 odsto stavog transporta robe koja ide iz Srbije i regiona u Evropu ili dolazi se odvija kamionskim transportom“, rekao je Stanić.

Osnivač i izvršni direktor centra „Alert“ za zaštitu potrošača u Albaniji Granit Sokolaj smatra da EU ima mehanizme da reši problem ograničenja boravka za vozače iz regiona, ističući da bi uvođenje posebnog režima, poput vize D, moglo značajno da olakša funkcionisanje transportnog sektora.

Kako je naveo, Evropska komisija bi, u saradnji sa velikim kompanijama, mogla da napravi listu vozača koji godinama rade u međunarodnom transportu i da im omogući slobodno kretanje bez uračunavanja ograničenja od 90 dana boravka u EU.

„Evropska komisija može preduzeti mere. To nije nešto nemoguće. Opcija vize D bi bila prilično dobra, i preko velikih kompanija, u Briselu bi mogli imati spisak ljudi koji mogu prelaziti granice EU, a da nikada ne računaju tromesečni period za boravak u EU. Brisel bi mogao da napravi spisak u svojim sistemima i da ih identifikuje, i to bi mogao biti predlog da se slobodno kreću bez viza i bez računanja perioda od 90 dana“, rekao je Sokolaj za Kosovo onlajn.

On je upozorio da trenutna pravila ne pogađaju samo vozače i transportne kompanije, već i čitav lanac snabdevanja na Zapadnom Balkanu.

Govoreći o reakcijama u regionu na uvođenje EES sistema granične kontrole, Sokolaj je izrazio žaljenje zbog izostanka organizovanog odgovora u Albaniji. Ocenjuje da bi privredne komore i udruženja trebalo da budu aktivniji da se uključe u rešavanje ovog problema i da se pridruže regionalnim inicijativama.

Kako je istakao, dok u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori postoje reakcije, u Albaniji se ništa ne dešava.

„Trebalo bi da se pridruže ovoj regionalnoj inicijativi, to je inicijativa za sve zemlje van EU. Ovo kažnjava i Albaniju. Srbi ustaju, Makedonci ustaju, Crnogorci  takođe, a Albanci ćute. Kasnije, kada reše oaj problem, imaće korist. A, ako Evropska komisija ne donesei povoljnu odluku za balkanske zemlje zažaliće zašto nisu doprineli. U tom trenutku biće prekasno“, rekao je Sokolaj.

Srpski prevoznici, kao i njihove kolege iz regiona krajem januara su na nekoliko dana blokirali teretne terminale na granici sa zemljama Šengena, u znak protesta protiv primene novog evropskog sistema evidencije ulaska i izlaska (EES), koji im, kako su tada rekli, stvara velike probleme.

Puna implementacija novog sistema Evropske unije za ulazak i izlazak (EES) počela je 10. aprila ove godine, nakon što je je primena u fazama počela u oktobru prošle godine u 29 evropskih zemalja.