Rusinovci: Uvoz poljoprivrednih proizvoda premašio milijardu evra, jačati domaću proizvodnju

Univerzitetski profesor i stručnjak za poljoprivredu Imer Rusinovci ukazao je da je uvoz poljoprivrednih proizvoda na Kosovo dostigao zabrinjavajući nivo i premašio milijardu evra, prenosi Ekonomija onlajn.

Rusinovci je rekao da nema opravdanja da Kosovo uvozi ono što može i samo da proizvede, ističući potrebu za politikama koje će biti više usmerene na povećanje domaće proizvodnje.

„Kosovo karakteriše nedovoljna domaća proizvodnja. Kao posledica toga dolazi do ogromnog uvoza, što je, kada je reč o strateškim kulturama koje odgovaraju našim agroekološkim uslovima, potpuno neopravdano. Mnogi ljudi govore bez odgovornosti prema javnoj reči. Kosovo nema klimatske uslove za uzgoj pirinča, agruma, mediteranskih biljaka, kafe i sličnih kultura, pa je njihov uvoz opravdan. Međutim, uvoz proizvoda koji odgovaraju našim agroekološkim uslovima nije opravdan“, rekao je Rusinovci za Ekonomiju onlajn.

Rusinovci je pozitivno ocenio podsticajne mere za poljoprivredu, ali je naglasio da subvencije, grantovi i drugi oblici podrške moraju biti usmereni na povećanje proizvodnje i da ne smeju biti zloupotrebljavani.

„Podsticajne mere koje su počele da se primenjuju na Kosovu zaslužuju podršku. To je u skladu sa zajedničkom poljoprivrednom politikom Evropske unije (CAP). I na Kosovu postoje subvencije, regresi, razvojni grantovi, premije i drugi oblici podrške za određene proizvode, ali oni moraju biti pravilno primenjivani, a ne zloupotrebljavani. Statistika za prošlu godinu pokazuje da je uvoz poljoprivrednih proizvoda premašio milijardu evra, uključujući ulje, šećer, duvan i druge proizvode“, naveo je Rusinovci.

On je izdvojio uvoz mleka i mesa kao dve kategorije sa najvećim vrednostima, ističući da Kosovo ima potencijal za razvoj domaće proizvodnje industrijskih kultura.

„Prošle godine uvoz mleka iznosio je oko 120 miliona evra, a mesa i mesnih prerađevina oko 150 miliona evra. Tu su i žitarice, ulje, šećer i duvan. Ranije su se na Kosovu industrijske biljke, poput suncokreta, uljane repice, šećerne repe i duvana, gajile na površini od oko 30.000 hektara. Te kulture zapošljavaju veliki broj radnika, doprinele bi smanjenju emigracije mladih ka zapadnim zemljama i pomogle u rešavanju brojnih tehničkih, organizacionih i problema nezaposlenosti“, rekao je Rusinovci.

Prema njegovim rečima, samo razvoj domaće proizvodnje ulja, šećera i duvana omogućio bi zapošljavanje oko 100.000 ljudi.

„Samo u ove tri proizvodne grane – ulje, šećer i duvan – moglo bi da bude zaposleno oko 100.000 ljudi. Međunarodni standard pokazuje da jedan hektar duvana zapošljava između 3,5 i 4,2 radnika. Svaka poljoprivredna proizvodnja mora da bude zaokružena preradom, jer u suprotnom nismo položili ni profesionalni ni nacionalni ispit. Uvoz je ogroman i mora se raditi na njegovom smanjenju i povećanju produktivnosti po jedinici površine“, istakao je Rusinovci.

Govoreći o otkupu pšenice, ocenio je da je otkupna cena neprihvatljivo niska i pozvao na preispitivanje poljoprivredne politike.

Rusinovci je naglasio da pitanje bezbednosti hrane mora biti tretirano kao strateško, te da poljoprivrednici koji ostvaruju veću produktivnost treba da dobiju veću podršku.

„Obezbeđivanje hrane je ključno i predstavlja jedno od najvažnijih pitanja. Iako povrtarstvo može doneti veći profit, proizvodnja osnovnih prehrambenih kultura poput pšenice i kukuruza mora imati prioritet i veću podršku od ostalih kultura. Potrebno je jasno odrediti prioritete među strateškim proizvodima. Smatram da produktivnost rada treba dodatno subvencionisati i snažnije podržati nego što je to slučaj danas. Uvek treba podržavati proizvođače koji ostvaruju visoke prinose, posebno velike komercijalne farmere, jer je to cilj svih zemalja sa razvijenom ekonomijom. Ne možemo se porediti sa njima, ali možemo preuzeti modele iz regiona“, zaključio je Rusinovci.