Bahreinska rezolucija dodatno ogolila duboku polarizaciju među stalnim članicama SB UN

Piše: Željko Šajn, specijalni izveštač Kosovo onlajna iz Njujorka

Bahreinska rezolucija u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija jasno je pokazala da je veto odlučio o njenoj sudbini, čime je dodatno ogoljena duboka polarizacija među stalnim članicama Saveta bezbednosti.

Iako je većina država podržala predlog, protivljenje Rusije i Kine blokiralo je njeno usvajanje, uz obrazloženje da tekst nije bio dovoljno uravnotežen i da nije obuhvatio sve uzroke regionalnih tenzija.

Takav rasplet događaja imao je i šire implikacije — rezolucija je, na izvestan način, indirektno uticala na postizanje dvonedeljnog primirja, ali bez formalnog legitimisanja upotrebe vojnih snaga u zaštiti ključnih pomorskih ruta, posebno onih od vitalnog značaja za transport energetskih resursa kroz Ormuski moreuz.

U ovako izraženo polarizovanoj atmosferi očekuje se i rasprava o pitanju Kosova i Metohije, kao i o rezultatima Briselskog sporazuma i poštovanju Rezolucije 1244.

Stavovi velikih sila i po ovom pitanju ostaju duboko podeljeni: dok Velika Britanija, Sjedinjene Američke Države i Francuska tretiraju Kosovo kao nezavisnu državu, Rusija i Kina insistiraju na poštovanju teritorijalnog integriteta Srbije.

Sednica Saveta bezbednosti zakazana za 9. april stoga se posmatra kao još jedan važan trenutak u kojem će do izražaja doći suprotstavljeni stavovi velikih sila, ali i kao prilika za isticanje značaja očuvanja teritorijalnog integriteta Srbije. 

Neusvajanje bahreinske rezolucije dodatno je naglasilo složenost međunarodnih odnosa. Iako je 11 država glasalo za njen tekst, veto je onemogućio donošenje odluke, čime je Savet bezbednosti propustio priliku za jedinstven odgovor na izazove bezbednosti u regionu.

Istovremeno, ova situacija još jednom potvrđuje da ključne odluke u međunarodnoj politici često zavise od odnosa snaga među velikim silama, a ne isključivo od većinske volje članica.