Stoilković: Srbi i Makedonci vide jedni druge kao najbolje susede i najbliži narod

U odnosima između Srbije i Severne Makedonije ne postoje otvorena pitanja, osim Kosova, ali posebno je važno da Srbi i Makedonci jedni druge vide kao jednog od najboljih suseda i kao najbliži narod, kaže u razgovoru za Kosovo onlajn potpredsednik makedonske vlade i ministar za odnose sa zajednicama Ivan Stoilković.

Ukazuje da je veliki prostor za ekonomsku saradnju dve zemlje, te napominje da je Otvoreni Balkan za Severnu Makedoniju od životnog značaja i treba ga podržavati, što će, uveren je, makedonska vlada nastaviti da čini.

Navodi i da je Ministarstvo koje vodi, a koji je pre njega vodio Artan Grubi, za kojim je raspisana poternica, više bilo „privatna firma Grubija i Aljija Ahmetija“ nego državna institucija, što on želi da promeni i na tome uveliko radi.

Vi ste prvi Srbin potpredsednik Vlade i ministar u Vladi Severne Makedonije. Izjavili ste da će izborom nove vlade u zemlji biti ispravljena istorijska nepravda prema srpskom narodu. Kakav status srpske zajednice ste zatekli pre nego što ste stupili na funkciju?

Ja sam to rekao, a onda se javio neki Institut za medije, iz kojeg su naveli da nije istina. Ali, istina je. Ja sam prvi Srbin, jer je ministar zdravlja 1946. godine bio Crnogorac. Tako da je to što sam rekao istina i to govori o veličini onoga što smo postali, kao srpska zajednica u Makedoniji. Ne treba zaboraviti komunustičku prošlost, ali ne treba zaboraviti i da su posle raspada Jugoslavije, Srbija, srpski uticaj, srpska ekonomija bili proterani sa područja Makedonije. Nakon toga, jednostavno, položaj Srbije je bio takav kakav jeste. Srbija je imala i previše svojih problema, nije mogla da se bavi svima nama u okruženju koji smo imali neke zahteve prema Srbiji, kao Srbi. Jednostavno, taj proces je trajao dugi niz godina. Traje i dan danas, ali vreme se polako menja. Došli smo u situaciju da budemo jedan od učesnika u novoj Vladi Makedonije, da aktivno učestvujemo u svim projektima za državu - tu mislim na Koridor 10, na železnicu, brzu prugu koja će prolaziti kroz Makedoniju, na angažman Makedonije u vezi sa izložbom Ekspo u Beogradu. Promenila se poprilično slika u makedonskoj javnosti i politici, kada su Srbi u pitanju. Kada vidite ko vas napada, sa koje pozicije, onda vidite šta ste uspeli da uradite. Tako da, prilično sam zadovoljan, s obzirom na situaciju u prethodnom periodu.

Kako ocenjujete odnos između dve zemlje i koje su prioriteti za unapređenje odnosa Severne Makedonije i Srbije?

Nama, kao Srbima u Makedoniji je veoma bitno da ne postoje sporne tačke između Srbije i Makedonije, a to otvara prostor ne samo za političku saradnju, nego i za porast ekonomske saradnje koja je i u proteklom periodu bila velika, ali, iskreno, nedovoljno velika u odnosu na prostorne i sve druge mogućnosti koje nam se pružaju. Zato očekujem dalji rast ekonomske saradnje, kao i par srpskih investicija u Makedoniji. Očekuje se potpisivanje četiripartitnog ugovora za izgradnju brze pruge - Mađarske, Srbije, Makedoniju i Grčke, što će, na neki način, Koridor 10 osposobiti za nesmetnu ekonomsku saradnju.

Ono što je veoma važno u odnosima je da i Srbi vide makedonski narod kao jedan od najboljih suseda i kao najbliži narod, kao i obrnuto - Makedonci vide Srbe kao najboljeg suseda i kao najbliži narod. Sve su to dovoljni pokazatelji koje otvaraju prostor za optimizam za ono što sledi dalje. Ja se nadam da će neodgovorni političari i svi oni koji bi želeli da na neki način ugroze ovakav razvoj odnosa biti poraženi od građana. Na kraju krajeva, mi političari smo tu da ne pustimo da se to ugrozi ni na jedan način.

Tokom ove godine će biti realizovana zajednička sednica vlade Severne Makedonije i Srbije. Sta će biti na agendi te sednice? Koja su, osim Kosova, otvorena pitanja između dve države?

Ne postoji otvoreno pitanje, osim tog koje ste sami spomenuli. Zajednicka sednica vlada trebalo da bude održana u drugoj polovini februara. Zajednička sednica dve vlade pruža mogućnost da se otvori nov prostor za ekonomsku saradnju. Rekao sam da očekujem nekoliko srpskih investicija u Makedoniji sa jedne strane, a sa druge, očekujem angažman makedonske privrede na izložbi Ekspo u Beogradu. Kada je Ekspo u pitanju, Makedonija je jedna od prvih država koja je dala saglasnost za učešće na tom velikom međunarodnom sajmu, tako da tu se otvaraju poprilično veliki mogućnosti za saradnju sa obe strane.

U svakom slučaju, u regionu predstoji veoma veliki ekonomski razvoj i Makedonija i Srbija to treba da iskoriste na najbolji mogući način. Ono što je bitno za zajedničku sednicu vlada je da će tom prilikom biti potpisano par tih bilateralnih ugovora o saradnji, između ministarstava energetike, kulture i još nekih. To su procesi u toku i na tim dokumentima se radi. Još ništa nije finalno, postoji još mesec dana da se to sve pripremi na najbolji mogući način. Ali generalno, samo održavanje zajedničke sednice vlada posle toliko godina govori u prilog tome da se odnosi kreću uzaznom linijom i da će se otvarati nove perspektive i sa jedne i sa druge strane granice.

Da li su već počele pripreme za nastup na Ekspo 2027? Kakva će biti uloga Severne Makedonija i makedonske privreda na toj izložbi?

Pripreme su počele, a sama činjenica da je Makedonija jedna od prvih država koja je dala saglasnost za učešće na izložbi Ekspo, jasno govori o našoj želji. Očekujem da ćemo narednih meseci organizovati posetu direktora Ekspa Makedoniji, kako bismo građanima objasnili šta znači ta izložba i kakve su mogućnosti. Sa druge strane, očekujem odgovor od direktora Ekspa koje su potrebe, kada je reč o pripremama za izložbu, kako bi makedonska privreda mogla da se uključi u realizaciju tog projekta. Sve su to poslovi koji donose profit, a kada ima profita, onda se na neki način poboljšava i život građana. To su ključni zadaci pred novom makedonskom vladom i nadam se da ćemo i to iskoristiti na najbolji mogući način.

Jedna od najčešćih debata između albanskog političkog bloka u zemlji je projekat Otvoreni Balkan. Kakva je budućnost te inicijative i zašto je ona u fokusz interesa albanskih političkih krugova?

Svaka veza Makedonije sa Srbijom kada su u pitanju Albanci, albanske političke partije ili albanske političke elite, je ne baš rado primljena kod njihovih poslanika. Tako da je sasvim razumljivo da se oni protive. Ono što je paradoks u svemu tome, je da sve zavisi od toga na kojoj se stolice nalazite. Tako je stranka koja je sada u opoziciji, a koja je prethodno dala saglasnost za učešće na izložbi Ekspo, sada protiv toga. To se menja s obzirom na to da li ste na vlasti ili u opoziciji. Ekspo je važan za Makedoniju jer joj omogućava malo slobodniji i konkretniji prilaz ekonomskoj saradnji u regionu, a uz to je na neki način i izuzetna diplomatska ili međunarodna, politički dobra prilika za Makedoniju.

Makedonija se, kada je Otvoreni Balkan u pitanju, nalazi između dve možda najveće nacije na Balkanu, srpske i albanske, koje na neki način imaju sukubljene interese. To je šansa za Makedoniju, da između ta dva interesa, obezbedi sebi mesto u ekonomiji, politici, svemu drugom. U tom smislu, uveren sam da je Otvoreni Balkan za Makedoniju od životnog značaja i treba ga podržavati. Mislim da će ga Vlada podržavati i u narednom periodu. Mislim da se očekuje da će se toj inicijativi pridružiti Crna Gora i BiH, u nekom širem formatu, a to je prostor za bolju saradnju u regionu.

Ne možete da budete protiv bilo kakve saradnje u regionu, a da govorite o Evropskoj uniji. Zato svi koji govore protiv Otvorenog Balkana u suštini su i protiv bilo kakvih integracija, pre svega u ekonomskom smislu, a nakon toga i u širem političkom kontekstu.

Na mestu ministra za odnose među zajednicama ste došli nakon Artana Grubija. Protiv njega je raspisana poternica za zloupotrebe u Državnoj lutriji, a on je stavljen i na „crnu listu“ Stejt departmenta. Šta ste nasledili u Ministarstvu?

Grubi nije stavljen na „crnu listu“ zato što je bio samo kriminalac. U obrazloženju piše i da je ugrožavao reginalnu saradnju i stabilnost. Veoma je teška optužba kada je on u pitanju. A, da se bavio kriminalnim aktivnostima najbolja potvrda je ono što je ostavio u Ministarstvu. To je toliko velika količina takozvanog administrativnog kriminala da, jednostavno, u Ministarstvu za šta god se uhvatite – to je problem. Ne postoji odgovarajuća dokumentacija, ništa nije zabeleženo što se radilo, novac koji je podizan nije se beležio, nii vraćao u kasu, nije bio napravljen popis... Kada smo počeli da pravimo popis materijalno- finansijskih sredstava došli smo do zaključka da su oni uzimali pare, ali da to nikad nisu ‚očitavali‘ u državnoj kasi, zapošljavala se samo partijska vojska i to na štetu budžetu. Oni koji su primljeni na posao, nisu dolazili na svoje radno mesto, a plate su primali redovno. To su milionske sume koje su godinama isplaćene.  Korišćeni su državni resursi na najgori mogući način i tu se ne vidi samo kriminal, već i odnos prema državi. Ostala je dokumentacija, to su predmeti koji se rešavaju i koje se prosleđuju nadležnim državnim institucijama. Do sada je 10-ak takvih predmeta bilo poslato Tužilaštvu, finansijskoj piliciji, MUP-u, i na njima je da rade dalje.

Uspeli smo za samo nekoliko meseci da uspostavimo elementarni red i da neke stvari postavimo na svoje mesto, da počnemo normalno funkcionisanje. Dao sam obećanje da ću nakon nekoliko meseci da razgovarao sa premijerom Hristijanom Mickoskim, da mu kažem da sam uspeo da Ministarstvo koje je bila privatna firma Aljija Ahmetija i Artana Grubija, vratim državi. Ovo je bila privatna firma, više nego što je bila bilo kakva državnu institucija.

Šta možemo da očekujemo na kraju Vašeg mandata i da li će odnosi među zajednicama biti unapređeni?

Započeli smo neke nove programe. Organizovali smo manifestaciju povodom obeležavanja 27. januara, Svetog Save, dana srpskog naroda u Makedoniji, koji je neradan dan za pripadnike srpskog naroda u zemlji. Dobili smo sredstava da raspodelimo nevladinom sektoru, pripadnicima svih zajednica. To je sasvim drugačiji pristup, s obzirom na činjenicu da je ovo Ministarstvo u poslednjih nekoliko godina dodeljivalo novac jednonacionalnim organizacijama. Sredstva su koristili samo pripadnici albanske zajednice u Makedoniji, nijedna druga nije bila korisnik drzavnih sredstava. Ispravljamo tu nepravdu.

Važna je politička poruka da Makedonija nije samo dvonacionalna, nego višenacionalna država. U njoj živ i Srbi, Turci i ostali i potrudićemo se da se što više nametnemo, ne samo u makedonskoj javnosti, nego i u međunarodnoj zajednici, da se izborimo za što vise mesta za naše pripadnike u državi u kojoj živimo.

Novinar: Marija Dimiskova 
Produkcija: Dopisništvo Kosovo Onlajna u Skoplju