UN i kiparski pregovori: Potvrda međunarodnog prava ili nove dileme?

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš najavio je da planira da sazove novi sastanak u formatu „pet plus jedan“ o rešavanju kiparskog pitanja, čime je ponovo otvorena šira rasprava o poštovanju međunarodnog prava, suvereniteta i teritorijalnog integriteta država članica Ujedinjenih nacija. Sagovornici Kosovo onlajna saglasni su da ponovno otvaranje ovog pitanja predstavlja pozitivan signal, ali dok jedni ukazuju da Srbija treba da insistira na istom tretmanu koji ima Kipar, pozivajući se na međunarodno pravo kao nepovrediv princip u međunarodnim odnosima, drugi ocenjuju da pitanja Kipra i Kosova nisu uporediva i da je međunarodno pravo u ta dva slučaja primenjivano na različite načine, uključujući i pitanje punopravnog članstva Kipra u Evropskoj uniji.

Piše: Jelena Novakov

Pre­go­vo­ri o po­nov­nom uje­di­nje­nju Ki­pra pod po­kro­vi­telj­stvom Uje­di­nje­nih na­ci­ja pre­ki­nu­ti su pre sko­ro de­set go­di­na, a Gutereš je najavio nove pregovore kako bi strane utvrdilie dalje korake ka rešavanju zamrznutog konflikta koji traje još od turske invazije 1974. godine. Na sastanku će, osim dve kiparske strane, učestvovati i Grčka, Velika Britanija i Turska, kao države garanti nezavisnosti Kipra.

„Odlučio sam da sazovem još jedan sastanak u formatu 'pet plus jedan', nakon odgovarajućih priprema u vezi sa izgradnjom poverenja, metodologijom i sadržajem pregovora“, rekao je Gutereš.

Predsednica Evropske komisije Urusla fon der Lajen u julu je rekla da će EU imenovati specijalnog predstavnika za Kipar, a da je Komisija spremna da podrži proces pregovora svom neophodnom pomoći i instrumentima kojima raspolaže.

Prema oceni EU, nedavni sastanak predsednika Evropskog saveta Antonija Košte i Fon der Lajen sa predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom u Ankari i diplomatski kontakti sa Turskom mogli bi da doprinesu obnovi napora za rešavanje kiparskog pitanja.

Primena međunarodnog prava 

Bivši diplomata Zoran Milivojević ocenio je da ponovno aktuelizovanje kiparskog pitanja predstavlja priliku da se reafirmišu principi međunarodnog prava, koji bi, prema njegovim rečima, morali da važe i u slučaju Srbije i Kosova.

On je naveo da se oko Kipra „decenijama ništa novo nije dogodilo“, ali da aktuelna inicijativa predstavlja pokušaj da se Ujedinjene nacije ponovo snažnije uključe u rešavanje tog pitanja.

„Oko kiparskog pitanja decenijama nema ničeg novog. Ovo je pokušaj da se aktiviraju Ujedinjene nacije i da se stavi do znanja da je to zamrznuti konflikt koji je i dalje živ, kao i da je uloga Ujedinjenih nacija u njegovom rešavanju nezaobilazna. Tamo postoje mirovne snage Ujedinjenih nacija za razdvajanje i to je njihova trajna obaveza. Mislim da je u interesu Gutereša da podigne nivo angažovanja Ujedinjenih nacija, što odgovara svima nama, jer su one i dalje nezaobilazan faktor na globalnom nivou i garant važećeg međunarodnog poretka i međunarodnog prava“, rekao je Milivojević za Kosovo onlajn.

On je ukazao da stav Nikozije o nepriznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova predstavlja važan element zajedničkog insistiranja na međunarodnom pravu, ali i da bi isti princip trebalo primeniti i na Srbiju u procesu evropskih integracija.

„Što se nas tiče, to je izuzetno važno. Kipar ne priznaje samoproglašenu nezavisnost Kosova i insistira na međunarodnom pravu, tako da se u tom smislu naši interesi potpuno podudaraju. Ono što predstavlja presedan koji bi morao da se primeni i na Srbiju jeste stav Evropske unije. Evropska unija je prihvatila Kipar kao celovitu državu i kao članicu koja funkcioniše kao jedinstvena država sa otvorenim pitanjem dela teritorije, ali sa međunarodno priznatim granicama. To je model koji bi trebalo primeniti i na Srbiju i u pregovorima sa Srbijom“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, dodatni značaj ovom pitanju daju i pregovori Evropske unije sa Moldavijom i Ukrajinom, koji, kako je ocenio, pokazuju na koji način Brisel tretira države sa nerešenim teritorijalnim pitanjima.

Istakao je da upravo zbog tih primera Srbija ima dodatne argumente da insistira na doslednoj primeni međunarodnog prava kada je reč o njenom teritorijalnom integritetu.

„U celoj priči o proširenju Evropske unije i revitalizaciji kiparskog pitanja za nas je veoma važno da se reafirmišu principi međunarodnog prava o suverenitetu i teritorijalnom integritetu, imajući u vidu da je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i dalje na snazi, da je obavezujuća i da je poštuju dve trećine čovečanstva. U tom smislu, otvaranje kiparskog pitanja, ali i pregovora Evropske unije sa Moldavijom i Ukrajinom nalažu da se i celovitost Srbije tretira na isti način i da se poštuju principi koji se primenjuju u tim slučajevima, kao i u slučaju Kipra, koji je punopravna članica Evropske unije uz poštovanje svog teritorijalnog integriteta, bez obzira na to što ne kontroliše deo svoje teritorije“, rekao je on.

Komentarišući moguću povezanost kiparskog pitanja i Kosova, Milivojević je napomenuo da Srbija već godinama koristi primer Kipra kao jedan od ključnih argumenata u odbrani svog stava o poštovanju međunarodnog prava, ocenjujući da bi eventualna obnova dijaloga o Kipru dodatno osnažila takvu argumentaciju.

„Otvaranje pitanja Kipra uvek je važno i za stav država prema samoproglašenoj nezavisnosti Kosova. To je jedan od argumenata iza kojeg Srbija stoji na principijelnoj osnovi. Pozivanje na Kipar, pre svega kao punopravnu članicu Evropske unije i celovitu državu, predstavlja neosporan argument koji je deo nastupa Srbije i koji će se svakako koristiti i u ovom slučaju. Ukoliko se ponovo otvori dijalog o Kipru i ukoliko počnu pregovori Evropske unije sa Moldavijom i Ukrajinom, to će biti dodatni argument Srbiji u zalaganju za otpriznavanje, odnosno za poštovanje principa međunarodnog prava i u slučaju Srbije, jer svi ovi argumenti direktno idu u prilog takvom stavu“, rekao je Milivojević, dodajući da isto važi i za pristupne pregovore Srbije sa Evropskom unijom.

Neuporedivi slučajevi

S druge strane, diplomata Albert Prenkaj ocenio je da Kipar i Kosovo nisu uporedivi jer su, kako je rekao, međunarodno pravo i odluke Ujedinjenih nacija u ova dva slučaja primenjivani na različite načine.

On je ocenio da je obnavljanje pregovora o Kipru pozitivna vest i ukazao da je ta ostrvska država, uprkos podeli ostrva, punopravna članica Evropske unije.

„Kipar je doslovno deo Evropske unije i, uprkos severnom delu koji je pod upravom Turske Republike Severni Kipar (TRSK), priznate samo od strane Turske i koja u velikoj meri zavisi od njene vojne kontrole, ostaje punopravna članica Unije. Zelena linija uspostavljena je 1964. godine pod nadzorom trupa Ujedinjenih nacija, na osnovu Rezolucije 186 Saveta bezbednosti, a predviđeno je da pregovori budu obnovljeni 2027. godine“, rekao je Prenkaj za Kosovo onlajn.

Prema njegovim rečima, najave iz Ujedinjenih nacija i Evropske unije o diplomatskim inicijativama predstavljaju pozitivan signal. Dodao je da se u diplomatskim krugovima govori o mogućim modelima rešenja.

„Govori se o mogućim ishodima: rešenju zasnovanom na dve države u okviru namerno labavog federalnog ustrojstva, sa jednim međunarodnim pravnim subjektivitetom i usko definisanim zajedničkim nadležnostima. Po svemu sudeći, nastoji se da se održi međunarodno jedinstvena državna struktura sa jednim mestom u Ujedinjenim nacijama“, naveo je on.

Prenkaj je ocenio da poređenja Kipra i Kosova nisu odgovarajuća i podsetio da su postojali pokušaji da se ta dva slučaja izjednače.

„Što se tiče Kosova, na samom početku administracije bilo je istupa osoblja Unmika koje je pokušavalo da uporedi Kipar sa Kosovom, odnosno ostatak Jugoslavije sa Kosovom pod administracijom Ujedinjenih nacija i sa Nato trupama kao garantom mira“, rekao je Prenkaj.

Govoreći o međunarodnopravnom položaju Kosova, podsetio je na savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde i kasniju rezoluciju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

„Podsetimo da je Međunarodni sud pravde 22. jula 2010. godine doneo savetodavno mišljenje da proglašenje nezavisnosti Kosova nije prekršilo opšte međunarodno pravo. Nakon toga je 9. septembra 2010. godine usvojena Rezolucija Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 64/298, kojom se pozdravlja savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde i podržava dijalog između Beograda i Prištine uz posredovanje Evropske unije“, rekao je on.

On smatra da odsustvo političke volje u Beogradu i Prištini dodatno otežava normalizaciju odnosa.

„Izbegavanje pregovora od strane vršioca dužnosti premijera Kosova Aljbina Kurtija, kao i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, radi postizanja sveobuhvatne normalizacije odnosa, obezbeđivanja regionalne stabilnosti i otključavanja procesa integracije u Evropsku uniju, u svakom smislu komplikuje situaciju između dve strane, pa i u regionu. Obostrani nacionalistički diskurs, po mom mišljenju, teži održavanju visokih etnonacionalnih tenzija u javnosti sa obe strane, zarad izbora i nastojanja da se održi vlast“, rekao je Prenkaj.

Govoreći o mogućoj ulozi Sjedinjenih Američkih Država, Prenkaj je ocenio da bi administracija predsednika Donalda Trampa mogla da ubrza rešavanje pitanja srpske zajednice na Kosovu.

„Novo moguće angažovanje administracije Donalda Trampa moglo bi da ubrza rešavanje pitanja srpske zajednice na Kosovu, odnosno decentralizovane, pa i centralizovane autonomije predviđene Ahtisarijevim planom iz 2007. godine, kao i Briselskim i Ohridskim sporazumom iz 2023. godine, koja se osporava i od strane zvaničnog Beograda i od strane prištinskih vlasti“, rekao je Prenkaj.

ZSO i suverenitet Srbije

Obnovljeno angažovanje Ujedinjenih nacija na rešavanju kiparskog pitanja moglo bi da utiče i na dijalog Beograda i Prištine, posebno kada je reč o formiranju Zajednice srpskih opština i pitanju suvereniteta Srbije na Kosovu, ocenio je za Kosovo onlajn Mijat Kostić iz organizacije Novi treći put.

On je rekao da bi veće interesovanje međunarodne zajednice za rešavanje zamrznutih konflikata moglo da otvori prostor i za novu fazu rešavanja kosovskog pitanja. Istakao je da je najvažnije to što se, posle dugog perioda relativnog mira, ponovo ulazi u fazu potencijalnih tenzija u istočnom Mediteranu.

„Bitno je da nakon dugog perioda mira ponovo ulazimo u period potencijalnih tenzija. Glavni razlog zbog kojeg žele ovo da reše diplomatski, što pre, kako bi izbegli produžavanje zamrznutog konflikta koji može da eskalira, jeste to što postoje tenzije na relaciji Izrael–Turska“, rekao je Kostić.

Prema njegovim rečima, takav razvoj događaja mogao bi da predstavlja presedan za Srbiju, posebno kada je u pitanju članstvo u Evropskoj uniji.

„Za Kosovo bi to moglo da znači da neka pitanja, koja su možda delovala rešeno ili privremeno rešeno, sada ponovo mogu da budu otvorena i da se određene pozicije promene. Paralela je u tome što je Kipar postao članica Evropske unije, iako pitanje dela njegove teritorije nije u potpunosti razrešeno i postoji deo ostrva koji priznaje samo Turska. To predstavlja presedan i za Srbiju – da je moguće da, bez konačnog rešavanja pitanja Kosova, kroz određene političke kompromise uđe u Evropsku uniju, a da se pitanje Kosova rešava naknadno“, naveo je on.

Govoreći o mogućnosti da pojedine države povuku priznanje Kosova, Kostić kaže da ta mogućnost uvek postoji, ali da će mnogo zavisiti od načina na koji bude rešavano kiparsko pitanje.

„To je uvek mogućnost. Kod Kipra je ključno pitanje način rešavanja konflikta. Postoji međunarodno priznata vlada Kipra, koja smatra da treba uspostaviti neki vid federacije, odnosno jedinstvenu državu sa federalnim jedinicama. S druge strane, čuli smo Erdogana kako poručuje da nikako ne želi da pristane na to da Turska Republika Severni Kipar odustane od svog suvereniteta i postane deo federalne jedinice, već zagovara model dve države na Kipru, što bi značilo postojanje jednog turskog i jednog grčkog entiteta“, rekao je on.

Dodao je da se u toj situaciji ponovo otvara i pitanje Kosova, pre svega zbog neformiranja Zajednice srpskih opština.

„U toj situaciji u prvi plan dolazi činjenica da ZSO, koja je trebalo da bude formirana u skladu sa međunarodnim pravom, i dalje nije uspostavljena. Vidimo da tenzije na Kipru mogu da se preslikaju i na Kosovo, jer unutrašnje uređenje i status pojedinih entiteta još nisu rešeni. Ako se to pitanje sada rešava na drugoj strani, možda će na red doći i Kosovo. Činjenica da su se Ujedinjene nacije sada zainteresovale da to pitanje privedu kraju mogla bi da podstakne rešavanje pitanja kao što su nevoljnost Kurtijeve vlade da osnuje ZSO i, naravno, pitanje suvereniteta Srbije na Kosovu, kao što se u vezi sa Kiprom pominje pitanje suvereniteta Turske Republike Severni Kipar“, rekao je Kostić.

On je dodao da, uprkos razlikama između dva slučaja, postoje elementi koji ih povezuju.

„Vidimo da, iako su u pitanju različiti primeri, kao i različiti uzroci i načini rešavanja konflikta, postoje određene zajedničke karakteristike. Možda je upravo sada nastupio trenutak u kojem bi ti konflikti mogli ili ubrzano da budu rešeni ili da se definiše način na koji će se rešavati“, zaključio je Kostić.