Institucionalna kriza preti da Kosovo ostavi bez više od 200 miliona evra iz fondova EU

Institucionalna kriza na Kosovu već ima konkretne finansijske posledice, a zbog izostanka reformi predviđenih Planom rasta za Zapadni Balkan, Prištini preti gubitak više od 200 miliona evra iz fondova Evropske unije, piše RTV21.

Kosovo je propustilo prvi rok za sprovođenje reformi 30. juna, kada je trebalo da realizuje 13 koraka planiranih za 2024. i 2025. godinu. Vrednost tih sredstava premašivala je 90 miliona evra, a prema procenama Kosovskog instituta za pravo, zbog neispunjenih obaveza Kosovo rizikuje da izgubi više od 50 miliona evra, prenosi RTV21.

Iz Instituta upozoravaju da bi, ukoliko se institucionalna blokada nastavi, do kraja godine mogao da bude ugrožen i znatno veći iznos.

„Prvi rok za izveštavanje Kosova i drugih zemalja o preduzetim koracima ili sprovedenim merama bio je 30. jun, do tada je Kosovo trebalo da realizuje 13 koraka planiranih za 2024. i 2025. godinu. Vrednost tih sredstava iznosila je preko 90 miliona evra, a prema procenama, Kosovu preti gubitak veći od 50 miliona evra“, izjavio je Ćemajl Marmuljakaj iz Kosovskog instituta za pravo.

On je upozorio da predstoji još jedan rok, krajem decembra, kada bi Kosovo trebalo da realizuje 27 koraka u pet oblasti, ukupne vrednosti 166 miliona evra.

„U međuvremenu, naredni rok je kraj ove godine, tačnije kraj decembra, kada Kosovo ima 27 planiranih koraka u pet oblasti, ukupne vrednosti 166 miliona evra. Ako se trenutna blokada nastavi, Kosovu preti gubitak svih tih sredstava. Samo u ovoj godini rizikuje gubitak od 166 miliona evra predviđenih za kraj godine, pored onih 50 miliona“, rekao je Marmuljakaj.

Pored sredstava iz Plana rasta, institucionalna kriza, prema navodima Privredne komore Kosova, negativno utiče i na domaću privredu, kapitalne projekte i strane investicije.

Predsednik Privredne komore Kosova Ljuljzim Rafuna ocenio je da se privreda nalazi u teškom stanju, dok se građani istovremeno suočavaju sa visokom inflacijom.

„Pored Fonda za rast, postoje i drugi ogromni gubici, nedostaju nam ulaganja u kapitalne projekte jer nemamo funkcionalnu Skupštinu, a tu su i dodatni gubici koji se tiču našeg imidža, reformi i stranih investicija. Ekonomija je u teškom stanju, pa uprkos umerenom rastu u prvoj polovini godine od 5,4 odsto u prvom i 4,2 odsto u drugom kvartalu, inflacija je toliko visoka da u potpunosti poništava taj rast. Inflacija nagriza kupovnu moć građana“, upozorio je Rafuna.

Prema podacima Agencije za statistiku Kosova, privredni rast u 2025. godini iznosio je 3,85 odsto, što je nešto manje u odnosu na 2024. godinu, kada je rast bio oko četiri odsto. Privredni rast u dosadašnjem toku ove godine dostigao je 4,3 odsto.

Sagovornici upozoravaju da bi nastavak institucionalne blokade mogao dodatno da utiče na pristup evropskim sredstvima, realizaciju kapitalnih projekata, investicije i ukupnu ekonomsku aktivnost.